Раковић: Црногорски сепаратизам је највећа издаја која је задесила српски народ (ВИДЕО)

Раковић на промоцији своје књиге "Црногорски сепаратизам"

У салону врњачке библиотеке др Александар Раковић представио је књигу „Црногорски сепаратизам“. У питању је прва цjеловита студија о развоју и настанку савременог Монтенегра и расрбљавању „Српске Спарте“.

„Ја сам годинама имао намјеру да пишем о црногорском сепаратизму али сам одустао од те теме због тога што припадам групи људи која је учествовала у одбрани наше заједничке државе али је није одбранила. То ме је емотивно доста оптеретило. Та сецесија Црне Горе је за мене била тежак тренутак, исто толико колико је био пад Книна и уздизање хрватске заставе. То су ми два најтежа момента у животу била. Мислио сад да нећу моћи да будем објективан када будем писао о црногорском сепаратизму, међутим књига која је претходила овој имала је поглавље о Црној Гори и оно је у ствари дало слику која би требало да буде и била је увертира за писање ове књиге, рекао је Раковић.
Додаје да је око двадесетак година истраживао и прикупљао материјал за књигу.
„Ја сам сваке године истраживао и сортирао то што сам хтио, упркос томе што сам подсвјесно и свјесно одбијао да нешто напишем„, објашњава Раковић.
Када је ријеч о црногорском сепаратизму, Раковић сматра, да је то највећа издаја која је задесила српски народ.

„Један суштински централни дио нашег народа, православног народа се окренуо и извитоперио до непрепознатљивости. Раније су се од наше нације отпадали груби дјелови, римокатолички срби, муслимани Срби, али овдје по први имамо отпадање дијела нашег народа који чини централну и суштину српског етничког ткива„, наглашава Раковић.
Према његовим ријечима, створен је један сој људи, посебно сој квазиелите, који је ријешио да раскрсти са сопственим идентитеом и да крене неким другим, по њему, суманутим путем.
„На корици ове књиге имамо Анте Старчевића који је идеолог хрватске нације, Секулу Дрљевића некада великог Србина који је своју каријеру завршио тако што је написао у НХД памфлет под наслов „Тко су Срби?“, и на крају Мила Ђукановић. Ако се сјетите Мила Ђукавића из краја 80-тих година и тројке Ђукановић, Маровић и Булатовић, Ђукановић је највише србовао и његово србовање је било доста радикално за тадашње југословенско-комунистичке прилике“, наводи Раковић.
У наставку погледајте цјелокупан видео са Раковићеве промоције:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Svojevremeno Sam, zbog politike Crane Gore, htio iz inata da se pokatolicim. Odustao Sam u potonji cas ,pa Sam kanonski vjerovao u Grckoj ili Ruskoj pravoslavnoj crkvi.Danas mi Milo daje Nadu da cu to moci u nasoj svetoj Crnogorskoj crkvi.
Preparirane, hipnotisane face… Još Vam je samo falio Amfilohije Autofekalni pa da svetosavski cirkus podigne svoju šatru i opočne program…
Издаја и преумљење једног дела данашњих Црногораца је чудо над чудима.
Ако само површно погледамо историјске мапе видећемо да је прва ковница најраније немањићке Србије била у Брскову тј Мојковцу.
Затим још занимљивије је да је да су предели око Берна и Бијелог Поља били управо срце старе Рашке иако се цела ЦГ повезује у подсвести са Зетом. То је била Србија онда кад је Србија била најмања и најдужа. Све територије су биле у саставу те Србије далеко више него Београд или Ваљево. Стара тј. катунска ЦГ је тада била слабо насељена али је Котор био немањићки краљевски град. Значи како год се окрене данашња ЦГ је у претежном делу стара Србија, и онда се појаве неки људи који један српски ужи идентитет лажима издвајају чак и супротстављају основном и суштинском идентитету. Постају им браћа шиптари и Хрвати а Срби, чак Срби из њиховог окружења и фамилије непријатељи. Срамота до неба.
Stara Raska je od Kolasina do Bijelog Polja. I Kralj Nikola pise da su Vasojevici stozeri Raskoj zemlji.
Katunska Nahija se izvorno zvala Zetska Planina i bila je granica izmedju knezevine Zete/Duklje i Travunije.
Sto se tice promjene identiteta, i Srbi iz Srbije imaju veliku ulogu u ovome. Do negdje krajem 19og vijeka, vertikala ili mejnstrim koncept srpske kulture je bila ovako il onako ujedinjena i ista u svim srpskim zemljama. gusle, slava, nosnja, junacki dinarski duh. Lik u Crnogorskoj Nosnji je bilo imidz kada je neko razmisljao o Srbinu. Tada zvanicna Srbija pocela da krene u ekstremnu modernizaciju, polakog izbacivanja gusala i epske tradicije, forsiranje pitomijeg panonskog duha, post-turske/kmetovske (sumadijske) nosnje, i naravno zapadne globalisticke vrijednosti i pomodarstvo.
Ovo sve je uticalo na to da autenticno, drevno srpstvo, „crnogorstvo“ bude stavljeno u cosak i zanemareno, i sa vremenom sa uticajem stranaca reinterpretirano u novu naciju.
Razmisli o ovome kad sledeci put vidis niske, šonjave „Srbe“ u sajkacama i turskim jelekama svirajuci ciganske trube. Da li bi Nemanjici, Vojislavljevici ili Vlastimirovici prepozali njih kao Srbe?
Не могу се сложити с тобом Његоше. Ми смо народ великог простора и наше су ношње шаролике посебно јер смо на важнијој светској раскрсници где се долази у додир са разним утицајима. Мени је шумадијски ношња јако лепа и сведена, и она се не може мерити са црногорском јер је црногорска старија па је зато пуно више китњастија. Тачније то је динарска ношња која се ниси у пределу од западне Македоније преко Албаније(у којој нажалост више нема ко да је носи) па северно све до Лике и Истре.
Шајкача је војна капа, и представља стилизоване рогове које су у старо време имали српски ратници и вигезове(за викинге рецимо нема доказа да су носили рогове на шлемовима) тако да војна капа није никакав израз шоњавости. Труба још мање, труба је чисто војни инструмент а њоме се почело музицирати јер смо у првом рату толико времена провели ратујући да је она била и једини инструмент. Велики део Србије има гусларску традицију а постоје и делови у којима су се епске јуначке песме приповедају без гуслања и без грлних гласова. А то је опет одлика народа којем је матични простор шири. На крају требаш знати да је у средњем веку српска градска капа била највише налик црногорској осим што није била црна, а главна српска и шире словенска исконска капа свих наших простора и динарских и равничарских је шубара. Поред свих јако занимљива је и косовско македонска црно бела ношња коју су данас преузели шиптари с том разликом да уместо шрне шубаре носе њихово бело кече.
Ja se slazem da smo narod velikog prostora sa sarolikom nosnjom – ali poenta jeste: sta treba da bude standard srpstva? Koji oblik srpstva treba da bude promovisan kao standard i nama i u svijetu? Sada je to lik u tamnoj sumadijskoj nosnji sa sajkacom i frulom/trubom. To je prikazan i nama (u SRB/CG/itd) i svijetu kao vrhunac ili uzor srpstva.
Narodni etos, ili duh i karakter naroda, je nesto najbitnije za narod je to je ono sto mi nesvjesno ili svjesno ucimo nasoj djeci da budu i odredice nasu sudbinu.
Izvorni srpski etos je od postanka uoblicen u dinarsko-junackom duhu, i danas zivi od Srba od Crne Gore do Like. Srbi u Vojvodini davno to izgubili a u unutrasnjosti Srbije to polako umire.
Ovaj duh proizlazi kroz folklor, kroz govor, kroz uzore, kroz vrijednosti, likove, humor itd.
Da li uzor srpstva zasluzuje da bude lik crnogorca ili sumadinca? Jesmo li stari junacki narod, ili nijesmo?
Koliko je stara sumadijska nosnja i sta joj je porijeklo? Da li je ijedan vodja srpskog ustanka nosio danasnju sumadijsku nosnju?
Pocetak „Sumadijske Nosnje“ jeste negdje u 18om vijeku kada su Brdjani i Hercegovci pobjegli od svojih plemenika u sumavite krajeve centralne Srbije koje su bile slabo naseljene. Zbog prisustva osmanske vlasti u gradovima, i nedostatka plemenske zastite, poceli su da uzmu najjednostavniju odjecu bez sarenih bojeva da ne bi naljutili turke i da se ne isticu, ima i prisustva mjesanja sa domacilnim vlaskom i romskom populacijom u tim krajevima.
Tek vijek kasnije je kreirana Sajkaca, vojna kapa za srpske odrede u austrijskoj vojsci, koja kasnije zameni fes u sumadijskoj nosnji. Nema nikakvih dokaza o vezi sa rogama i starijim srpskim slemovima.
Dakle Sumadinci (i zapadni Srbijanci) u srpskom narodu su nalik Amerikancima u anglosaksonskom narodu. Bjezali su od sopstvenog tradicionalnog sistema da bi nasli slobodu, izoblicujuci se i uzeci tudje kulturne elemente da bi popunili svoje kulturne nedostatke.
Truba je dosla u Srbiju sa osmanskim orkestrarima 18og-19og vijeka koju su vecinom cinili ljudi romske narodnosti. Gusle su imali svi Srbi, ali otpadanjem kod Srba u mjesovitim i granicnim krajevima (Vojvodina, Istocna Srbija itd) koji su naravno uzeli tudje instrumente kao svoje.
Crnogorska nosnja nije oduvijek izgledala ovako „kitnjasta“, vec je do 1830-1840 bila samo plave caksire, dokoljenice, opanci, kapa zavratka, bijela kosulja i bijeli gunj (mantil). Dzamadan (crveno-zlatno preko kosulje) je doslo iz Hercegovine tokom vladavine Njegosa, i dalje porijeklo je tursko, kao sto su dolama i crnogorski jelek koji su kasnije dodali.
Crveno-zlatni jelek sa visecim rukavama (Dušanka) uveo je Knjaz Nikola po uzoru husarske nosnje i dao ime po Caru Dusanu.
Sto se tice crnogorske kape „Zavratka“, ima dokaza da su ovu kapu stari sloveni nosili. Pogledaj kape Ceske Nosnje „Vlcnov Kroja“ iz Moravske, ili poljsku nosnju iz Krakow-a „krakowskie stroje“. Vidi se da i nosnja je slicna izvornoj crnogorskoj (srpskoj) nosnji. To su narodi geografski i kulturni najblizi Luzickim Srbima. Kod njih nema subare, sto je vise karakteristicna za vlase/rumune i bugare.
Шта недостаје фрули?
Фрула је мени много љепша иако сам из краја једног од највећих српских гуслара (слијепог) Филипа Вишњића – Републике Српске.
Немам ништа против гусала, али фрула је један опште српски народни инструмент, баш као гусле. Са трубом се потпуно слажем, али труба се ионако не користи око традиционалних догађаја већ око неких фешти!
Не знам стварно какви вас комплекси дрмају али опште је познато да због тих комплекса српска Црна Гора крвари и нестаје, у њено мјесто (нажалост) долази шиптарско-турско-усташки монтенегро па ако ћете због комплекса глумити бијесне глисте и бити сами себи јахачи апокалипсе онда вам ми остали Срби не можемо помоћи.
Ради општег опстанка и уједињења ми Срби из Српске Републике БиХ смо дали 45.000 војних и цивилних живота у рату. Шта би ми сада требали да говоримо да смо српски Аполони и Ахили? Да стварамо Србију број 2, а не да се уједињујемо са матицом??? Та прича у народу који је доживио Јасеновац, Јадовно, Пребиловце, Паг, Козару, Казане, Кравицу, Сијековац и остала стратишта не пије воду, 99% је за уједињење безусловно са Србијом, а итекако имамо посебности и итекако говоримо Српски ијекавицом, а не екавицом!
УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ – ЖИВЈЕЛА СРБИЈА!
Ne znam brate ko ti lupa minuse. Istinu zboriš. Crnogorstvo je izvorno i čisto srpstvo. Zato ovi titogorci nemaju dodirnih tacaka sa crnogorstvom. Sve u šta vjeruju je kontra tom duhu.
nisam ljubitelj ciganske kulture koja se u Srbiji forsira kao srpska kultura. Poštujem cigane i njihovu kulturu, ali naša kultura nema ništa zajednicko sa tim.
Човјек ваља нацизам,расно разликује Србе од Срба упадајући у аутошовинизам,прича о чистоти крви,омаловажава ширину и висину српсе културе сводећи је на једнодимезионалност само њему разумљивим катунским шаблоном и остале глупости.
Шамари ,а не минусу су за јунца.Лудило које је одвело Црногорце у пропаст има свој извор управо у том бунцању о најбољим ,писебним Србима који су онда аванзовали у различито,себи довољно – у нацију.
Ja nemam nista protiv raznolikost srpskog naroda, samo protiv promovisanja i forsiranja „sumadijskog covjeka“ kao reprezentativni simbol srpstva, sto po svim osnovima bi trebalo da pripada dinarskom covjeku.
Koliko ima serija i filmova o sumadijskim seljacima, karadjordjevicima, obrenovicima, a koliko o zivotu Njegosa? O dinastiji Petrovica (najduza srpska dinastija ikada), serija o junacima sa Vucjeg Dola, Grahovca?
Sa obzirom na ogroman broj (preko 50%) stanovnika danasnje Srbije sa porijeklom iz prostora Crne Gore, potpuno je alarmantno i bezobrazno da nema vise stvaralastva RTS i svih medijskih kuca Srbije o Crnoj Gori, Crnogorcima i kuci Petrovica, Crnojevica i Balsica.
Da ne pricam o folkloru u Srbiji, crnogorske igre maltene su izbacene sto je vise nego sramotno. Nacionalni Ansambl „Kolo“ nema vise igara Crne Gore u njihovom repertoaru, ali zato imaju iz Makedonije.
Преумљење Црногораца се овдје покушава прекречити изразима : Дукљани,Милогорци и Монтенегрини.Ово бацање прашине у очи Србима,на жалост,долази уз подршку МЦП и разлог је зашто се упорно одлаже суочавање са истином о себи,другима и територији црногорског државоида .
Vrijeme je da Profesor Aleksandar Rakovic opet dodje u Srpsku Crnu Goru. U inat Milu i Montenegrinima.
Sto ne dodjes Rakoviću da se malo osoliś u srbsko more u srbsku Boku i srbski Ulcinj.Mlogo nam nedostaje tvoj veseli lik.pozdravila te Branka ambasadorka….dogodine u Sopoćane
Krunoslave ajde ti da nam dodjes u Srpsko More ovdje u Boki, ti davno nijesi putovao iz svoga Zagreba…
Niti je citava stara Srbija presla u islam, niti su cigani presli u Srbe. Slab si nesto advokat Djukanovica, sto nije tvoja krivica. Tesko je braniti kukavicu!
Komlene ti se stidiš pretka tvoga. Mi islam ni htjeli ni uzeli a tvoji preci podvili rep ili će prije da im je takav karakter pa uzeli islam. Vidiš svi “najbolji ljudi” prešli u islam. Petrovići su vas najbolje opisili, ne treba niko više.
Najveća transformacija srpskog naroda se desila kada je stara Srbija prešla u islam, a cigani prešli u Srbe.
Ако читамо књигу Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“, тамо су побројана братства у Старој Црној Гори која потичу од Цигана који су се бавили ковачким занатом.
Жао ми је само што још нико није написао књигу о братствима из Старе ЦГ која су шиптарског поријекла а то је 2/3 укупне популације. Мада је академик Павле Радусиновић помињао Црногорце са јаком „натрухом арбанашке крви“. Али написаћу ја кад одем у пензију, стрпи се Комло једно три деценије.
Pa što onda plačkinjate za Crnom Gorom kad su većsskoro svi njeni stanovnici šiptari.
Ко плаче за ЦГ, мени је то ВЦ шоља.
Говорим о Старој ЦГ, и Марко Миљанов је писао да су Цеклињани, Љешњани и Црмничани већином поријеклом Шипци.
Sekula nemoj o Staroj Crnoj Gori, ovaj Komlen je Hercegovac sa Durmitora.
„stara Srbija“, valjda mislis na ono sto se danas zove stara Crna Gora i period pred kraj 17 vijeka kad su turci i albanci harali Cetinjem i Busatlija spalio stari cetinjski manastir a narod poceo da se islamizuje i da ne bi Danila Scepanovica koji dodje u nahije sa ruskim parama koje podigose ovaj novi manastir i uspostavise dinastiju Petrovica sad tu ne bi bilo nikoga do Sulja, Fatime i slicnih
Тако је Комлене, Црногорци и Муслимани су прави Срби а ми потомци Цигана. Само је мало нејасно како сте онда ви према силницима овога времена сервилни попут Цигана а ми потомци Цигана бунтовни и непокорни контра свему као ти стари Срби.
Исто као и Макеноци потомци Александра македонског а највеће пудлице Натоа док ми Срби цигани, баш попут војске Александра македонског ломимо зубе НАТО пакту и њиховим бандама 1999 на граници СРЈ и Албаније.
„Један суштински централни дио нашег народа, православног народа се окренуо и извитоперио до непрепознатљивости“
Ево веле овдашњи стручњаци да то нема везе и да ће кад Милојица грдан пане сви да се врну ка некад што су били.
И они те је ђеду преклеса надгробни споменик и Медо.
Nemoj da siris defetizam.
1. Kada priznas „crnogorsku“ naciju kao razlicitu od Srpske, ti hranis njihove iluzije i jacas njihov lazni identitet.
2. Oni su po prirodi labavi, sto znaci da ako padne Milo i dolazi prosrpski faktor, ogroman procenat ce da se vrati srpstvu.
1.И? Или би можда да их хоспитализујеш и ограничиш им кретање?
2.Ако Мило падне?А ако не?И шта ако иза тога ако дође прохрватски фактор.Или протурски?Хехе,велиш,не желиш ни да знаш…
Дефетизма што се тиче – Срби у НДЦГ имају 8 мелеона сународника и дио су једног и недјељивог народа.Свој поглед морају окренути у том правцу,а Црногорце оставити да живе како су изабрали.
Или јеси или ниси Лав.
1. Treba da potpuno prihvatas da su oni dio svog naroda i da su Srbi. ali da su ono sto jesu: izdajnici i/ili neznalice. Treba mi Srbi da drzimo da naseg stava i casne istine. Oni tvrde da nisu Srbi i da su posebna nacija: mi to nikada ne prihvatamo usput mi ih podsjecamo svaki dan da su Srbi i to ih najvise gusi. Bilo kakva druga reakcija je plus za njih.
Oni tvde da su Staro-Crnogorci neka posebna slobodna rasa, mi im ne damo Staru Crnu Goru vec mi moramo ojacati nas srpsko-crnogorski identitet i crnogorsko ime da nam ne otmu potpuno.
Kao Kosovo, Crna Gora je srpski mit. Zavjet o Kosovskom Zbjegu na Lovcen, zora protiv turskog mraka, Srpska Sparta, Osvetnici Kosova, obnova Dusanovog Carstva. To je nasa, srpska tradicija, autohtona sa prostora Crne Gore. Mi moramo da se drzimo toga a ne da uzmemo Srbijansko-beogradsku matricu i stavimo sajkace na glavi pa uz trubace.
2. Milo ce da padne prije ili kasnije. I sto duze je na vlasti to vise smrdi i gubi popularnost. DPS sve sa manjinskim partijama ima 49% parlamenta, ostalo je opozicija, nema rast za njih i njegovi najvjerniji glasaci, penzioneri, umiru. Vrijeme radi za DF i ostalu opoziciju.
3. Ima kako kazes 8 miliona sunarodnika, a koliko miliona od njih su crnogorskog porijekla (1 ili 2 generacija)? Prihvatanjem posebne milogorske nacije lako moze doci do izgubljenja velikog djela srpskog naroda u Srbiji i sire. Vidimo sta se desava u Lovcencu itd.
1.О историји Срба се не преговара са никим,па ни са Црногорцима.Ја сам Србин и ја сам из Брда и сваког дана се трудим да подсјећам и подсјетим да је једина валидна државотворна идеја на овом простору идеја уједињења Срба.Паметном довољно.
2.Видим да ти разумјевање политика не иде,од ње се не би пуно љеба најео…
Са друге банде,много важније,Немањићка држава,Светосавље и косовски мит су три носећа стуба српског националног осјећања.Црна Гора то није и не може бити.Уосталом,у српском корпусу ЦГ има статус националног мита једнако као што Његош има статус националног свеца.И то нема везе са шајкачом,трубачима и „србијанском“ матрицом већ са природним стањем ствари.
3.Шума је оно шта Срби треба да виде у 21 вијеку,а не дрво.Локалне легенде о црногорском поријеклу сваког другог становника Србије не бих коментарисао.Конструкцију о некаквом српском биолошком губитку због постојања црногорске нације – још мање.
Срба је 8 милиона и биће нас још више,са или без Црногораца.
Шајкача ти је опште српска ношња од Првог свјетског рата прихваћена од свих Срба пошто су ју сви заједно носили кроз рат.
Носе је и личани, крајишници, херцеговци, шумадинци, сремци, косовци, итд… Сви који се сматрају Србима шајкача им је заједничка.
Оне локалне које иду уз народне ношње могу бити својствене крајевима одакле ношња потиче и оне се уопште не косе са шајкачом!