Рајковићи или кад будала проговори
1 min read
Емило Лабудовић
Од свега што је написао набијеђени интелектуалац а освједочени србомрзац, Рајко Церовић*, иначе, својевремено партијски каштигован због србовања, тачан му је наслов. Додуше, и он дјелимично, али суштина је погођена. Црногорци његовог профила тога дана су, први пут у историји, окренули леђа браћи и једнородном народу са Косова и Метохије. И како тада, тако и дан данас.
Тачно је, такође, да је тог 20. августа у Титограду било паклено врело и да је атмосфера била још врелија. Све друго је Рајкова србофобична и параноична кастрирана реминисценција. Није тада Рајко из извјештаја покушао да избаци химну због какофоније већ због тога што је ту секвенцу пратио незаборавни снимак Црногорца у народној ношњи с једне, и Србина са Космета, обученог у ношњу свога краја, с друге стране. И док је свирана химна, њих двојица су се братски (а браћа и јесу) загрлили и измијењали капе. Али, не онако како су Рајко и „рајковићи“ мијењали своје, од прилике до прилике, већ симболично, да потврде да су једно. Gens una sumus, како би рекли Латини а потврдили шахисти.
И није Рајку, десној руци Виде Кнежевић и њеној срамној забрани митинга, тога дана сметао само тај кадар. Забољела га је, под ложичицу, како би рекли у његовом крају, и реченица са почетка извјештаја: „Први пут од ослобођења, Улица Слободе одјекивала је вапајем – ХОЋЕМО СЛОБОДУ“. Захтијевао је да не само та реченица већ и скоро пола извјештаја буде исјечено и да прилог почне његовим уводом: „Упркос забрани Општинског комитета СК Титограда, неколико хиљада грађана Косова…“, итд. Чак се и пословично уздржани уредник Дневника, Велибор Човић, успротивио Рајковој интервенцији па је компромис нађен у Танјуговом извјештају „покривеном“ сликом са терена. Наравно, други извјештај који је пратио обраћање Батрића Јовановића, а који је радила „трезвена“ колегиница по Рајковом диктату, прошао је без проблема.
И тако су тога дана Рајко и „рајковићи“ кренули путем којим и данас табанају, брукајући и Црну Гору и Црногорце. Бацивши се баљегом на славну историју свога народа, проласивши га будаластим зато што памти ко је и од кога је, пљунувши на све што је, мукотрпно, кроз вјекове радио да очува себе и трагове свога трајања допузали су до апсурда над апсурдима. До захтјева да се Подгоричка скупштина законом поништи а сјећање на њу – забрани. Додуше, нема више Виде и Комитета да бране, али је баруштина безумља, а у коју „рајковићи“ даноноћно доливају муљ, покрила безмало и Црну Гору и све у њој. И смрди, неиздрживо воња на будалаштину и кретенизам најниже врсте. Па ко је на своје претке, какви год да су били, на њихове гробове и медаље, устајао законом. Још законом Скупштине над којом се, као авет, надвила силуета чувеног „сарадника“ Синђе.
Можда су наши преци билу у заблуди, али то је ЊИХОВА заблуда. Можда је сан о уједињењу и заједничком животу браће био утопија, али то је била ЊИХОВА утопија. И неће бити да су само Црногорци томе сну на жртву принијели, прије тога поражену и окупирану државу. Урадили су то и Срби из Србије, јер новоформирана држава није била заједница Србије, Хрватске и Словеније (ове двије задње нијесу тада ни постојале), већ Краљевина СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА. Народа, дакле, а не држава. А Црногорци су тада, па се Рајко и „рајковићи“ распукли начетворо, до једног били – СРБИ. И могу они данас да законују безакоњем до инфатилности, папир трпи све, а ако фали памети, руку бар не фали, али историја остаје онаквом каква јесте. Чак и онда када је пишу „побједници“ чија се „побједа“ исцрпљује у поразу истине, морала и гажењу свијетлих гробова оних који су нас родили.
И на крају, Рајко је у још нечему у праву. Тај 20. август треба памтити. И памтиће се јер овај народ, колико год га Рајко и „рајковићи“ блатили, пљували, понижавали, распамећивали, ипак није магареће памети. Што се за појединце не би могло рећи.
*Реаговање на текст „Дан кад су Црногорци постали будале“, аутора Рајка Церовића
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Emilov, tekst je pun necivilizovanih uvreda i primitovnog psovanja. Od sljedbenika takve poltičke linije nije moguće drugačije ni očekivati. Kakva je utjeha to što je i Srbija ujedinjenjem prestala da postoji? Suštinski sve je trebalo da bude Srbija, Jugoslavija sa dominacijom najvećeg naroda. Nisu Crnogorci jedini kojima se to nije dopalo, Crni Emilo. Sve ste narode rastjerali. Ni sa jednim nemate normalne odnose. Naši preci nisu imali istorijsko iskustvo koje mi danas imamo. Naivno su vjerovali u tu zajednicu, koja se više ne može vratiti. Zato – laku noć Emilo i pogasi svjetlo.
Какве везе са овом темом имају Ђукановић Булајић и Радуновић сендвичари ненаједени.Подршка Емило.
Dobar odgovor g. Labudovicu. Uz to i cestitka što ste se povukli iz skupstine, a to treba da savjetujete i Pedji Bulatoviću, Branku Raduloviću, Strahinji Bulajicu.
Hahaha … obavezno zadržati Radunovica i Djukanovica, a pod hitno “strijeljati” jedinog normalnog u Novoj Bulajića …
… Ne da ti dajem za pravo, nego ti potvrđujem!
Kako i ja znam tu crnogorsku pušku, metiljavka tog, nadobudnu budalu i kvaziintelektualca! Ustvari, najobičnijeg aparatčika skromnih mogućnosti.
Riječ on ne bi zavrijedio, da nije njegovog i tvog ovog teksta!
Nego …
… Rajkiša, jednom me pitao, koliko se često gledam sa Azemom Vlasijem!?
Samo sam ga pogledao, a on je, je..m ga ljubopitljivog, nastavio da me saleće …
Jednom nedeljno? – pripitkuvao me, baš mi se bio zakatančio.
Dok…..o mi bio, pa mu odbrusih : Nikad!
Bila je to najkraća konverzija dva svijeta.
Nikad se više nijesmo pitali, a gledali smo se, nije da nijesmo.
Smučio mi se bio.
Još onda mi se zgadio, ovi ništa čovjek pogrješnog prezimena, žali Bože.
J… ga A.Vlasi!
I njegovo jadno crnogorstvo.
I nije on na putu, bilo kojem putu, ni na pogrešnom, Labudoviću.
Zalutao je on davna, daleko neđe od sebe.Najdalje!
Je…. ti takav život! Kada nijesi sa sobom, niđe si. Svuđe si, a niđe … Nikud i nikad stići!
p.s. Vešo je moj drug i prijatelj. Iako Crnogorac. Nije njemu na smetnju, ni onda, ni danas – što sam ja Srbin!
Ma nema veze što si Srbin no si četnik , a ne može se bit i Srbin i četnik; biraj jedno jer oboje ne ide!
Teraj se u tri lijepe … !!!
Odbi marvo!
Smoru, dojadio si i Bogu i ljudima tvojim glupostima i sranjima.
I preumi fukaro, niko ođe nije anoniman … Nedodirljiv.
Znam ja odlično da ti ne prija ovo što sam rekao jer vi četnici biste da budete sinonim za Srbe pa svaki nesojluk da dijelite sa cijelim srpskim narodom, da ne odgovarate za SVOJE zločine!
Zato, ćeraj se ti đe ti je mjesto a to je,ne materina, no krmačina, jer takvog idiota ne rađa žena no krmača!
Nazvao si me fukarom a ja ću tebe onim što stvarno jesi, divljim veprom!
A što se tiče tvojih prijetnji možeš samo da jedeš .ovna, gibaničaru!
… Nijesu mi objavili odgovor, biće da znaju i zašto!
U svakom slučaju, ti si, iz aviona se to vidi, najobičnija ona p……ca!
Ka pas laješ, podalje od šibe.
Ne sporim, sam sam kriv kada sam bez ikakve potrebe ugazio u tebe : nijesi ti meni, jadan, takmac ni u čemu, kamoli da se ćeraš sa mnom!
Ime ti moraš da imaš nikogoviću, pa da staneš pred mene! Kako se to na tvoju sreću nikada neće dogoditi, koliko gođ se ti na prazno kurčio.
Ti si najobičniji sitnež, prdekalo neko, te se ja ovom prilikom izvinjavam svima ljudima na portalu, redakciji, i sebi se izvinjavam što sam uopšte reagovao na tvoje baljezgarije!
… Kada sam te uopšte primjetio, vaško!
A ti svako porazmisli : ako ne ja, neko će te svakako neđe skršiti!
Neko kome si nablizo … Mada, ti si, rekoh, ona sitna, mala, p……ca, neće niko s tobom da prlja ruke!!!