Раковић о плановима цариградског патријарха

Наредне године биће обиљежено 1.700 година од Првог васељенског сабора у Никеји за који се цариградски патријарх Вартоломеј и папа Фрањо надају да ће га заједно прославити на територији данашње Турске, на мјесту гдје је историјски сабор био одржан. Један дио аналитичара упозорава да је циљ Ватикана да у екуменском дијалогу с Фанаром аутокефалне помјесне православне цркве претвори у унијатске, а што се може постићи једино ако се цариградски патријарх устоличи као „источни папа“.

Историчар Александар Раковић каже да је чуо за ове Вартоломејове намјере, а о којима га је једном приликом упознао турски амбасадор при ОЕБС-у и који му је том приликом пренио да он има намјеру да од Фанара направи нови Ватикан.

– Како ми је тада пренио, Вартоломеј од тог маленог простора, неколико стотина квадратних метара, жели да направи неку црквену творевину сличну Ватикану. Да ли као самосталну државу, то не знам. То су можда његове жеље, али то једноставно није могуће у канонском смислу. Мислим да на овај начин патријарх Вартоломеј поново покушава Цариградску патријаршију приказати као доминантну у односу на остале православне цркве. Оне су тренутно устројене као једнаке, што онда вриједи и за патријархе. Вартоломеј жели то да промени. Не верујем да ће му то успети, јер се ради о древним институцијама које су преживеле и много веће недаће током периода од две хиљаде година – истакао је Раковић.

ГЛАС: Највећи отпор таквим тежњама пружа Руска православна црква, али и Српска. Шта очекујете од осталих цркава, поготово оних који се налазе у НАТО државама, јер су челници овог војног савеза прогласили православље за једну од највећих пријетњи колективном западу?

РАКОВИЋ: Верујем да се већина православних цркава противи томе. Истина, између Руса и Грка постоји расправа ко је главни у православљу. И то је реалност, баш као и да смо ми од Грка примили веру. Али, то исто тако не значи да би они требало да буду апсолутни господари. Одлуке се могу доносити само на неком православном васељенском сабору. Не може другачије.

ГЛАС: Поједине западне земље годинама покушавају ослабити православље кроз повећање броја аутокефалних цркава. Да ли ће се послије најновијих дешавања у Сирији извршити притисак и на Антиохијску патријаршију?

РАКОВИЋ: То никако не треба искључити као опцију. Они су тамо доведени у изузетно тешку ситуацију. Не бих им био у кожи. Успели су да опстану у претходном рату, а након овог – велико је питање, јер је ИС дошао на власт. Током неког претходног периода, нестале су многе хришћанске заједнице у Месопотамији и на Блиском истоку које су биле старе 2.000 година. Сличан сценарио, нажалост, могао би се десити и у Сирији.

ГЛАС: Зашто је православље толики трн у оку и колико се и ове приче, око наводног уједињења двије цркве, могу довести у везу са дешавањима у свијету?

РАКОВИЋ: Православље је велики трн, јер оно и даље чува традиционални поредак Европе. Што се тиче протестаната, они то више не чине, док су римокатолици показали једну врсту флексибилности. Само је православље остало доследно. Због тога је оно и данас један духовни оријентир, који даје снагу породицама и друштвима. То запад више не нуди. У западним земљама политичари диктирају шта је морално, а шта не. Због тога им православље смета. Оно је трн у оку онима који пропагирају неке накарадне породичне вредности. Присетимо се само отварања Олимпијских игара у Паризу и видећемо у ком правцу иде западни свет. С друге стране, имамо хришћанске, односно православне цркве које су у процвату. Људи јој се све више окрећу, свесни глобалних промена. И то је један сукоб цивилизација. Победу ће однети они који упориште имају у вери, као исконској потреби сваког нормалног човека. Када имате веру, нико вас не може поразити до краја.

ГЛАС: Један од приједлога цариградског патријарха Вартоломеја и папе Фрање је и да од наредне године сви хришћани почну славити Васкрс истог дана.

РАКОВИЋ: То је неприхватљиво за православне хришћане. Ко ће то прихватити. Руска и Српска православна црква сигурно не би ни по коју цену. Верујем да не би наишло на одобравање ни код већег броја грчких цркава. Питање календара је веома осетљиво. Верујем да се на овај начин само тестира јавност, али и да самом Ватикану, односно Католичкој цркви није то прихватљиво. Њима је важна само контрола.

Глас јавности 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: