Раковић: Поставке меморијалних центара у Београду и Градини да не буду потпуно исте

Историчар Александар Раковић изјавио је да будући меморијални центри јасеновачким жртвама у Доњој Градини и Београду не би требало да имају потпуно исту поставку, као и да би онај у пријестоници Србије морао да предочи да је Независна Држава Хрватска /НДХ/ била дио процеса који је закључен етничким чишћењем Срба деведесетих година поршлог вијека.

Раковић сматра да поставке у Београду и Доњој Градини треба да буду различите до неке мјере, како би посјетиоци имали потребу да иду и у један и у други.

Он је навео да би поставка у Београду, осим теме Јасеновца и геноцида у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, требало да прикаже и геноцид над Србима у Првом свјетском рату, будући да су неки актери учествовали у извршењу оба.

Раковић је указао да су у етничком чишћењу српског народа деведесетих година прошлог вијека из Хрватске, Републике Српске Крајине, западних дијелова Републике Српске, из Сарајева и централних дијелова БиХ, опет учествовали екстремни Хрвати, екстремни муслимани, као и империјална политика Запада, коју је и код разбијања социјалистичке Југославије оличавала Њемачка заједно са Аустријом, преноси Срна.

„Према томе, осим те основне поставке која се тиче Јасеновца и НДХ, врло битно би било да се прикажу подаци о размјери страдања Срба из Првог светског рата, као и из деведесетих година /пршолог века/ на читавом простору српског народа, укључујући чак и део поставке који се тиче Косова и Метохије јер је велика Албанија била идеологија и у Другом светском рату, а и деведесетих, као што је и данас“, навео је Раковић.

Он сматра да је подизање меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама и у Републици Српској и у Србији требало да се догоди раније, али да никад није касно, јер је важно да је тема Јасеновац и страдање Срба свеприсутна у српској јавности.

„Веома је важно да видимо постављање камена темељца и подизање првих зидова тих нових здања која ће бити света места за српски народ“, напоменуо је Раковић.

Он је истакао да би било значајно да се западне дипломате приликом посјета Београду приволе да дођу у будући меморијални центар и погледају поставку, што би посебно убједљиво дјеловало на њемачке и хрватске лидере и дипломате.

Предсједник Владе Српске Радован Вишковић и премијер Србије Ана Брнабић потписали су 4. августа у Бањалуци Споразум о изградњи два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама, и то у Доњој Градини и Београду.

Предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић су договор о конкретизацији идеје о изградњи два меморијална центра јасеновачким жртвама постигли на састанку у Београду 14. априла, на Велики петак.

Његова светост патријарх српски Порфирије дао је благослов и прихватио да учествује у овом историјски и стратешки значајном националном и регионалном, па и европском пројекту.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: