Раковић: Ђукановић је спреман на све, па и да оде у шуму, а ако то уради или се неће снаћи или ће бити приведен правди

„Не бих искључио ни могућност његовог одласка у шуму о коме је говорио. Он нема рјешење да се врати на власт осим неким опструкцијама и покушајима да ућари на украјинској кризи чиме би желио да се прикаже као релевантан фактор који ће одбранити евроатлантизам али му нико више не вјерује, поготово јер су његови партнера њега одбацили“, казао је Раковић.

Нису, како наводи, ни Руси ни Срби пресијецали она кријумчарења на државним бродовима Црне Горе по океанима и морима свијета, већ су то радили Американци, Холанђани, Данци, Њемци и Британци.

„Према томе они су му ставили до знања да је њему вријеме истекло и сада траже свог новог фаворита у том конгломерату странака. Појавило се и неколико нових фактора, али извјесно је да је Ђукановићево вријеме истекло али га не треба потцјењивати. Он је спреман на све, а вјероватно је спреман и да оде у шуму, али у том случају он је слабији фактор јер онај ко оде у шуму, изгубиће. Просто, или се неће снаћи у тој шуми или ће бити приведен правди“, концизан је Раковић.

Историчар тврди да се Ђукановић плаши да губитком власти у Црној Гори изгуби и имнуитет.

„Он ако не буде поново предсједник он више неће имати имунитет и онда се отварају могућности за његово процесуирање о чему су многи говорили, не само код нас у српским земљама, него и они на Западу. Он је у егзистенцијалном страху шта ће се са њим десити уколико буде изгубио имунитет и због тога ће се грчевито борити до краја. Чим вуче конце, он има могућност да опструише а сада опструише формирање нове Владе. Он може опструисати формирање Владе до прољећа следеће године а притом ни Скупштина неће себи изгласати скраћење мандата. Можда ћемо те изборе, и предсједничке и парламентарне, видјети на прољеће следеће године“, подвлачи Раковић.

Историчар тврди да ни Дритану Абазовићу не одговара да неко други спроводи изборни процес већ ће то спровести његова Влада. Коментаришући потенцијални мандат Миодрага Лекића и ко може бити у тој Влади, историчар тврди да је то до њега, ако уопште буде било те Владе.

„Он ће направити свој избор у складу са резултатима из 2020. у договору са партнерима који ће ући у власт. Ја не видим могућност да Демократски фронт буде ван власти овог пута јер ДФ заслужује то, као покретач промјена у Црној Гори јер је то побједничка коалиција. Гдје то има осим у Црној Гори да они који побиједе на изборима не могу ући у извршну власт, осим по дубини? То рјешење се показало као лоше када је ријеч о Кривокапићевој Влади, али и када је ријеч о Абазовићевој влади, премда је Абазовићева влада била много боља према српском питању јер је он потписао Темељни уговор што Кривокапић није желио. Остаје мистерија зашто то Кривокапић није учинио и зашто је стално пролонгирао и увлачио свети архијерејски Синод у нека образложења коме они нису вјеровали. Абазовић је потписао Темељни уговор онакав какав је већ претходно договорен и Срби због тога треба да му буду захвални“, подвлачи Раковић.

Историчар говори да поред тога што кудимо Абазовићево рјешење о томе како је формирао ту Владу, морамо да похвалимо и оно добро јер смо праведни посматрачи и тумачи прилика у Црној Гори.

„Кривокапић је био велика грешка, али из грешака се учи. Абазовић је свакако боље рјешење од Кривокапића, а видјећемо да ли ће Лекић бити још боље, али то више не зависи од ових актера. То свакако зависи од тога хоће ли Скупштина скратити Ђукановићу мандат“, казао је Раковић.

Српски фактор у Црној Гори је почео да јача, каже Раковић и додаје да је и Абазовић сам казао да то питање није ријешено 30. августа и да Ђукановић није пао са власти, ДФ би сам имао преко 50%.

„ДФ је почео много да јача и странци су видјели да српски фактор мора бити задовољен у националном и културном смислу и да им да уступке. То се десило на питању СПЦ и по томе да Срби могу обављати неке функције. Говоримо сад о Габријелу Ескобару који је мегафон америчке политике. Он је на некој конференцији евроатлантског савеза Црне Горе признао да постоји српско питање у Црној Гори, тако да они морају направити компромис са спрским народом како би стабилизовали Црну Гору. Како ће се Црна Гора структурисати у будућности, видјећемо. Битно је да је позиција СПЦ сад јака и утврђена законима и прописима Црне Горе. СПЦ је ту изашла као побједник али су ту побиједила и странке. Посебно ДФ. Да није било ДФ-а не би овога било јер су они давали чврсту инфраструктуру која је обезбиједила побједу. То је била једна велика синергија народа Црне Горе са Србима из Србије и Републике Српске“, закључио је он.

Читајте ЈОШ:

Покисли миш

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: