Раковић за К1: Тзв. Косово ће у Унеску поново доживети пораз
1 min read
Александар Раковић
Српски историчар др Александар Раковић казао је за Телевију К1 да ће такозвано Косово на гласању за пријем у Унеско поново бити поражено као и 2015. уколико буде нове иницијативе за пријем те квазидржаве. Но, да ли ће до иницијативе доћи зависи од тога хоће ли ће Американци укључити Албанце на он или их искључити на оф.
Раковић је даље говорио о томе како је српска дипломатија успешно деловала од 2013. до 2015. како би се онемогућио пријем албанске администрације у Приштини у ту организацију, јер би пријемом у Унеско албански сепаратисти приписали себи надлежност над Пећком Патријаршијом, Високим Дечанима, Грачаницом и Богородицом Љевишком. Истовремено, а и после тога, дипломатија Републике Србије успешно је убедила низ држава да повуку признање тзв. Косова.
С тим у вези, Раковић је казао како је важну улогу у тим напорима имао и амбасадор Дарко Танасковић чији су јасни аргументи тада били важни за Ватикан да не пође ни путем признања сецесије такозваног Косова али ни подршци да албанска парадржава буде примљена у Унеско. То је довело до тога да већина земаља с римокатоличком већином не подржи пријем тзв. Косова у Унеско, а да уздржане буду чак и земље попут Пољске које су признале једнострано проглашену сецесију албанских сепаратиста.
Раковић је појаснио како је имао привилегију да буде координатор државно-верске делегације Републике Србије која је 2013. у Џакарти поднела непорециве чињенице и довеле до додатне подршке Републике Индонезије, као највеће муслиманске земље, територијалном интегритету Републике Србије на Косову и Метохији. Притом, Раковић је још рекао како је имао велику част да председава државно-верском конференцијом Србије и Индонезије 2015. у Београду, баш у истом моменту када је у Паризу гласано за пријем тзв. Косова у Унеско. Управо на конференцији у Палати федерације у Београду, Република Индонезија је оснажила своју одлуку да у Паризу гласа против пријема тзв. Косова у Унеско. Тиме је Индонезија дала један од одлучујућих гласова за победу Србије, који нам тада нажалост није стигао од Грчке на чијем је челу био Ципрас јер је била уздржана док су Црна Гора и Македонија гласале за пријем тзв. Косова и преотимање српских светиња.
Када је реч о нашим суседима и односу према могућем преотимању српских светиња на Косову и Метохији данас, Раковић је рекао да не зна како би гласала Кривокапићева власт али да се нада да би макар била уздржана јер, ако пратимо след одлука те власти, није за очекивати да гласају за Републику Србију. Раковић је подсетио да је Република Србија дала кључну подршку Српској православној цркви у Црној Гори да јој Ђукановићев режим не преотме светиње и да би било логично да Кривокапићева власт узврати братском подршком Републици Србији да сачува српске светиње на Косову и Метохији.
На крају, Раковић је закључио да, услед деловања српске дипломатије, тзв. Косово има мање подршке за пријем у Унеско него 2015. и да мисли како до нове иницијативе неће ни доћи. Тиме ће и надаље бити заустављене намере албанских сепаратиста да на најважнијим форумима приказују српске светиње на Косову и Метохији као албанску баштину.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Како се на чешком каже „Magistra Vitae“?
#
Joan Miro, „The Vegetable Garden with Donkey“, 1918.
чешки филм о Космету
https://www.youtube.com/watch?v=UWzf8Rke3p4
Rako mi upropasti dan .A bilo suncano i toplo !
Svaka čast Rakoviću, bavi se malo više Kosovom i Metohijom a malo manje Crnom Gorom. Znaju Srbi u Crnoj Gori što oće i što im je činiti mnogo bolje negoli ti. Siguran sam u to jer sa strane ( Republika Srpska) se stvari malo bolje vide. Svojim dosadašnjim neprestanim komentarisanjem i bavljenjem Crnom Gorom možeš samo izazvati kontraefekat čak i kod onih koji su te cijenili jer niko ne voli nametanje iz daleka mi Srbi iz Republike Srpske to dobro znamo. A o ovomu što se Kosova i Metohije tiče ( Kosovo i Metohija je pravi i pun naziv a ne Kosovo) kapa dolje.
Zna i on da Srbi ne vole da im neko „soli pamet“ ali on se obraca medjunarodnim cenzorima, ma kako to izgledalo.
Pa svi smo mi ovde Srbi, valjda se znamo.
Pa i mi ovde komentarisemo, mozda to nekoga odbija, ali sta cemo, ko nece da bude naŠ ne mora, moze slobodno da bude tudji.
Prosla su vremena kada su nam drzali najlon kesu na glavi kao mafijasi, sada mozemo slobodno da disemo, nema potrebe da brinemo.
Nekada smo istoriju ucili kroz narodne guslarske pjesme.A sada kad pjesama nema, knjige vise ne citamo, Istoriju pise svako od slucaja do slucaja.Nije davno bilo Kosovo je bilo stpsko a Metohija crnogorska. Posle drugog svjetskog rata Kosovu su poceli masovno naseljavati emigranti sad su se toliko naselili da im se tesko staje na put.Od pravoslavnog mjesta prave sto prave nazalost. Ni svijet nas nece odbraniti ako se sami ne odbranimo.Cuvajmo svoje a postujmo tudje ako umijemo
Zašto Raković priča da je Perović sklonjen kad je on i dalje u Matici srpskoj i sve koordinira u hramu vezano za godišnjicu mitropolita na Srbin info?
9 puta je vlast tj DPS slao zahtjev da se u Vasingtonu prizna crnogorski jezik i 8 puta je odbijano uz jasan odgovor da je to dio srpskog jezika. Onda je lobirano uz saglasnost Beograda(Vucic je tada na vlast) onda deveti put se prihvate pa neka mi neko odgovori zasto Srbija ni jednom nije ulozila zalbu jer da je jednom to uradila nikad cg jezik ne bi dobio medjunarodni kod.
Kad ti to kažeš, tačno me strah da se nešto ne okrene naopako.
Slavu slavi srpski knez Lazare
U Kruševcu mjestu skrovitome.
Svu gospodu za sofru sjedao,
Svu gospodu i gospodičiće:
S desne strane starog Jug-Bogdana,
I do njega devet Jugovića;
A s lijeve Vuka Brankovića,
I ostalu svu gospodu redom:
U zastavu vojvodu Miloša,
I do njega dv’je srpske vojvode:
Jedno mi je Kosančić Ivane,
A drugo je Toplica Milane.
Car uzima zlatan pehar vina,
Pa govori svoj gospodi srpskoj:
“Kome ć’ ovu čašu nazdraviti?
Ako ću je napit’ po starješstvu,
Napiću je starom Jug-Bogdanu;
Ako ću je napit’ po gospodstvu,
Napiću je Vuku Brankoviću;
Ako ću je napit’ po milosti,
Napiću je mojim devet šura,
Devet šura, devet Jugovića;
Ako ću je napit’ po ljepoti,
Napiću je Kosančić-Ivanu;
Ako ću je napit’ po visini,
Napiću je Toplici Milanu;
Ako ću je napit’ po junaštvu,
Napiću je vojvodi Milošu.
– Ta nikom je drugom napit’ neću,
Već u zdravlje Miloš-Obilića!
Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
Prva vjero, potonja nevjero!
Sjutra ćeš me izdat’ na Kosovu,
I odbjeći turskom car-Muratu!
Zdrav mi budi, i zdravicu popoj,
Vino popij a na čast ti pehar!”
Skoči Miloš na noge lagane,
Pak se klanja do zemljice crne:
“Hvala tebe, slavni knez-Lazare,
Hvala tebe na tvojoj zdravici,
Na zdravici i na daru tvome:
Al’ ne hvala na takvoj besjedi!
Jer, tako me vjera ne ubila!
Ja nevjera nikad bio nisam,
Nit’ sam bio niti ću kad biti,
Nego sjutra mislim u Kosovu
Za hrišćansku vjeru poginuti;
Nevjera ti sjedi uz koljeno,
Ispod skuta pije hladno vino!
“- A prokleti Vuče Brankoviću!
Sjutra jeste lijep Vidov danak,
Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
A tako mi Boga velikoga,
Ja ću otić’ sjutra u Kosovo
I zaklaću turskog car-Murata,
I staću mu nogom pod gr’oce;
Ako li mi Bog i sreća dade,
Te se zdravo u Kruševac vratim,
Uhvatiću Vuka Brankovića,
Vezaću ga uz to bojno koplje,
Kao žena kuđelj’ uz preslicu,
Nosiću ga u polje Kosovo!”