Рајска Бања – истински рај на српском Космету

Када се у Црној Гори каже Малена Бањска, прва асоцијација је најчешће веома поштовано предање које каже да су управо из Бањске крај Косова, данашње административно црногорске просторе населили Срби из овог градића и то –  Васојевиће, Пипере и Озриниће. Васо, Пипо и Озро, учили су нас преци, након Боја на Косову стигли су из Бањске и сматрају се родоначелницима ових племена.

Имали су, према истом предању, још два брата – Краса и Ота, који су, међутим, у доба отоманске окупације примили ислам и од њих, како се вјерује, потичу арбанашка племена Краснићи и Хоти.

Дакако, Бањска нам је препознатљива и по истоименом знаменитом манастиру с почетка 14. вијека, са црквом посвећеном Светом архиђакону Стефану, који је задужбина краља Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића и једном од најмоћних балканских владара његовог доба. Зна се, узгред, да је даровном златопечатном повељом краљ богато обдарио своју задужбину, обезбједивши јој огромне посједе претежно на Косову и Метохији: укупно седамдесет пет села и засеока, девет катуна са око петсто пастирских породица, новац и друге приходе. Тако је настао један од највећих феудалних посједа цркве у средњовјековној Србији. Знамо за Бањску и из народних пјесама, по Стахињићу бану…

У непосредном подножју манастира извиру четири извора несвакидашње топле и сумпоровите воде. Управо ту, на „темељима“ старог, изграђен је недавно нови здравствено – туристички центар „Рајска бања“ који обухвата wellness и спа садржаје, са пливачким базеном и полузатвореним базеном са термалном водом, сауном, хидромасажним тушевима и кадама. Како нам овдје кажу, у току је изградња визиторског центра са рестораном и апартманима за смјештај и планира се изградња капацитета за стационарно лијечење.

Дакле, иако су хотел и Бања са базенима с љековитом водом у функцији, реализација цијелог пројекта се тек захуктава.

Данас, Канцеларија за Косово и Метохију улаже велике напоре да се кроз овај, стратешки важан пројекат, развије и цијело насеље. Један од дугорочнијих циљева је и промовисање еко и вјерског, као и културног туризма. Посебну предност представља подршка коју општина Звечан има од стране државе у развоју пројекта „0бнове бање Бањска“. Очекивања су да Рајска бања у Бањској буде препозната као стуб развоја туризма овог краја, па ће поновно активирање бање сасвим сигурно утицати и на већу искоришћеност смјештајних и угоститељских капацитета, успјешнију продају занатских производа и рукотворина.

Важно је, зарад потенцијалних посјетилаца, казати да се Рајска Бања налази у живописном крајолику, на обали рјечице Бања – десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне, на траси некадашњег калдрмом поплочаног пута Цариград – Дубровник.

Само насеље Бањска налази се на териотрији општине Звечан на Косову и Метохији, на 12 километара сјеверно од Звечана и 4 километра од магистралног пута Косовска Митровица – Краљево. Иначе, Бањска заузима важно мјесто у историји још од периода Римљана. Неки извори наводе да су Римљани користили термо минералне изворе Бањске у сврху лијечења. Смјештена је између брда Забела, Рустова, Шанчева, Вучињака, Орловца, Чуњкова, Соколовице и Лојзе, а између Бањске и села Бањског Сувог Дола је Смрдански Крш.

Након почетног разгледања Бањске, смјештамо се, по претходно најављеној резервацији, у тек изграђени хотел у саставу Рајске Бање. Дочекују нас искрени осмијеси и несвакидашња срдчаност са рецепције. Касније сазнајемо да се шармантне и посвећене даме које брину да ниједног госта не сретну хладна и намршетна лица – зову Тина, Драгана и Зорица, а ништа мање љубазан је и њихов колега Раде, коме смо захвални за посвећеност да нам пренесе што више информација везано за Бањску, њену историју, али и за актуелна дешавања.

Шарм и пословична предусретљивост одликују и Марка који је на челу менаџмента хотела. Врхунска храна са укусом традиције дјело је руку Слободана Филимоновића Цобија и његових сарадника који брину о ресторанском дијелу комплекса.

То су само неке од препорука у мору осталих које одвајају Рајску Бању у односу на друга мјеста за одмор у региону.

Другог дана боравка овдје наилазимо на групу туриста из Републике Српске који су такође у намјенској једнодневној посјети Бањској. Често су на Космету, и кажу нам да су из медија сазнали да су изграђени нови здравствено-туристички садржаји, и хтјели су да, уз посјету манастиру, доживе и угођај у самој Рајској Бањи. Ни најмање се нијесу покајали. Шесточлана група младих људи каже готово у даху да осим што су услови овдје идеални за одмор, нема ништа природније него српски новац улагати управо код Срба, на српским просторима.

„Ово је перфектно. Имамо поруку за све Србе коју размишљају гдје провести одмор. За почетак, предлажемо да се руководе нашим односом према том питању, а то је да не пуне џепове оних који их мрзе, и који мржњу према Србима истичу као значајну личну или пословну препознатљивост. Српски новац је природно да иде Србима, а нигдје то није упутније него на Космету“ – каже Димитрије из Бијељине. Обрадовани оваквим ставом који нам је и те како познат, питали смо Димитрија и његову екипу да ли читају ИН4С очекујући позитиван одговор. И није изостао.

^{Двије пиваре на 400 становника}

Екипи портала ИН4С, која је боравила у посјети Бањској поред историјских знаменитости и Рајске Бање чији садржаји заврјеђују сваку похвалу, пажњу привлачи и информација да на тако маленом простору, настањеном са једва око 400 становника, постоје чак двије пиваре које производе врхунска пива.

Тим трагом долазимо на лица мјеста, и сазнајемо: једно је „Бањско“, које производи древни манастир под настојатељством протосинђела Данила, а друго, у непосредној близини – „Газиместан“, гдје затичемо млађаног Душана који брине о маленој пивари дивно „упакованој“ у монтажно-демонтажном објекту, чију изградњу је финансирала Канцеларија за Косово и Метохију.

Прочитајте још:

Древни српски манастири: Манастир Завала

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: