Раковић: Мило Ђукановић је очајник, тек ће видјети колико је вјерни народ СПЦ тврд орах

Црна Гора је пре неколико дана ушла у грађанске сукобе које је произвео Ђукановићев режим, а да ли ће се из тога развити грађански рат, засада још не знамо. Мило Ђукановић је очајник који се грчевито бори да сачува власт, након што је направио кардиналну грешку и наметнуо усвајање разбојничког закона којим би требало да се опљачка имовина Српске православне цркве у Црној Гори. Поред тога, тај закон истиче намеру црногорског режима да истера СПЦ са њених, осам векова дугих, канонских територија у Црној Гори.

– На велики празник Светог Василија Острошког, већ деценијама, из године у годину, организују се литије у Никшићу, на којима се окупљају десетине хиљада људи. Ове године, управо због епидемиолошких мера, литија није била заказана, већ се догодила спонтано, јер православни хришћани верују у исцелитељску снагу Светог Василија – каже Раковић. – Пошто су се у Никшићу пре неколико дана, на тај празник, испред цркве тискале хиљаде и хиљаде људи, није било другог решења осим да владике Амфилохије и Јоаникије, заједно са свештеницима, стану на чело литије и верног народа. То су биле величанствене сцене од којих сваком верујућем човеку застаје дах.

Верујете ли да је владика Јоаникије приведен због мера или је црногорска власт искористила епидемију да жестоко удари на СПЦ?

– Ђукановићев режим, који је сматрао да је инсценираним епидемиолошким мерама зауставио СПЦ и одржавање литија, за ово дешавање народа нашао је кривца у надлежном епархијском архијереју, епископу Јоаникију, и никшићком свештенству. Владика Јоаникије и седморица свештеника су ухапшени и стављени у притвор. Ђукановић и његови следбеници желе да униште сваког оног ко их подсећа на то ко смо сви заједно некада били, што они више нису, а ми јесмо – Срби. Тек ће видети колико је владика Јоаникије тврд орах.

Црногорски режим тврди да већ десетак дана нема заражених ковидом 19, а окупљања верника се и даље сматрају епидемиолошки ризичним?

– Да би спасао туристичку сезону и преко ње пунио осиромашени буџет, режим је напречац Црну Гору прогласио „корона-фри дестинацијом“, како би покушао да привуче макар део западних туриста. Без моралног критеријума, режим је преко неких западних агенција почео да рекламира Црну Гору као дестинацију за коју неће бити потребно никакво тестирање на вирус корона. И ти позиви су упућени туристима из земаља са стотинама хиљада заражених, што представља огроман здравствени ризик за све грађане Црне Горе. У стварности, режим је користио епидемиолошке мере да би спречио одржавање литија, а западним туристима приказао Црну Гору као дестинацију где нема никаквих политичких тензија. Познато је, наиме, да западни туристи не иду да летују на локацијама које у себи носе ризик.

Да ли је ово што се данас збива у Црној Гори производ идентитетског инжењеринга који помињете у вашој књизи „Црногорски сепаратизам“?

– Наравно да јесте. Реч је, дакле, о конвертитском комплексу и културолошкој инфериорности које носиоци квазиидентитета црногорске нације имају према онима који су остали Срби. Такозвана црногорска нација темељи се искључиво на негацији српског идентитета. Реч је о недовршеном, а сасвим опаком идентитетском инжењерингу којим су инострани планери, свако из својих побуда, Црногорце хтели да истргну из српства. Црногорска нација није настала у сложеном историјском процесу, јер је у другој половини 19. века и првој половини 20. века идејно обликована у кабинетима Рима, Беча, Загреба и Москве, а не у Црној Гори. Те трасе каткад су се прожимале, а каткад раздвајале. Између њих постоји континуитет, с тим што је комунистичку Москву временом сменио Вашингтон.

Да ли црногорски сепаратисти поред тога што црпе идеје, како ви то кажете, из римокатоличког клерикализма и хрватског праваштва, то раде и зато што имају њихову прећутну помоћ?

Црногорски сепаратисти данас идејно шетају од римокатоличког клерикализма, западне цивилизације и хрватског праваштва до комунистичке идеологије, па тако укруг. Тај круг подсећа на шетњу у самовољно одабраном менталном затвору, као бегу од сопственог српства и православља. Помоћ коју црногорски сепаратисти добијају од Хрвата је суштинска, јер је црногорски сепаратизам само изданак правашко-франковачке идеологије. Писци црногорске сепаратистичке оријентације су настављачи Анте Старчевића, Иве Пилара, Милана Шуфлаја, Крунослава Драгановића, Доминика Мандића и других. Код њих не постоји ништа оригинално.

У „Црногорском сепаратизму“ наводите да је од Анте Старчевића до Мила Ђукановића пун континуитет.

– Мило Ђукановић је крајем 2018. коначно и признао да треба развијати „црногорски домовински идентитет“. Тиме је себе ставио у ред са Савићем Марковићем Штедимлијом и Секулом Дрљевићем, двојицом црногорских усташа који су били десне руке Анте Павелића за питања сатирања и расрбљавања Срба западно од Дрине као и у Црној Гори.

Сматрате ли да неслагање тамошње власти и представника СПЦ могу да се превазиђу, или је компромис немогућ?

Волео бих да грешим, али сматрам да је немогућ компромис СПЦ са Ђукановићевим режимом. То би било исто као када би српски народ нашао компромис са Антом Павелићем. Ђукановићев пројекат „Црногорске православне цркве“ по карактеру је истоветан Павелићевом пројекту „Хрватске православне цркве“.

Ако нема ниједног владара из династије Петровић-Његош који није хтео да се обједини српство, на основу чега се онда тврди да је црногорска нација била посебна у 19. веку?

– Тврдње да је црногорска нација постојала у 19. веку су фантазмагорије. То нису чак ни бајке ни басне, јер бајке и басне имају намену да поуче. Историчарима је јако тешко да се баве историјом црногорске нације, јер за њу нема историјских извора. Такозвана црногорска нација је политичко-социјални конструкт, па се у том смислу може проучавати, кроз мултидисциплинаран приступ, и из аспеката историографије. Што се мене тиче, не доводим у питање да свако свој идентитет треба да исказује у складу са сопственим осећањима. Међутим, то не може да оспори право другима да дају исказ о таквом идентитету. Дакле, не признајем аутентичност црногорске нације, јер сам сигуран да она нема никакав садржај. Сматрам је аномалијом. Не постоји колективитет, осим неопипљив и магловит, који је везан спонама пројектованог идентитета.

Раније сте говорили да је Црна Гора једина држава на свету за коју се могу утврдити дан, сат, минут и секунд стварања националног идентитета…

– Тоталитарне идеологије су биле најплодније тло за сејање хипотеза о идентитету Црногораца који није српски. Црногорска нација се темељи на октроисаним одлукама о њеном успостављању од стране фашиста – 12. јула 1941. и комуниста – 1. маја 1945. Не постоји било која друга нација на свету за коју се могу утврдити дан, сат, минут и секунд стварања основа националног идентитета.

Због чега вам је у августу прошле године био забрањен улазак у Црну Гору?

Улазак у Црну Гору ми, наводно, није забрањен од 21. августа 2019, али ко црногорском режиму уопште може да верује? Наиме, црногорски премијер Душко Марковић је својевремено казао како не постоје спискови српских интелектуалаца којима је забрањен улаз. Само неколико дана касније, гранични полицајац је дотурио списак са именима нас четворице којима је забрањен улазак у Црну Гору, како бисмо били спречени да говоримо на свечаним академијама поводом 100 година ослобођења и уједињења српског народа и стварања југословенске државе.

Да ли се ваше књиге тамо неометано продају?

– Колико сам упознат, књига „Црногорски сепаратизам“ продаје се у Црној Гори у књижарама чији су власници институције и установе из Србије. Како је стизала на рафове, брзо је распродавана. Неуништив је дух српства у Црној Гори. Уверен сам да је једини одрживи оквир стварање федеративне државе коју би чинили Србија, Црна Гора и Српска, а врата не би требало да буду затворена за Македонију.

Виша сила

Пошто је дошло до побуне српског народа и православних верника у Црној Гори, која се приказала кроз величанствене литије и брилијантну омладинску контракултуру, режим је епидемију вируса корона дочекао као спасоносну по себе – каже Раковић. – Особе блиске режиму нису у јавности криле радост што им је та „виша сила“, како су сами назвали пошаст короне, помогла да стану литије.

Избјегавање љетовања

Читав контекст сугерише да би туристи из Србије и Српске требало да избегну летовање у Црној Гори ове године, из националних интереса, али и здравствених разлога – наглашава Раковић. – Србија би требало да промисли има ли начина да се помогне Србима на приморју који ће бити погођени сломом туристичке сезоне.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: