Радуновић: Нестраначки кандидат опозиције добитна формула за предсједничке изборе

Демократски фронт није ни разматрао могућност да Момир Булатовић буде кандидат опозиције на изборима за предсједника Црне Горе, саопштио је у разговору за „Дан“ функционер ДФ-а Славен Радуновић.

Како је казао, Булатовић је пријатељ ДФ-а и његови савјети и подршка су значајни, али је испоштовано то што је саопштио да не жели да се врати из политичке пензије.

Говорећи о новом позиву премијера опозицији да се врати у парламент, Радуновић је рекао да су „ДПС, Мило Ђукановић, Душко Марковић наши главни политички противници и ми имамо обавезу да проналазимо начине и моделе како да ту политичко-криминалну скаламерију најзад срушимо, а не да размишљамо о њиховим позивима“.

„Не заборавимо да је Марковић у неколико наврата у своју владу позивао све из опозиције, осим ДФ-а. Ми смо поносни на ту чињеницу, јер је она сасвим јасан доказ да је ДФ најопаснији, најјачи и најдоследнији противник режима. Једини позив који треба узети у обзир кад стигне са те адресе је онај који ће значити прихватање преговора о датуму парламентарних избора, који би се одржали најкасније почетком следеће године. Из више разлога је разумљива нервоза и одређена погубљеност коју показује замјеник предсједника ДПС-а. Он не може да сакрије да се налази у великим проблемима. Опозиција бојкотује парламент, чиме је та институција изгубила сваки смисао и кредибилитет, па сходно томе сличан „углед“ ужива и његова влада. Човјек није способан да ријеши ниједан крупан социјални и економски проблем, већ их додатно гомила, а због његових веза са разним сумњивим лицима цвјетају криминал и корупција„, навео је он.

Како је додао, наравно нису само његове везе са опскурним ликовима у питању, већ и његовог шефа Ђукановића, који у ствари контролише извршну власт, иако се Марковић труди да покаже како је аутономан у креирању политике владе и доношењу одлука.

Кад су предстојећи предсједнички избори у питању, Радуновић сматра да је и лаицима јасно да само иза нестраначке личности може стати читава опозиција. А, то је, како каже, неопходан услов да би се побиједио кандидат ДПС-а и мафије.

„Не постоји страначка личност на политичкој сцени Црне Горе коју би подржала свака опозициона странка, а још мање која би успјела да анимира скоро све опозиционе бираче. Чак и да их позову њихове странке. Партијски кандидат би због тога ишао наруку ДПС-а, јер он не може да оствари јединство опозиције, а тиме ни побједу. Ми смо сигурни да и наше колеге из остатка опозиције знају ову рачуницу и да ће прихватити предлог ДФ-а да нестраначка личност буде кандидат цјелокупне опозиције. Ако смо овога свјесни ми из ДФ-а, као најјача и најорганизованија опозициона снага, надам се да ни неко други, ко год то био, не размишља да својим партијским кандидатом може угрозити онога кога предложи криминална хоботница. Што се тиче модела изласка опозиције на парламентарне изборе, који би као и локални у већини општина требало да се одрже кад и предсједнички, ДФ је потпуно отворен за сваку врсту договора“, истиче Радуновић.

Упитан да ли је било разговора о томе да Момир Булатовић буде предсједнички кандидат, он је казао да „примјећује да режимски, али и неки други медији, из дана у дан спекулишу ко би могла бити нестраначка личност коју ће ДФ предложити за предсједника Црне Горе, а затим полемишу о том непостојећем кандидату, као што се каратисти у катама боре са замишљеним противником“.

То је, тврди он, дио рата који се води против ДФ-а, а у који су укључени неки центри моћи који имају своје фаворите.

„Циљ им је да се сваки кандидат којег би евентуално могао да подржи ДФ унапријед оцрни и представи као неприхватљив за остале из опозиције. Јасно ми је зашто режимски медији воде рат против ДФ-а, нарочито у сусрет предсједничким изборима, али ми није јасно зашто то раде неки независни медији. Напад на ДФ је исто што и скакање у помоћ Милу Ђукановићу, Миливоју Катнићу, Душку Марковићу, мафији и сличнима. Име Момира Булатовића је често помињано у том контексту ових дана. Он је пријатељ ДФ-а, а посебно Нове српске демократије, чији је, на неки начин оснивач, као први предсједник НСС-а. Искуство, савјети и подршка Момира Булатовића су од огромног значаја за ДФ и нећемо дозволити да се било ко, подметањима и интригама, игра његовим именом и односом са ДФ-ом. Булатовић је сам казао да не жели да се враћа из политичке пензије, чиме је унапријед одбио сваку могућност да се кандидује на предсједничким изборима, и ми смо у ДФ-у то примили к знању, тако да та опција није ни разматрана“, нагласио је Радуновић.

На питање како опозиција треба да дјелује у наредном периоду како би дошла до циља поновних парламентарних избора одговорио је – јединствено.

„То је чаробна ријеч за рушење овог и свих других ауторитативних режима. Демократски фронт, као највећи опозициони чинилац, колегама из опозиције више пута је предлагао начине које би требало примијенити да би се извршио додатни притисак на власт у правцу расписивања парламентарних избора. Бојкот је ефикасан и свакако најважнији метод демократског притиска, али, по нашем мишљењу, недовољан, па би требало да буде оснажен и другим видовима борбе, приоритетно ванинституционалним. Остале опозиционе странке нису давале одговор на наше иницијативе, осим што су а приори одбијали излазак на протесте. То што су ћутали на наше понуде не бисмо доживљавали као велики проблем, само да је неко од њих до сада показао било какву другу иницијативу која би ишла у правцу притиска на власт. Све се завршавало на неким изјавама, саопштењима, од којих режим сигурно неће ни трепнути“, рекао је функционер Фронта.

Како је додао, ако, заиста, сви озбиљно желимо да збацимо диктатуру, бојкот избора неће бити довољан.

„Због тога, предлажемо онима којима се не свиђају наши предлози, да сами пронађу модел притиска на режим, а ДФ ће их пратити и бити искрени партнер у тим акцијама или иницијативама. Наравно, то подразумијева и стављање у погон наше комплетне инфраструктуре“, закључио је Радуновић.

Све осим ослобађајуће пресуде било би смијурија

Функционер ДФ-а Славен Радуновић сматра да би све осим ослобађајуће пресуде њему и Андрији Мандићу, чије изрицање очекује данас, било велика смијурија.

„Као што је смијурија, фарса и режимска игра била сама оптужница против Андрије и мене. Једино ко треба да одговара за дешавања од 24. октобра су људи из врха режима, који су наредили бруталну акцију полиције против демонстраната. Ми смо поносни на 21. октобар, и он ће у слободној Црној Гори бити уписан као један од најзначајнијих датума наше историје.

Исто тако остаће запамћено да ДФ-у тада, када је диктатор био на кољенима и када га је само било потребно дотући, помоћ нијесу пружили они од којих је то било логично очекивати. И то само због сујете, јер је ДФ био носилац промјена. Зато је Ђукановић још увијек у прилици да контролише све полуге система, а опозиција и даље тражи најповољнију форму дјеловања да би га срушила,“ објаснио је он.

Како је додао, рат режима против ДФ-а одвија се на више фронтова, а један од њих је и режимска злоупотреба правосуђа и судски процеси који се воде против челних људи Фронта. Подсјећа да без икаквог разлога у спушком затвору невин лежи Михаило Чађеновић, а да су због припадности ДФ-у у затвору били Никола Бајчетић и њихов кандидат за посланика Марко Милачић из Отпора безнађу.

„Сада је власт кидисала на Дејана Вујисића, Жељка Шћепановића и друге недужне људе. Још увијек нам нису исплаћена средства у износу од 320.000 еvра, која нам припадају на основу изборног резултата, а рачун Нове српске демократије је блокиран од ‘Вијести’ и ‘Дана’, који више нису жељели или могли да чекају да се исправи та неправда. Суочавамо се са најстрашнијим пристицима, али смо чврсто увјерени у коначну побједу,“ каже Радуновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: