Рајко Петров Ного
Р.П.Ного и Ратко Младић,1995.фото: Раде Бошњак
Пише: Мишо Вујовић
Песник господствене мисли, поета живота, својим стиховима и прозом није само обогатио књижевну сцену, већ је трајно поетизовао наше дане, људске нарави, природу, животиње, правећи паралеле са некада давним, славним и витешким временима и њиховим јунацима.
Песник племићке уљудност ненаметљив али маркантан у сваком смислу.
Сретали смо се деведесетих од Требиња до Книна од Космета до Бањалуке. Био је тамо где је горело, не да би распаљивао ватру, како су га клеветали, већ мирио и речима отрежњавао али и охрабривао посустале.
Знам да је Караџића волео, а Младића уважавао, настојећи да ублажи сударе војкничке и песничке сујете.
Бог да Твоју душу благослови потомче војводских Рашовића из Куча.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
