Раковић: Црна Гора је српска земља, а њен патријарх српски
1 min read
Пише: др Александар Раковић
Прије двије недјеље у нашу јавност је процурила вијест да Српска православна црква у мају 2018. године, на Светом архијерејском сабору, спрема усвајање новог устава. Недавно је у јавност прогуран и текст Предлога устава Српске православне цркве.
Поставља се питање зашто тај текст није упућен на јавну или стручну расправу која би трајала најмање годину дана? Комисија за писање Устава Српске православне цркве тај текст је тек недавно упутила архијерејима. Сасвим је сигурно да су два мјесеца недовољна да се српски архијереји темељно упуте у Предлог устава Српске православне цркве, да консултују стручњаке и да по ширини и дубини упуте примједбе и сугестије.
Српску православну цркву чине архијереји, остало свештенство и монаштво – и народ. Флоскула „Српска православна црква и њени вјерници“ је у теолошком смислу потпуно неправилна јер сви ми чинимо Српску православну цркву. Стога, буни то што мирјани, посебно бројна свјетовна лица упућена у проблематику која се тиче израде новог устава Српске православне цркве, уопште нису ни били консултовани. Поред тога, већ је реаговало неколико јереја из Републике Србије, Републике Српске и расејања и тражило да и мирско свештенство добије прилику да упути примједбе и сугестије. Пошто већ нисмо добили ту прилику, ни ми мирјани ни наше мирско свештенство, ред је да онда о Предлогу устава Српске православне цркве дискутујемо у медијима.
Стога, користим прилику да на страницама “Слободе” говорим о рјешењима из предлога устава која се тичу иденитета Српске православне цркве. С тим у вези, када је ријеч о националним питањима српског народа – које је Српска православна црква увијек штитила – у тексту има добрих рјешења, али има и лоших рјешења.
Сматрам да је добро да Српска православна црква продужи своје званично име додавањем имена Пећка патријаршија. Тиме би ново име гласило Српска православна црква – Пећка патријаршија. Новим именом би била појачана већ неспорана идентитетска веза са Косовом и Метохијом, а на симболичан, али јасан начин, потврђена државност Републике Србије у јужној српској покрајини. Пећка патријаршија јесте у темељу српске државности и Републике Србије и Црне Горе и Републике Српске.
Није сасвим јасно због чега би Српска православна црква требало да добије чак 17 нових архиепископа: на челу четири старе и чак 13 нових митрополија? Уопште није јасно по којим критеријумима су бирана архиепископска сједишта? Како је могуће да Епархија зворничко-тузланска са више од милион људи – неколико стотина хиљада православних вјерника, али и са бројним суграђанима муслиманима и римокатолицима – остане у рангу епископије, а да владика далматински добије титулу архиепископа? Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве неколико епархија треба да буде дигнуто у ранг митрополија али критеријум за то мора да буде изричит.
Посебно забрињава што је Предлогом устава Српске православне цркве предвиђено да титула патријарха српског треба да буде преименована у „патријарха српских и поморских земаља“. Ријеч је, наиме, о древној титули која је пратила владарску титулу. Међутим, не може се титула српског првојерарха од прије 800 година механички примјенити данас, јер то асоцира да су Република Србија и Република Српска српске земље, а Црна Гора „поморска земља“.
Има објашњења да се тако „најбоље чува јединство цркве“ на свим меридијанима. То објашењење је погрешно. Наиме, цјеловитост Српске православне цркве нико озбиљан не доводи у питање у Калифорнији, Буенос Ајресу, Кејптауну или Сиднеју. Цјеловитост је на првом мјесту под ударом у Црној Гори гдје режим радикалних атеиста и црногорских сепаратиста има намјеру да истјера Српску православну цркву с њених вишевјековних простора. Демократска партија социјалиста је то, чак, уврстила у петогодишњи план.
Црна Гора се као „поморска земља“ не смије уводити у будући устав Српске православне цркве: нити као могућност, нити као нејасноћа, нити као недореченост. То данас може да асоцира на либералски „медитерански Монтенегро“ или Ђукановићев „јадрански Монте Карло“. Кад год се у посљедњих тридесетак година Црна Гора издвајала из српских земаља, црногорски сепаратисти су изнова подвлачили „морску спону“ насупрот српској.
Архијереји Српске православне цркве не смију да буду ти који би, усвајањем уставног рјешења о „српским и поморским земљама“, издвојили или отворили пут издвајању Црне Горе из српских земаља. Титула нашег патријарха треба да остане кратка и јасна – патријарх српски.
https://www.facebook.com/slobodacg/videos/1994981440753460/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Све ово толико узнемирујуће за наш вјерни народ се на брзинску брзину припремало у тајности у Часном посту 2018.такорећи у навечерје осамстоте годишњице аутокефалије Српске Цркве 1219- 2019, једног од највеличанственијих дјела светог Саве учињених за спас народни. Какав спас? Спас од прелешћене охолости грчке и латинске које су својим антисловенством помућивале чистоту јеванђељске вјере међу Србима и осталим новокрштаваним Словенима ранијег средњег вијека и опстанак саме Цркве. тај опстанак је међу њима угрожавала сама охола грчка и римска црквена јерархија сужене, самоидолатризоване тројезичарске јеретичке свијести, гдје год је на српским просторима человала српским људима, од Грчке до Лужичке Србије, јер је прогонила српски језик из богослужења и проповиједи и спрјечавала сваки негрчки и нелатински културни напредак презреног словенства. Пројекат оваквог самореформисања Српске Цркве полатињеним и погрченим умовима наших реформатора, Стари и Нови (Цариград), као марионете Најновијег њуејџерско евроатлантског Трећег Рима упућују нам својеврсну честитку за велику обљетницу светосавске Српске Цркве. Као што смо проглашењем за свете св. Оца Јустина и Св. владику Николаја обиљежили сахрану њихове богословске мисли у српској новој зизјуласовској теологији,тако ћемо вјероватно опроштајно одсветковати 2019. на сва звона и осам вјекова наше црквено-народне светосавске самосталности, већином и тада и дуго потом несвјесни да је њена тајна историјска сахрана заправо већ увелико у току и добрано поодмакла, на радост живу пакости древне. А иза кулиса трајаће још увијек припреме за најзначајнији догађај њу-ејџ историје Трећег Рима – зидање Трећег храма Соломоновог и зацарење цара глобалног земаљског царства без Бога и богољудскости… Али и кад се то збуде,како су св. Оци и прореклу, трајаће то не дуже од три и по године, а онда – Други долазак Спаситељев учиниће крај обманама и злоби људској и нељудској на новој земљи и новом небу…
Иако се слажем са Раковићем да је Црна Гора историјски српска држава, у великом делу Црне Горе се развио аутономни идентитет базиран на независној државности и посебним владарским породицама, био бих опрезнији у изјавама и не бих негирао нешто што је постепено долазило стотинама година. Друга је ствар што је тек недавно из тог идентитета избачена ћирилица, СПЦ, српски језик, Немањићи, српско порекло, Аустријанци рецимо то нису радили у односу на Немце. Српство нису негирали чак ни најтврђи ЦГ комунисти као Ђилас. И наравно да увек треба бранити оне који су се увек осећали Србима посебно ван Старе Црне Горе, јер је још непоштеније негирати њихов идентитет.
Није то друга него прва ствар, суштинско однарођавање као неминовни плод локалистичке самозаљубљености и самодовољности дијела политичког вођства и по западним земљама школоване интелигенције зетских Срба, тј. главешина дојучерашњих тзв.најбољих међу Србима узвишених над милионе, које су само лукаво инструментализоване од стране старих антисрпских душмана. Однарођавање по логици кад папа и Нијемац не дају Србима да се уједине (Берлински конгрес), нека је нама добро, капаће још и паре, а остала српска браћа како хоће и с ким хоће, ми ћемо са њима у сувереном Монтенегру. То је не само и у националном смислу несветосавски, разбратнички, него и у црквеном смислу, могло би се рећи чак нејеванђељски, јер се оглушује о Христову ријеч да царство које се подијели не опстаје. И потврдило се то – као што видимо данас широм балканског српства по гријесима њиховим, разједињени Срби не опстају, на радост свих српских живодера и мародера. Како ствари стоје у сличном духу под високим теолошким изговорима наше теолошке елите, наших „издвојенаца“, велеучених нових фарисеја, школованих на духовном Западу, упркос вољи црквеног народа који се више ни за шта не пита, биће усвојен нови црквени Устав који је најбоље описати као Устав саморазграђивања и самоукидања Српске Цркве. Предвиђених чак 18 архиепископа и ко зна колико митрополита, на територији коју је до патријарха српског Павла 800 година покривао само један архиепископ, односно српски патријарх, уз архијерејски подмладак школован на екумењарским, факултетима, сви они могу једног лијепог дана само да се договоре да пређу под власт папског Рима једни директно, други преко Цариграда индиректно. На здушни миг источног папинског патријарха и западног Папе у једном истом тренутку биће им свима забрањено прво да користе придјев српски уз Цркву и помињу Српску патријаршију, јер ће постојати само један патријарх – цариградски (укинуће се у међувремену и руски и јерусалимски и др. или ће бити само почасни) и један папа – врховник римски, док о Пећи неће бити ни говора. Тако ће Цариградска патријаршија руком самих теолошки модификованих српских православаца успјети да оствари оно што ни под Турцима, и поред толико небратских и нехришћанских гркофилетистичких и латинских разорних покушаја није успјела – да једном занавијек угаси Српску Цркву светосавску и српско име.
Ludilo komentarisati nije uputno!
Inače, Crnogorci iz srpske Crne Gore su lokalizacijsko ime za Srbe! I to ne bilo koje Srbe, nego Srbe iz srpske Crne Gore, Crnogorce!
A što se tiče neke vrste istorijske samobitnosti srpske zemlje koja će relativno kasno, na izmaku srednjeg vijeka, da dobije ime Crna Gora – ništa nije, niti može biti sporno! Dakako ni njena državnost i neotuđivo pravo na nezavisnost!
Kako se avetinjama i luđacima, zar ih neko biše podučio, pričinjelo da srpska Crna Gora ne može biti samostalna i nezavisna ( srpska ) država bez nove izmišljene nacije!???
I to im malo bilo, pa nagrnuše na SPC … Kao, osim nove nacije potrebna im i nova, autokefalna crnogorska crkva!????
Sve je njima u novo, jadi ih znali avetinje da bi jedne!
… Bez stida i srama pred sobom i drugima.
Luđaci.
Жалосно је што су наши непријатељи, играјући на наше сујете, успјели да убиједе дио Срба у Црној Гори да су њихова државност и њихово неотуђиво право на независност на овдашњем парчету српске земље, од двије три епархије са пар стотина хиљада душа, вриједности с в е т и ј е од цијеле српске земље и милиона српских душа осталих епархија, од сопственог јединства и саможртвеног прожимања са браћом исте вјере, истог језика и исте крви, који чине јединствено и у суштини неподијељено српско отачаство. Оно велико светосавско српско отачаство које нам душмани вјековима не дозвољавају да објединимо у његовим природним, да не кажем богоданим границама,и коме не дају право на живот, за разлику рецимо од „природне Албаније“.То отачаство раскомадано између великих сила на све стране некада је обједињавала својом љубављу и жртвеношћу својих пастира свих чинова Српска Православна Црква, од Солуна и Самокова до Трста и Арада.Тај њен пастирски труд доносио је и најопипљивије историјске плодове ослобођења народа од туђинског јарма и његовом збирања у духовном једнодушју. У та времена наши пастири увијек су имали здрава духовна чула да осјете ко је пријатељ а ко непријатељ њиховог православног српског народа и да му на то поименце указују и са народом се раме уз раме боре за хришћанску част и слободу.
Svijeto je njima njihovo osjećanje državotvorne posebnosti, ko im to pa spori, ali to nema ama baš nikakve veze sa identitetskim pitanjem!!!
I pitanje državnosti je fals flag, koje im niko ne ospori, pogotovo ne srbijanci!
Druga je stvar što se to pitanje može valjano odgonetnuti i urediti samo na poštenom referendumu, kako je onaj iz 2006.bio lažan i prevaran …. goli falsifikat narodne volje!
Još im doneo i novu naciju!????
Kako mi na pamet ne pada da se nadgornjavam i komentarišem tu vrstu planinske psihotičnosti i bezumlja!!!
… Crnogorci koji nijesu Srbi!???
TisućljetnI Montenegrini!
Koja je šifra za tu bolest?
Zna li ko?
Како може бити уистину свето оно што само по себи својим постојањем разара благословену вишу цјелину и гази завјет светих предака, Симеона, Саве, цара Лазара и Василија Острошког који су сабирали наш народ са свих страна у једно? Како да буде свето оно што издаје Богом дану вишу светињу, цјелину једног од богоданих земаљских народа Божијих јединственог језика, сводећи појам светиње на своју малу, сујетну, самозадовољну саможивост, звала се она црногорска, македонска, херцеговачка, сремачка, босанска, банатска, далматинска, београдска, шумадијска, бачка или барањска, свеједно, и у крајњој линији одриче се више светиње ради ниже коју су људи из сујете и интереса за светињу прогласили, раздирући богодано ткање,!
Rakovic je javno iskazao ,,sumlju,, da u Mitropoliji ima onih koji se spremaju za Autokefalnost, savjetujem Rakovicu da malo prikoci sa ovim ocjenama i da malo pripazi na zulufe da mu se frizura ne pokvari.
ARHIEPISKOP PEĆKI,MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI. Ni manje,ni višd od toga.
Miriše, već rekoh, na mala vrata, decentralizaciju SPC!!!
A onda …
Voleo bih da se varam.
… Kako mi se to rijetko događa evo, neka ovoga puta bude da sam pogrješio.
Da ovaj čoek na Gospodin dan u Manastir Moracki održi govor I narodu konverenciju.
Није само господин Раковић забринут. Многи стрепе и јавно исказују своје сумње.
,,Имајући у виду основна обележја предлога новог Устава СПЦ, тешко је отети се утиску да се неком очигледно жури са његовим доношењем.“
Ако некога интересује!
https://stanjestvari.com/2018/03/10/cvorovic-od-spc-se-trazi/
http://www.anfor.org/smisljene-smutnje-novi-ustav-spc-kao-put-ka-razaranju-svetosavske-crkve/
Публикација ОД АПЕЛА ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ из 1982.г. ДО АПЕЛА из 2017. г. коју је приредио протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
https://stanjestvari.files.wordpress.com/2018/03/od-apela-do-apela.pdf
Још једно мишљење:
https://stanjestvari.com/2018/03/10/svodi-spc-na-parlament/
Мене лично то мешетарење не занима и не интересује.Моја црква је СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА и тачка.Мој Патријарх столује у Београду а лично мислим да треба да буде на Косову и Метохији то јест у Пећи.Тако да осим мене.
Слажем се да такао значајан акт наше Цркве не треба да буде “тајна” нама који јесмо управо та Црква овдје на Земљи,и да би вјероватно било добрих сугестија од свештеника који су више међу народом и на терену свакодневно. Мислим да пар,ма колико паметних и упућених људи,не могу сами да донесу Устав! Видим позивање на Светог Саву,и хвала Богу на томе,али он је све везано за свој народ износио прво пред тај народ и од њега чекао АМИН па тек онда би тај акт био валидан за цијелу Цркву! Што се тиче Патријархове титуле,мислим да се под “поморске” земље не мисли на Црну Гору,већ на земље гдје наша Црква има своје епархије и мисију ( Америка,Аустралија..) за Црну Гору се подразумијева да је Српска земља што она у својој суштини и јесте,поред свих данашњих издаја и искушења! Али бих се са Вама сложио да титула ипак може да гласи само и довољно ПАТРИЈАРХ СРПСКИ!
Су чим ћете пред светога Саву, светосавске Цркве реформисти!?