Радуловић за ИН4С: ЦГ економија на „издисају“; могућ и социјални бунт, уколико Влада не реагује адекватно

Пропаст црногорске економије није нешто што се може сакрити, нити инертност и неспособност одлазећег режима да адекватно одговори изазовима у „доба короне“. Ипак, званичне институције, укључујући и МОНСТАТ, покушавају да ту чињеницу прећуте, избјегавајући да алармирају друштво и „оголе“ читав сет проблема и питања на које би, за почетак, неко морао бар да покуша одговорити. Позив на одговорност свакако ће услиједити у блиској будућности.

Замолили смо проф. др Бранка Радуловића, посланика ПзП-а у Скупштини Црне Горе, да нам помогне у тражењу одговора на питање – како подићи посрнулу црногорску економију.

Које, по Вама, морају бити магистралне линије развоја црногорске економије у наредном периоду?

Прије свега треба знати да је економија производ укупних стања која се међусобно прожимају и надограђују. Црна Гора је данас заробљена држава са девастираним и потрошеним ресурсима, са бројним лимитима. Црна Гора има највећи проценат заражених корона вирусом, друга је у свијету, са највећим падом БДП-а.

Црногорским ресурсима располаже организовани криминал. Јавну дуг експоненцијално расте, а истовремено пада БДП. Друштвени производ је по структури примитиван, нискодоходован, на нивоу некадашњих колонијалних држава. Руда црвених боксита као необновљиви ресурс и сирова грађа преосталог квалитетног дрвета су нам главни извозни производи. Спољно трговинска размјена је катастрофална. Дефицит је већи од 90%. Недостајућа средства за преживљавање и враћање дугова за 2021. годину су више од 500 милиона евра. Шверц дувана и дроге је главни бренд Црне Горе. Одговор на овако алармантно стање мора бити свеобухватан, радикалан, паметан и уз што шири унутрашњи консензус и уз сагласје са новом Зеленом политиком Европске уније и глобалних кретања.

Нијесам сигуран да на такве изазове одговор може дати ова тзв. експертска Влада. Ми смо из Покрета за промјене већ припремили 12 резолуција и бројне законе, како би покушали да унаприједимо рад те Владе. Ту је преко 500 синхронизованих мјера. Прво треба демонтирати тоталитарни систем, затим изградити независне институције, а затим извршити ревизију тридесетогодишњег пљачкашког неолиберализма, раскинути све противзаконите и на штету државе сачињене уговоре. Тек у тим условима може се примијенити нова економска политика са бројним инструментима и новим институцијама, а покренути велики, одрживи и „дубински“ инвестициони циклус, реиндустријализацију уз ИТ технологије, одрживи туризам, еколошку пољопривреду, зелену енергију, одрживу инфраструктуру.

Како процјењујете перспективе црногорског туризма и колико ће нам требати времена да се вратимо на ниво прије појаве корона-вируса?

Мјере НКТ су извршиле велике удар на наш туризам, за разлику од окружења. Ми каснимо у реформама у туризму и новим мјерама за 2021. годину, сви су у томе већ далеко отишли. Данас смо најзараженија држава, па се питам ко ће нам доћи.

Прије свега треба подржати што више привредних субјеката и радних мјеста, прећи на он-лајн промоцију, отпочети са припремом сезоне, припремити три варијанте мјера као рекцију на корона кризу зависно од тока пандемије и доступности вакцине,
отворити дестинацију према старим клијентима. Треба знати да ће већина туриста идуће године бити „last minute“ и за њих се треба припремити, а да ће групних долазака бити мање.

Оно што нам иде на руку је потписивање Акционог плана тржишта региона Западног Балкана којим ће бити слободан проток људи, роба и капитала. Створиће се тзв. зелени коридори. На туристичку 2019.годину ћемо се у најбољем случају вратити
за четири године. У међувремену од масовног туризма који траје два мјесеца се мора прећи на одрживи туризам, који траје мање више, 12 мјесеци.

Колико држава може да помогне малим и средњим предузећима, али и грађанима који су остали без посла, да преживе актуелну ситуацију?

Зависи колико има пара, толико може да помогне и зависи колико је власт одговорна. Ово је једно од главних питања данас у ЕУ и у свијету. Напредне државе су већ, или ће издвојити због пандемије чак и више од 10.000 евра по глави становника. У Црној Гори то је непуних 200 евра. Све је јасно зато нам расте неликвидност у реалном сектору и услугама, банкротира све више фирми, све је већи број незапослених, број
сиромашних рапидно расте. Уколико нова Влада не одреагује са правим
мјерама, можемо очекивати оправдани социјални бунт.

Да ли сте сагласни са економским аналитичарем Предрагом Дрецуном, који каже да су предности Црне Горе – неразвијени пољопривреда и енергетски сектор?

То што тврди господин Дрецун је само парцијална валоризација црногорских ресурса. Потребно је извршити реиндустријализацију са производњом високе додате вриједности, ИТ технологија јер то продукује најквалитетнија радна мјеста и утиче на БДП. Мора се динамизирати валоризација енергетског сектора јер је будућност зелене енергије неоспорна. Зато треба изградити три хидроцентрале на водотоку Пиве, соларна поља и вјетрогенераторе.

Еколошка пољопривреда и оживљавање села нам је једини спас за самодовољност у храни, посебно послије стварања заједничког тржишта Западног Балкана. Изградња и валоризација преосталих туристичких ресурса мора се одвијати на одржив начин. Изградњу инфраструктуре неопходно је спровести по „дубини“ са средствима из Инвестиционог оквирног плана Западног Балкана и уз подршку међународне заједнице.

Прочитајте још:

Крик дукљанских колумниста: Кривокапићева Влада показује беспримјерни шовинизам, језик мржње, негирање црногорске традиције

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: