Радуловић: Нововић да преиспита стање у енергетском сектору

Професор Бранко Радуловић позвао је главног специјалног тужиоца Владимира Нововића да детаљно преиспита стање у енергетском сектору, због основане сумње да је у питању организовани криминал у многим активностима.

„Такође га позивам да интензивира поступак поводом кривичних пријава које сам предао због основане сумње да се ради о организованом криминалу у вези тзв. реконструкције Термоелектране (ТЕ) Пљевља и изградње хидроелектране (ХЕ) Комарница за које је већ издао наредбу за спровођење извиђаја против одређених лица. Посебно апелујем да преиспита начин издавања дозвола за изградњу соларних поља и вјетропаркова које се одвија на крајње противзаконит и нетранспарентан начин, гдје се штете по државу процијењују на неколико милијарди еура“, навео је Радуловић.

Он је казао да је стање у енергетском сектору, као посљедњем црногорском потенцијалу, катастрофално – ускоро се гаси ТЕ Пљевља, енергетски лоби на колонијалан начин гради соларна поља и вјетропаркове и троши црногорске ограничене потенцијале.

„Милорад Додик (предсједник Републике Срспке) наставља да нас потцјењује отимајући наше воде у Билећком језеру, оваква градња ХЕ Комарница и ХЕ Крушево је егзистенцијални и техно-економски промашај, а нових механизама одрживости и енергената нема ни у најавама“.

Влада и парламентарна већина, како је додао, ништа не чине да убрзане негативне токове зауставе и тако умање погубне посљедице и постигну парцијалне позитивне ефекте.

„Напротив. Наставља се континуитет политике ДПС-а. На овај начин не само да остајемо без огромног прихода већ ћемо бити у губицима, имати дефицит електричне енергије, еколошке проблеме, имати све веће социјалне проблеме, произвести инфлацију. Главни закључак Министарског савјета Енергетске заједнице у Бечу је захтјев од Европске комисије да припреми анализу утицаја различитих опција опорезивања емисије ЦО2 на Западном Балкану“.

Министарски савјет ЕЗ је на сједници одржаној у четвртак у Бечу, усвојио закључак о томе да је Црна Гора прекршила међународни уговор о оснивању ЕЗ којим се обавезала да усклади рад ТЕ са директивама ЕУ. Министар енергетике Саша Мујовић је “Вијестима” рекао да је прича ипак била оптимистична и да је ЕЗ Црној Гори оставила нови рок да отклони недостатке и да ће одлуку донијети у децембру 2024.

Према ријечима Радуловића, ЕК је већ саопштила фрапантан податак да загађени ваздух сваке године изазове 300.000 случајева преурањене смрти у Европи, а много већи број грађана пати од болести срца и плућа или карцинома.

„Према анализи Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха и ЦЕЕ(СИИ) 18 термоелектрана са Западног Балкана је у периоду 2018-2020. године испуштало два и по пута више сумпор-диоксида од 221 термоелектране у ЕУ и да је због њиховог рада умрло око 10.000 људи и не само у ЗБ већ и ЕУ. ЕК је већ предложила измјене прописа и директива о великим ложиштима и граничним нивоима присуства загађених материја у ваздуху. Дозвољена концетрација ситних честица класе ПМ2.5 ће се смањити са 25 на 10 микрона, док Свјетска здравствена организација препоручује највише пет микрона“.

ЕК је, како је додао, најавила да ће таксе на ЦО2 бити од 50 до 200 €/т ЦО2, а једна тона угља, зависно од садржаја угљеника, произведе око 2,6 тона ЦО2, што при такси и прекограничним порезима од минимум 50 €/т ЦО2 износи на годишњем нивоу више од 130 милиона еура за годишњи рад ТЕ Пљевља.

„На погибију звану ТЕ Пљевља сам упозоравао свих ових година и деценија, а 29.јуна 2020. године сам поднио кривичну пријаву против тадашјег премијера Душка Марковића и пет лица, данас је тај број грешника знатно већи, и тражио еколошку експертизу. Узалуд, интереси енергетског лобија су били већи“.

Упозорава да је „друга велика похара“ у енергетици грабеж огромних површина земљишта и изградња великих соларних поља и вјетропаркова на бројним локацијама по Црној Гори, од Цетиња па до Рожаја.

„Десетине новонасталих приватних фирми чији су оснивачи једно или више физичких лица, који су само паравани за поједине тајкуне, ће изградити соларна поља и вјетропаркове снаге, према неким информацијама, преко 4 ГW. Нажалост, сви ће они добити од Владе урбанистичко-техничке услове и сугласност о прикључењу на Црногорски електопреносни систем, на штету Црне Горе, противно европској пракси, можда чак и као ’привилеговани’ произвођачи. Све је обавијено велом тајни“, каже Радуловић.

Уз то, како додаје, руководиоци и функционери славодобитнички потписују „издаје“ у облику меморандума са појединим приватним фирмама о заједничкој изградњи нових обновљивих извора.

„Да ли се пита градоначелник Цетиња, прије него потпише уговор са приватним фирмама, зашто је неко купио десетине милиона квадрата ’каменог мора’ у Катунској нахији по цијени од пар центи по квадрату за градњу соларних поља и како је то регулисано у државама ЕУ? Морао је знати да локалне самоуправе у земљама ЕУ захтијевају од инвеститора једнократну надокнаду од 200.000 € по инсталисаној снази од 1МW“.

То би, како каже, за Цетиње било неколико стотина милиона еура, затим би Цетиње добијало тзв. јефтину електричну енергију, по цијени чак само од 25 €/МWх.

„Да се интересовао знао би да се сами грађани локалне самоуправе удружуји и граде соларне електране за своје потребе. Да ли је у потписаном уговору дефинисано шта ће бити са отпадом послије 20-25 година, када истекне радни вијек соларних панела, а још непостоји комерцијална технолигија рециклаже, а соларни панели садрже и канцерогене материје?“, пита Радуловић.

Да ништа није случајно, како додаје, показује и чињеница да је Црна Гора једина држава на Западном Балкану и у ЕУ која још није усвојила Закон о обновљивим изворима енергије и њиме дефинисала тендерску процедуру, власништво, концесионе надокнаде, аукцију, „мапирала“ простор и друге појединости.

Подсјећа да је закон требало усвојити прошле године и да је на то упозоравала ЕУ кроз своје извјештаје, а до тада је требало увести мораторијум за приватне инвеститоре.

„Такође ништа ни од толико најављиваног и обавезујћег Националног енергетског и климатског плана, а Нацрт Просторног плана Црне Горе до 2040. године је безвриједан материјал, који се не може унаприједити“.

Према ријечима Радуловића, питање црногорских вода Билећког језера више није само економско и имовинско питање, већ питање достојанства Црне Горе.

„Да нам је имало стало до њега, већ одавно би користили своје воде преводећи их за рад ХЕ Перућица или за рад нове ХЕ Бока. Наши функционери требали би макар да знају да су климатске промјене постале интензивне, те да ће већ у овом вијеку доћи до дефицита воде за биодиверзитет, да се предвиђа да ће проток воде у Црној Гори до 2050. године бити мањи за више од 30 одсто“.

Сматра да је само због ових чињеница градња ХЕ Комарница и ХЕ Крушево, као „проточних“ је бесмислено.

„Били би то техно-економски промашаји. Оне морају бити дио система заједно са реконструисаном ХЕ Пива И и новом ХЕ Пива ИИ, као хибридне, реверзибилне и вршне хидроелектране. Варијанте могу бити потапање Шавника код изградње ХЕ Комарница и потапање дијела територије Републике Српске код изградње ХЕ Крушево. Овај систем би био највеће благостање и бенефит Црној Гори, имали би струје када је други немају, цијена би била дупло већа од тржишне и обезбиједила би нам биолошки опстанак. Подсјећам да сам 29. Јуна 2020. године поднио кривичну пријаву против Душка Марковића и четири повезана лица због пројектног задатка и начина изградње ХЕ Комарница, што би довело до велике еколошке девастације и техно-економских промашаја и губитака по Црну Гору“. Радуловић упозорава да је питање будућности енергетског сектора, питање опстанка Црне Горе.

„Премијер Милојко Спајић и министар Саша Мујовић су до сада показали да немају визију и да нијесу способни да ријеше многобројне проблеме и валоризују преостале потенцијале. То ће нас довести у ситуацију да умјесто да кроз 5-6 година имамо велики суфицит електричне енергије из обновљивих извора и профит од неколико милијарди еура, ми ћемо имати дефицит електричне енергије у вриједности од неколико стотина милиона еура. Зато господо, ако нијесте достојни ових изазова поднесите оставке“, поручио је.

Додаје да су рјешења, колико год да је сложена ситуација, једноставна – за енергетски инвестициони бум није потребан новац, већ визија и знање.

„То показује и посљедњи примјер гдје ЕУ у оквиру шестог пакета из Економског плана за Западни Балкан је одобрила два пројекта вјетропаркова у БиХ и један за соларну електрану у Албанији укупне вриједности 333 милиона еура, од којих су 75,4 милиона еура бесповратна средства“.

Радуловић поручује да је Црној Гори неопходно оснивање Института за развој, који би окупио највеће домаће и стране експерте, који би нудили оптималне стратегије, планове и „зреле“ пројекте и оснивање Развојне банке и Обвезничког фонда за кофинансирање „зрелих“ пројеката заједно са ЕУ и комерцијалним банкама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: