Раковић за Дневник РТС појаснио како је дошло до повратка МПЦ у оквире СПЦ
1 min read![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/05/Aleksandar-Rakovic.jpg)
Александар Раковић
Сабор Српске православне цркве поздравио је прихватање статуса најшире могуће аутономије и пуне самосталности Македонске православне цркве-Охридске архиепископије. Тиме је решен спор који је почео 1967. године када се Македонска црква одвојила од Српске православне цркве. После 55 година раскол је зацељен и после литургије коју ће служити патријарх Порфирје и архиепископ Стефан, епископи и свештеници две цркве моћи да служе литургије заједно, признају се свете тајне Македонске православне цркве, каже историчар Александар Раковић.
Александар Раковић истиче да је велики терет скинут са леђа Српске православне цркве и Македонске православне цркве, а то ће допринети побољшању и политичких односа Србије и Северне Македоније.
Према његовим речима, тотална ескалација неспоразума дошла је око хапшења архиепскопа Јована и његовог вишегодишњег тамновања у Северној Македонији и избеглиштву у којем је повремено био приморан да живи, тако да су односи, који нису били добри ни раније, нарушени за неко време.
„Срећом, сада видимо ово значајно и врло добро побољшање – повратак Македонске ерархије у оквре СПЦ. То је важна историјска одлука, патријарх Порфирије је уложио пуно енергије и препознао је у архиепископу Стефану особу која је спремна да начини такав корак да се иде ка помирењу. Логично је да Срби и Македонци, као два најближа народа који деле историју и културу, буду заједнчки у канонској ерархији. На овај начиин патријарх и читав сабор СПЦ остварили су значајан пробој у односима са Македонском православном црквом. Патријарх ће имати ту историјску улогу да пригрли не само српски православни народ него и македонски, а то ће све утицати и на стаблизацију односа у православној цркви у целини“, истиче историчар Александар Раковић.
До спора дошло у време социјалистичке Југославије
Додајe да је до спора дошло у време социјалистичке Југославије. Комунистичке власти су инсистирале на томе да се разбије јединство Српске православне цркве на простору тадашње НР Македоније и својим политичким притисцима су условљавали, претили јерархији СПЦ тако да је то био кључни разлог што је дошло до поделе.
„СПЦ је 1959. године дала аутономију Македонској православној цркви и она је канонски аутономна црква што је сада потврђено. Македонска ерархија је 1967. подржана од стране Савеза комуниста и ко зна још од каквих фактора, кренула у намеру и реализацију потпуног расцепа са СПЦ које никоме није донео добро“, истиче Раковић.
Александар Раковић наглашава да није било притисака са стране на ову одлуку Српске православне цркве и да је Сабор био једнодушан у томе да се пружи рука Македонској ерархији и усвоји њихова молба да се врате под окриље СПЦ.
„Нажалост, цариградска патријаршија се непотребно 9. маја упетљала у унутрашњи поредак СПЦ вероватно зато што су сазнали да ће доћи до помирења српске и македонске ерархије и повратка македонске ерархије у поредак српске цркве. Цариградски патријарх је изгледа имао намеру да се у јавности стекне утисак као да се он за нешто пита, а није се ништа питао осим што је својом одлуком одеузео македонској православној цркви три епархије у дијаспори што СПЦ никада не би урадила. Македонски верници који живе у дијаспори имају коме да се обрате, немају они никога блжег од СПЦ и српског народа, добродошли су под окриље СПЦ јер ми смо сада у канонском јединству“, поручује историчар Александар Раковић.
Раковићево гостовање у првом ТВ Дневнику РТС може се погледати на овом ЛИНКУ.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)
Koji je to sad arhiepiskop Stefan? A šta bi sa arhiepiskopom Jovanom, još na robiji? Ako i nije, kako će sad dva arhiepuskopa?