Рајко Петров Ного: Нема вечност

Овај мук је очај коначнијех ствари
Њихов слеђен напор од кога се седи
Све је овде једном хтело бити друго
А све нема вечност бездушно заледи

Ово је бела долина кристала
Од звука влажна и препуна сене
Ова мртва студен залеђено време
Вечни мир и покој одсуство промене

За утробу земље привезани немо
Сад несвесни слепи и уклети али
У сну стари немир отвара им зене
За покрет и у сну опет све би дали

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: