Раковић: Не постоје научни критеријуми за увођење тзв. босанског језика на универзитете у Србији
1 min read
Фото: Слика екрана
Савет за српски језик који је основала Влада Србије расправљаће ових дана о такозваном бошњачком језику у Србији, а нарочито на Државном универзитету у Новом Пазару.
Повод за ову расправу је намера бошњачких лингвиста и чланова Бошњачког националног већа да на Катедру за српску књижевност и језик уведу босанску књижевност и језик.
„Ово је искључиво политичко питање, али то није од данас. То траје већ 20 година, још од кад су уведени судски тумачи за босански језик. Босански језик је ништа друго него српски језик и зато је то политичко питање. Уколико се вратимо у историју, до 19. века, тај босански језик је заправо творенина аустро-угарске имеријалне политике Бењамина Калаја и осталих настављача који су на тај начин развбијали српски идентитет Босне и Херцеговине. Такозвани босански, хрватски то су ништа друго него српски језик. То су све политичка питања“, истиче научни саветник Института за новију историју Србије Александар Раковић.
Према речима доценткиње Филолошког факултета у Београду, Катарина Беговић, не постоји критеријум према ком би босански могао да се сматра посебним језиком у односу на српски.
„Слажем се да је ово политичко питање. Мањински језик је онај који се разликује од званичног језика државе у којој та бројчано мања група живи. Сва преименовања некадашњег српско-хрватског језика а заправо у 19. веку насталог на темељу реформе Вука Караџића српског књижевног језика. Са распадом државе језик је преименован и он сада носи националне предзнаке из оног или овог разлога. Тако да ми сада говоримо о именима једног истог језика јер ни један од тих језика не задовољава нити један лигвистички критеријум према ком би могао да се сматра посебним језиком у односну на српски“, објашњава доценткиња Филолошког факултета у Београду Катарина Беговић.
Беговић истиче и да сматра да се чини све како би се избегло име српски као предзнак имена језика, иако је у питању један језик који се у научној парадигми именује као српски језик.
„То је једина научно валидна перспекитва“, поручила је.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bosnjacki narod odlucuje kako ce nazivati svoj jezik isto kao sto Srpski narod odlucuje za svoj ili Hrvati svoj ili Crnogorci svoj ili Makedonci svoj. Kaze ovaj Lovcen nepostojeci Bosnjaka a Kralj Tvrtko govorio za sebe „Ja Bosnjanin vo imja Gospodina Nebeskogo“ Bosnjanin u ovom kontekstu je sinonim sa Bosnjak.
Kako priznati nepostojeći jezik, nepostojećih BOSNJAKA.
Nije dovoljno da se tamo neki seljani nekog sela odluče zvati tajfuni.
POTREBNO je da su istorijski, tradicionalno, socijalno, ekonomski i književno dokazani i potvrđeno.
BOŠNJACI to nikako nisu
ISLAMISTI koji ne govore islamskim jezikom nego srpskim.
To su bošnjaci.
VIŠE naučnih razloga ima da se govori hercegovacki jezikom nego nepostojećim bosnjackim.
Hercegovci VIJEKOVIMA žive u Hercegovini, upraznjavaju PRAVOSLAVLJE i govore hercegovackim naglaskom srpskog jezika.