ИН4С

ИН4С портал

Рајковић: Суђење прсту

Ранко Рајковић

Пише: Ранко Рајковић

У књизи Пола Таборија „Историја људске глупости“ једно од поглавља носи наслов “Кад закон побудали”. У њему се описују бесмислени, апсурдни, смијешни, гротексни судски поступци с аспекта нашег времена. Судило се на примјер самоубици за намјерно почињено самоубиство. Оптуживале су се животиње због својих природних инстиката. Отварали су се судски поступци против недјела животиња. Судило се пољским мишевима који су пустошили љетину. Осуђивани су на кидање ушију магарци који би ушли у туђу баштину. Вршиле су се јавне одмазде над животињама које би се огријешиле о људски имовински поредак. Против вола који је пробоо рогом човјека отварао се велики судски процес са запријећеним јавним вјешањем.

Биле су то озбиљно спроведене судске процедуре са записницима и правним поукама. Оптуженима су додјељивани браниоци. Обезбјеђивана им је правна заштита. Судија је вагао олакшавајуће и отежавајуће околности. Мјеста окривљених који из оправданих разлога нијесу могли вербално учествовати у судском процесу због цијукања, гротакња, њакања, мукања или су силом прилика били одсутни, заузимали су њихови “замјеници”, како би све формалности правде у потпуности биле задовољене.

Црногорска јавност се припрема за суђење сличног типа. Судиће се прсту који се из свог политички прикривеног положаја дрзнуо да подрива углед држави Црној Гори.

Приликом интонирања државне химне, људско тијело као анатомска цјелина дужно је заузети достојанствен и окамењен положај у стилу античких скулптура попут каријатида на античким храмовима или у савршено мирном ставу кинеске теракотне војске са преко 7.000 фигура војника и коња у Маузолеју првог кинеског цара.

То је постала неписана патриотска обавеза у постреферендумској Црној Гори иако још увијек није законом прецизно санкиционисана. Удови присутних слушача химне морају остати у строго усправном положају по древним вајарским канонима иначе ето им белаја.

Прије неки дан један средњи прст, несташан, непросвећен и неприлагођен динамичном политичком животу Црне Горе, није успио или није хтио да се на вријеме врати у предвиђени анатомски положај чиме је повредио државне симболе и прекршио Кривични законик Црне Горе. Постоји основана сумња да се средњи прст с намјером омаловажавања државе задржао у добро прикривеном, кривично правно инкримисаном положају. На срећу црногорског правосуђа потајно спроведено кривично дјело средњег прста забиљежиле су новинарске камере.

Средњи прст не негира свој положај али тврди да се у њему нашао случајно, а не намјерно. Изјашњава се невиним и позива за свједока ручни сат коме је у тренутку интонирања химне помагао да своје сказаљке усклади баш са тим свечаним тренутком. Да ли је и ручни сат учествовао, као саучесник, заједно са средњим прстом, у кривичном дјелу за сада се само може нагађати. Те претпоставке и потенцијалне осуде оставимо на процјену тужиоцима и адвокатима.

Снага доказа против средњег прста је неспорна. Средњи прст је оком камере ухваћен ,,ин флагранти”. Снимак је толико јасан да може довести и до проширења оптужнице по питању инкриминисаног положаја средњег прста јер се у просторији у којој је средњи прст на провокативан начин пратио интонирање химне налазио и државни грб и државна застава који заједно са химном чине неприкосновено свето тројство сваке па и наше државе тим прије што је наша државна застава свјетски верификована свечаним подизањем на јарбол Уједињених Нација.

Оптужени средњи прст у првој фази поступка се не позива на фотомонтажу и фалсификовани видео запис што ће олакшати и убрзати судски поступак.

Средњем прсту не преостаје ништа друго него да се у доказивању своје невиности ослони на налазе вјештака анатома и ортопеда, вјештака неуролога и вјештака за ручне сатове. Суду ће вјероватно уз уобичајене медицинске протоколе бити приложено и упуство за руковање ручним часовницима у коме се за намјештање, навијање и кориговање сатног механизма препоручује коришћење палца и кажипрста. Међутим као и свако, тако и ово упуство има своје мањкавости јер у њему нема објашњења што се у времену ангажовања палца и кажипрста око подешавања сата дешава са средњим прстом.

Да ли се средњи прст добровољно или принудно током описане радње могао наћи у инкриминсианој позицији одлучиће суд на основу налаза споменутих вјештака.

Можда се овим судским процесом и ми као мала земља укључујемо у једну свјетску историју. Историја је историја. Није битно да ли је то „Историја људске глупости“. Важно је да је историја и да је свјетска.

Уколико се из ове судске расправе, вјештачења, суђења, пресуде и образложења изроди нека нова судска пракса и преседан ето нашег доприноса правди за све.

Суд би, упозорења ради, могао издати мјеру безбједности којом се средњем прсту уводи забрана одвајања од сусједних прстију током трајања процеса због бојазни да може поновити кривично дјело. Можда би се судска одлука о обавезујућој приљубљености прстију могла показати дјелотворном у култувисању црногорске политичке сцене.

Добро би било превентивно упозорити јавност на кажњивости вријеђања прстом као што су пријетња подизањем прста, психичке трауме изазване упирања прстом у неког и нешто, непристајање на понижавајуће околности које проистичу из позивања савијајућм прстом. Нијесмо дјеца. Политички смо одрасли људи који живе у озбиљној држави. Морамо изаћи на крај са средњим прстом.

Замислите само какве би све правничке расправе и судске дилеме изазвао средњи прст када би се нашао у људском уху током интонирања државне химне с намјером, не да се оглуши о стихове химне, већ да отпуши ухо у настојању да химну што боље чује. Приликом те радње средњи прст је веома активан. Убрзано се креће лијево десно у еластичној ушној шкољци покушавајући да отпуши ухо. По четири пет пута у току само једне секунде средњи прст се непристојно, да не кажем вулгарно, односи према уху наштелованом да у свечаном тренутку чује државну химну. Веома опасна ситуација.

Провјерите је насамо, пред огледалом прије него што ваш средњи прст усними камера, а тужилаштво у достављеном снимку пронађе елементе кривичног дјела а вас лично као неуролошког господара прста оптужи за повреду угледа државе.

Важна напомена

Овај текст је прошао рецензију адвокатског ауторитета високог ранга што даје на знање заинтересованим странама (тужилаштву, судству и одбрани) да у предстојећем поступку морају водити рачуна о горе предоченим чињеницама.

Патриотска је обавеза да се црногорском јавном мњењу поводом најављеног судског поступка против оптуженог прста укаже на очување слободе тјелесних покрета али само уз дужно поштовање историје Црне Горе, њених државних симбола и евроатлантског пута. Упристојите прсте да не добијете по прстима.

Извор: Журнал.ме

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Рајковић: Суђење прсту

  1. Феноменално написано, генијално је оплео по државним глупацима, попут Нушића.
    Замислите, ако суде положају средњег прста који дискретно подешава сат и каиш да удобније легну на лијевој руци, шта би тек радили глави човјека у којој мозак сматра да химна није добра? Осјекли би је вјероватно.

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy