Raković: Napadima na SPC Priština želi da otera Srbe, međunarodna zajednica deo problema
Istoričar Aleksandar Raković izjavio je za Kosovo onlajn da napadima na Srpsku pravoslavnu crku, kao stožera srpskog naroda, Priština pokušava da ostvari svoj plan o etnički čistom Kosovu i ocenio da je međunarodna zajednica deo problema, a ne rešenja.
Pojedini albanski političari ponovo javno optužuju SPC da je bila glavni organizator nasilja nad Albancima i da se u crkvama skriva oružje. Raković veruje da je cilj tih napada stalni pritisak na srpski narod i na Srpsku pravoslavnu crkvu.
„Oni neće stati, jer je to pritisak da se Srbi isele, da im se život učini nesigurnim, jer je Srpska pravoslavna crkva u ovom momentu ipak stožer Srba na Kosovu i Metohiji. Takav nepodnošljiv život trebalo bi, po albanskom mišljenju, da utiče na Srbe da što pre odu sa Kosova i Metohije i da praktično ono postane etnički čisto albansko“, navodi on.
Ocenjuje da SPC, i srpski narod s njom, treba da se strpi i sačeka eventualno bolju šansu koja bi mogla da se ukaže dolaskom Donalda Trampa na vlast.
Navodi da Evropa može mnogo da uradi i zaustavi te napade, ali da je pitanje koliko to želi.
„Međunarodna zajednica je suštinski deo problema. Oni su bombardovali našu zemlju, okupirali Kosovo i Metohiju, tako da će oni i dalje voditi računa da nikada ne bude opuštenja za srpski narod i da se srpska državnost ne vrati u punom obimu na teritoriju Kosova i Metohije, to je njima cilj. A nama je cilj da sačekamo taj novi geopolitički rasplet, koji će se, nadamo se, ukazati sa Trampom, i da onda u tom kontekstu rešavamo naše nacionalno pitanje“, smatra istoričar.
Dodaje da je Kosovo „Jerusalimsko pitanje Evrope“ za koje nema nikakvog brzog rešenja.
„Jerusalimsko pitanje do dan danas nije rešeno. Traje 2.000 godina, čak i više ako govorimo o antičkom periodu. A kosovsko pitanje, ako kažemo da počinje od 1389, ono se do danas nije završilo. I nema brzih rešenja, nikakvi `gordijevi čvorovi` i slično. Ovde samo treba strpljivo čekati neku bolju priliku i učiti od drugih sa Bliskog istoka kako treba i kako ne treba“, zaključuje Raković.
