Раковић: Ђукановићев режим би српско питање да ријеши новим „Бљеском“ или „Олујом“

Историчар др Александар Раковић, коме је забрањен улазак у Црну Гору, у тек објављеној књизи „Црногорски сепаратизам“ приказује неке недовољно познате путеве и магистрале стварања идентитета Црногораца који не треба да буде српски.

Ријеч је о конверзији српског народа у Црној Гори у друге идентитете и почиње најпре од хрватских „праваша“ и клерикалаца, а иза тога стоје Ватикан, Загреб и Беч. Касније то преузима и надограђује на један начин италијански фашизам, а на други начин Коминтерна.

–Чини ми се да је тај фашистички модел стварања црногорске нације био инфериоран у односу на разне хрватске конструкте у ком пољу треба видети Црногорце – да ли као потпуно похрваћене, да ли као засвођене хрватством у цивилизацијском смислу или као привезак хрватству против Срба. Комунистички модел је био нешто другачији, јер Црногорце до шездесетих година није видео као до краја издвојене из српске целине, али се и он у предмаспоковском времену фузионисао са левом варијантом хрватског ’праваштва‘ у оквиру Савеза комуниста Хрватске, који би требало да Црногорцима да идентитет који не треба да буде српски, каже Раковић за Спутњик.

У „Црногорском сепаратизму“ Раковић је написао да не искључује могућност да се „Ђукановићева црногорска нација заједно са националним мањинама и страним менторима“ обрачуна са Србима у Црној Гори „на исти начин као што се Хрватска обрачунала са Српском Крајином 1995.“, али и да се не може искључити да Црна Гора поново постане српска држава.

–Све опције су у игри и неизвесно је како ће се одвијати прилике у Црној Гори, због тога што је најјачи фактор у Црној Гори – српски, упркос свему. Али режим, такав окрутан по својој природи, има уз себе и војне и паравојне структуре, које могу да делују разорно по српски народ у Црној Гори, упозорава он.

Раковић каже да патријарх Иринеј није претјерао кад је упоредио положај Срба у данашњој Црној Гори са НДХ, јер „НДХ није само геноцид, него и ’правашка‘ идеја на којој се данас темељи црногорски сепаратизам“.

–Мило Ђукановић је у истој мјери конвертит као што је био и Анте Старчевић и у истој мјери је конвертит као што је то био Секула Дрљевић као лидер црногорских сепаратиста 1941. и ’нови Анте Старчевић‘, како су га звали. Поставља се питање: ако је Секула Дрљевић нови Анте Старчевић, а ко је онда нови Анте Павелић? Не мора да постоји потпуна аналогија, али се питам: с обзиром да је ријеч о истом простору, гдје су менталитетске особине веома сличне или истовјетне, да ли ће се појавити нека особа која би на исти начин рјешавала српско питање у Црној Гори? НДХ је установљавала своју цркву, а исто то сада спрема Мило Ђукановић са тзв. Црногорском православном црквом. Али на то треба да постоји наш одговор, а не да будемо пасивни посматрачи, упозорава Раковић.

–Мило Ђукановић је морао систему који је направио дати неку идеологију и себе направити неким паганским богом у том систему. А та идеологија је, логично, с обзиром на истоветан језик – хрватска ’правашка‘. Све идеје су покупљене одатле, нешто мало је надограђено комунистичким погледима, али је то у основи хрватска идеја, хрватска идеологија и хрватски сепаратизам у односу на Југославију, а овде је црногорски сепаратизам у односу на српство, каже Раковић.

Према његовим ријечима, „кухиња је истовјетна“ и она сеже у вријеме половине 19. вијека, кад је Анте Старчевић одбијен на Београдском лицеју као предавач математике. Старчевић је молбу написао ћирилицом, али доктор филозофије није испуњавао формалне услове да предаје математику и од тада почиње његова разорна идеологија која је на крају изродила усташе и НДХ као најдесније крило „праваштва“.

–Исто то се сада дешава у Црној Гори. Још увијек снаге тог режима нијесу такве да отелотворе то зло НДХ, али постоје и други видови, какво је, рецимо, било оно Туђманово протјеривање Срба у акцијама ’Бљесак‘ и ’Олуја‘, закључио је Раковић.

Прочитајте још:

До Видовдана: Потпишимо петицију против отимања наших светиња!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: