Раковић за Н1: Ђукановић једини председник који позива на побуну против државе
1 min read
Александар Раковић (Фото: Принтскрин)
Историчар др Александар Раковић казао је данас у интервјуу за Н1 телевизију да је Мило Ђукановић једини председник у свету који позива на побуну против државе којој је још увек на челу. С тим у вези, казао је Раковић, Ђукановић у недељу долази на Цетиње како би хомогенизовао екстремисте који најављују да ће насиљем спречити устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
Раковић је нагласио да насупрот том екстремизму стоји владика Јоаникије који непрестано шаље поруке љубави и пружа руку братског помирења, али ту руку екстремисти немају намеру да прихвате. Важан гест, у смислу помирења, је и одлука Српске православне цркве да због безбедносних ризика устоличење у Цетињском манастиру буде одржано у уском црквеном кругу, без присуства верног народа и високих световних званица.
Када је реч и историјском контексту, Раковић је појаснио да је Српска православна црква, под својим именима, од 1219. у континуитету присутна у Црној Гори и да су устоличења у Цетињском манастиру била свечани догађаји у време када је Црна Гора са седиштем на Цетињу била национална држава српског народа, а њена Црква светосавска. То се, нажалост, сада променило јер је Српска православна црква сачувала светосавски карактер, али је цетињско становништво за око 100 година, па и мање, потпуно конвертовало из српског у антисрпски идентитет.
Остаје да се види, исказао је бојазан Раковић, да ли ће Кривокапићеви безбедносни органи бити у стању да обезбеде мир на Цетињу или ће се показати да су Ђукановићеве и Вељовићеве полуге у црногорској полицији толико јаке да могу угрозити Цетињски манастир и безбедност око 40 епископа на челу с патријархом Порфиријем.
Раковић је на крају посебно подвукао да је Републици Србији суштински стало да се одржи мир на Цетињу, јер је реч и о безбедности Српске православне цркве и српског народа Црне Горе, али и сигурности у нашем окружењу: посебно у Црној Гори, Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Прочитајте још:
Секуловић: Уколико се деси да се изгуби један живот, знам што ми МОРАЛ налаже
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Председник државе – паликућа. Није нормално и ничим се не може оправдати да председник државе подиже тензије у земљи.
Осветољубив је: Ако мој ДПС нећете за победнике у парламенту да видите шта ћу све да Вам чиним. Мој народе, ако ће мени бити боље е онда може да Вама буде горе.
Као што експлоатише свечани чин устоличења митрополита, слично томе он би експлоатисао и неку други актуелни догађај > увек са истим циљем да продужи своју апсолутну владавину. Тако ће гњавити до председничких избора, а они су на пролеће 2023 године.
Dr gluposti i lazi, ljiga da ne moze biti veca.
Slatko sam se nasmejao kako je Raković matirao ovu sirotu Konstantinovićku. Odsekao joj svaku mogućnost da uradi domaći zadatak ocrnjivanja SPC-a i zvaničnog Beograda, što je, verujem najteže palo ekipi s N(ATO)1 televizije. Drugosrbijanci su prešli u defanzivu pred obrazovanim i pametnim ljudima. Nemaju odgovor na prave Srbe. Najlakše se snalaze sa političkom estradom poput vođe radikala, jer oni opstaju isključivo u simbiozi sukoba. Čanak je samo druga strana medalje na kojoj je Šešeljev lik.
Mili DJ. NIJE LUD.?!?
Stigao je pored Čanka I Dinko Gruhonjić na Cetinje.Sad fali samo još Sonja Biserko I Nataša Kandić.
Баш морате да кварите дан са овим кловном пред спавање? Човјек је страшно иритантан.Сумљив као пенал на ивици шеснестерца а притом не силази са режимских ТВ .Све у свему није тешко сабрати 2 и 2
Ma sto je ovo ako se Broz pita?
T E Š K O N A M A
STA CE NAROD kada veru nema,
Pa veruje u crno grdilo,
U trupinu zivoga mrtvaca,
U lesinu koja zemlju gazi?
Sta ce narod koji ne zna gde ce,
Kada ne zna sta ce sa zivotom,
A strah ga je o smrti misliti?
Sta ce narod kad poroda nema,
Kad je decu svoju otudjio
I od dece strance nacinio?
Sta ce narod kad slobodu nema?
Sami sebi lance zakovali,
A boje se hapsa i kandzije.
Sitni ljudi jadnog nevremena,
Od vodje ste Boga napravili,
A vodja vam grdilo za primer.
Najgrdjeg ste izmedj sebe nasli,
Da je gori goreg bi imali,
Pa je steta sto goreg nemate.
Kad su Nemci veru izgubili
Hitlera su za Boga uzeli,
Sad se stide svojijeh oceva.
Rusi hteli Lenjina za Boga
Pa im Staljin na nos izasao.
I Kinezi nekakog mamlaza,
Koji im je zemlju razorio.
A prica se za neko ostrvo
Gde se ljudi klanjaju kicosu.
Nije cudo sto sada imaju,
U toj zemlji gde nista nemaju,
Brozoboga da mu se klanjaju.
Sto klanjaju, a sto ga sanjaju,
Neg je cudo sto to cudoviste
Samom sebi nije dogadio.
ZEMLJO JUGA na moru plavome,
Crna zemljo, crno ti se pise!
U tami si sva crna smracena,
Sama sebi nebo zatvorila,
Veru svoju za pare prodala,
A nakazu za vodju uzela,
Ni u sta sad vise ne veruju,
Ni u zemlju, vodu, kamen, sumu,
Nit u sela, niti u gradove,
Nit u reke, jezera, nit more,
Nit u decu, niti roditelje.
Bogu su se davno ismejali,
Od crkava kocku napravili,
I svetinje sve koje imaju,
To prodaju strancima ko cudo,
A bez vere zivet se ne moze.
Lazibroza zato su uzeli,
Pa se njemu ko Bogu klanjaju.
KAD BI ZNALI radi cega zive,
Al ne znaju zalosna im majka!
Zasto zive pojma nema niko,
Zasto rade, za mesecnu platu,
Zasto piju, da im vreme prodje,
Knjigu mrze, a rad im odvratan,
Sto je cisto to ce zaprljati,
A prljavo to ce uzdignuti.
Kurvaju se to je sve sto znaju.
Kakvog vodju narod izabrao,
Takav vodja tako narod vodi,
Ko da ih je sam Lenjin skupio,
Sto pristaju jedan uz drugoga.
Prazan zivot njima je najdrazi,
Prazne misli, duse, ljudi, zene,
Prazna polja, kuce, skole, crkve,
Praznu zemlju prazno ispraznili.
Sve je prazno u crnoj praznini,
Napunjeno praznim praznovodjom.
STO SE KUNES narode Brozovski,
U Brozu ti jedino znamenje!
Sto je Broz sve sebi pograbio,
To carevi nisu ni sanjali,
A i da su sto toga usnuli,
Iz sana se ne bi probudili.
Sve za Broza, Brozu ispred Broza,
Sve je narod Brozu poklonio,
Sve je narod za Broza sazdao,
Pa se narod sada Brozu kune,
Ne bi li ih Broz od Broza ostavio.
DEDOVI IM veru jos cuvase,
Al ocevi veru izgubise.
Bez vere se narod izrodio,
Sad veruju u Broza jedinog.
Brozolazu za veru uzeli,
Svetom idu bez krsta i vere,
Samo nose Broza nadbrozovskog,
Lutajuci po svetu belome,
Jer strahuju bez njega ziveti.
Broz im vera, Broz im praznoverje,
Pare zgrcu, a po krstu pljuju.
Takvim su ih majke napravile,
Ocevi ih strahom to ucili,
Te su decu sebi otudjili.
Nit su oni deci roditelji,
Nit su deca njihovog poroda.
Svi Brozjaci u Brozu Brozovi,
Sa Brozom se nakot nabrozio,
Broza mrze ko crnog sotonu,
Al ga hvale pred citavim svetom.
Sta bi oni bez Broza jedinog?
Svak bi hteo Brozom da postane,
Samog sebe Bogom da napravi,
Al ih ima mnogo probisveta,
Varalica, lupeza i gada.
I bez Broza ima ih suvise,
A sa Brozom da im broja nema.
Ko da ih je satana vencao,
Sa Lenjinskim svojim blagoslovom,
Pa sad leze u jednoj postelji,
I ne mogu jedan bez drugoga.
Nit on njima, niti oni njemu,
Bog na zemlji, nebo zatvoreno.
Sami su si nebo zacrnili,
Da im svetlo u tami ne smeta,
Da ne vide Broza kakav jeste.
U tami im nista crno nije,
Sta je crnje to im je i belje,
Zato Broza nikom ne bi dali,
Jer se boje neba otvorenog,
Jer se boje dana bijeloga,
I na suncu zivota zivoga.
BEZ OCA im Broz otac jedini,
Bez majke im Broz otac i mati,
Bez vere im Broz vera bezverna,
Bez krsta im Broz gadna krstaca,
Bez Broza im tama na ocima,
Bes sunca im Broz svetlo smraceno,
Bez zemlje im Broz pusta pustinja,
Bez doma im Broz spilja plesnjiva,
Bez pameti Broz im mudrost cela,
Bez Gospoda Broz im sve na svetu.
Samo pare sto bez Broza broje,
Sa Brozom se i ne broje lako,
Jer ni Brozu para nije strana.
PRECI NISU blago zagrtali,
Neg su veru u sebi nosili.
Sada veru niko ne spominje,
Samo Broza iz straha kukavnog.
Za zlato bi dao sva nacela,
Al ih jadnik nije ni imao,
Kad bi mogo Broza unovciti,
Tu i tamo to neko uradi,
Slika Broza, pesmu mu napise,
Sitnu paru za sitnu rabotu.
Al kad ide svetom bijelijem
Za Broza ga niko i ne pita,
Nit ga pita, niti ga razume,
Strani jezik, zemlje, obicaji,
Broz je tamo ko svako grdilo,
Dali bi ga svakom prolazniku,
Al ne mogu jer ga niko nece.
Sta da radi sa tim Brozom jadnim?
Da ga baci, a sta ce bez njega?
Da ga nosi tesko mu je mislit,
Tezak teret tesko pritiskuje.
Nit je bilo sto od Broza nije,
Niti jeste sto nije od Broza,
Nit ce biti da od Broza nije.
Broz je njima ko ukleta kletva,
Ne moze se kletve otrgnuti,
Niti bez nje on moze ziveti,
A sa njom je ziveti najteze.
AH DA MU JE da se rodi s nova,
Pa da veru od nekud dobije,
Da sa verom posten zivot zivi,
Ne sa Brozom u tami brozovskoj.
Lancima je dusa okovana,
Karikama brozovskoga mraka,
Katancima brozovskim kletvama.
Sa Brozom mu deca zabrozila,
Iz djece mu Brozovcici vire,
Kad odrastu Broza ce nadrasti,
Bice Broza vise nego ikad,
I Brozu ce Broza biti mnogo.
Sto Broz nije za njih ne postoji.
Bez Broza je nekad strasno bilo,
Bice strasno kad Broza ne bude,
Al sa njime jeste najstrasnije.
Bice lakse ziveti za pare,
Neg sa Brozom pare dijeliti,
Tu racuna nikad niko ne zna.
Sada nema boljega zivota,
Neg Brozu se ko Bogu moliti,
Hramove mu po zemlji dizati,
Pod rep mu se rutav uvlaciti,
Glodat koske od njega glodane.
BAR DA NAM JE Broza unovciti,
Nesto para nesto mezeluka,
I rakije tri put prepecene,
Da kupimo crne kadilake,
I crvene lampe postavimo
Gde se prije krisom ulazilo.
Pa da Broza onda nadbrozimo,
I brozovsko pleme prebrozimo,
Zabrozimo, redom izbrozimo,
Da svi onda Brozi postanemo,
Svi u Broza da se odmetnemo,
Ubrozimo gde jos Broza nije,
Da brozimo brozovskim brozama,
Ne bi li nam zivot laksi bio.
Al ne mozes Broza unovciti,
Ljudi bi ti jos i pare dali
Da im Broza samo ne spominjes.
DA VOLIMO kao sto mrzimo,
Da cistimo kao sto prljamo,
Da gradimo kao sto rusimo,
Da pazimo ko sto razbijamo,
Da imamo kao sto nemamo,
Pa da znamo kao sto ne znamo,
Da vidimo kao sto smo slepci,
Da smo trezni ko sto smo pijani,
Da stedimo ko sto rasipamo,
Da lecimo ko sto bolujemo,
Da shvatamo ko sto ludujemo,
Da hocemo kao sto necemo,
Da radjamo ko sto ubijamo,
Da dajemo kao sto krademo,
Da hvalimo kao sto psujemo,
Da smo skromni ko sto se prsimo,
Da brojimo kao sto prosimo,
Da radimo ko sto lencarimo,
Da mislimo kao sto brbljamo,
Da branimo ko sto izdajemo,
Da smo budni kao sto spavamo,
Da smo braca ko sto smo nebraca,
Da smo radi ko sto smo zluradi,
Da bodrimo, a ne zavidimo,
Da skupljamo ko sto rasipamo,
I ocevi ko sto su kurvari,
Svi mangupi bludom zaprljani,
Dobronosci ko sto smo zlotvori,
Mironosci, a ne svadjalice,
Isitiniti, a ne da lazemo,
Pomazemo, a ne odmazemo,
Da su majke, a ne brozokurve,
Bili bi smo ko pravi narodi.
Ovako smo stoka brozostoka,
Ovako smo marva brozomarva,
Ovako smo gadi brozogadi,
Ovako smo gamad brozogamad,
Ovako smo slepci brozoslepci,
Ovako smo ruglo brozoruglo,
Ovako smo krdo brozokrdo,
Ovako smo smradez brozosmradez,
Ovako smo djubrad borzodjubrad,
Ovako smo prljez brozoprljez,
Ovako smo jadi brozojadi,
Sve sam gadluk gadom zagadjeni,
Svi Brozovci Brozom brozovani.
DA JE BROZU stalo do naroda
Davno bi ga narod oterao.
Sto je grdji to ga vise cene,
Sto je lazljiv radje ga slusaju,
Blizi im je sto je prljaviji.
Lupezu je lupez najmiliji.
Sa svecima oni ne bi mogli,
Jer ih sveci na zlo potsecaju,
Krmaci je blato najmilije.
Niko bolji ne sme biti prvi,
Da je Hristos na krst bi ga metli,
Svetitelje sve bi uhapsili,
I na Brozov otok proterali.
Postenje se tu mora istrebit,
Sta je grdji nek se vise penje,
A najgrdji neka je najprvi.
Skolovane isterat iz zemlje,
Postenima nek se na zna traga,
Da smo ravni medju jednakima,
Sve lupezi medju lupezima,
Svi krademo svi se razumemo,
A ko hoce da nas uci pravdi,
Taj nek ide medj druge narode.
DA NAS NEMA svih kakvih nas ima,
Malo bi nas bilo mnogo vise.
Al nas ima svih kakvih nas ima,
Pa je vise mnogo mnogo manje.
Sav izgazen i pregazen,
Odbacen si i prezren si,
Otrgnut si i nepoznat,
Nepismen si i neucen,
Nerazuman i zatucan.
Za prezir si narode kukavni,
Za zalost si narode smeteni,
Za potsmeh si narode suludi,
Za ruglo si narode pijani,
Stoka jesi narode bezumni.
SNOVE SANJA udbasu Brozoje:
„Da ja imam sve sto je u Broza,
„Da ja imam dvorce i palate,
„Da ja imam blaga nebrojana,
„Da ja imam zlata u Svajcarskoj,
„Da ja imam zene pozeljene,
„I evnuhe sluge rastrcane,
„I podrume vinom natopljene,
„I trpeze uvek pretrpane,
„I lovista prepuna zverinja,
„Kupalista za me ogradjena,
„Mercedese i sve kadilake,
„Da ja imam jahte pozlacene,
„Avione za me napravljene,
„Da ja ima udbu, miliciju,
„I sve lance, Brozove katance,
„Da ja imam sve sto je u Broza,
„Pa da narod ja onda uzjasem,
„I narodu ja onda pokazem,
„Od Brozoja da nema vecega!
„Pa da legnem da meke duseke,
„Pa da vinom zalijem livade,
„Pa da zlatno iznesem posudje,
„Mlade zene da me gole dvore,
„Da me dvore da me zabavljaju.
„Da ne moram da radim za Broza,
„Da ne moram da mislim o Brozu,
„Da ne moram da slusam nikoga,
„Da mi niko nema sta da kaze,
„Da sam gazda svemu i svacemu.
„Da uhapsim prvoga komsiju,
„Da uhapsim redom prijatelje,
„Da uhapsim brata rodjenoga,
„Da uhapsim i oca i majku,
„Da uhapsim svakog u svom kraju,
„Da uhapsim svakog ko sta ima,
„Da uhapsim puku sirotinju,
„Da uhapsim ljude izucene,
„Da uhapsim narod neskolovan,
„Da uhapsim raju nepismenu,
„Da uhapsim i leve i desne,
„Da uhapsim neznane srednjake,
„Da uhapsim slabe i junake,
„Da uhapsim radnike sto rade,
„Da uhapsim u polju seljake,
„Da uhapsim u gori gorstake,
„Da uhapsim u skamiji djake,
„Da uhapsim narodne prvake.
{Al ih nema, niti ih je bilo,
{Da ih bilo ne bi Broza bilo,
{Da ih ima ne bi mogli ostat,
{Davno bi ih vec Broz pohapsio. }
„Da uhapsim seoske vracare,
„Da uhapsim na planini vile,
„Da uhapsim sve velike sile,
„Da uhapsim nemocne i stare,
„Da uhapsim jarca, kozu, jare,
„Da uhapsim redom pecalbare,
„Da uhapsim Grke i Madjare,
„Da uhapsim zene, decu, strace,
„Da uhapsim svakog koga mogu,
„Koga mogu i koga ne mogu!
„Da uhapsim vodom vodenjake,
„Da uhapsim po groblju vampire,
„Da uhapsim po vetru duhove,
„Da uhapsim u sumi vukove,
„Da uhapsim na moru galije,
„Da uhapsim zemlje i gradove,
„Da uhapsim Nemce i Egleze,
„Da uhapsim Ruse i Kineze,
„Da uhapsim svu crnu Afriku,
„Da uhapsim celu Ameriku,
„Da uhapsim sve narode sveta,
„Da uhapsim nad zemljom oblake,
„Da uhapsim sve na nebu zvezde,
„Da uhapsim celu vasionu,
„Da uhapsim Svevisnjeg Gospoda,
„Samog Boga i Boziju Majku!
„Neka nigde nista ne ostane,
„Ne ostane nista van zatvora!
„Ceo svemir ja cu okovati,
„Da ne mrda ni mesec ni sunce!
„Nek se meni svi ljudi klanjaju,
„Pa da znaju zasto me imaju,
„Imaju me da mi se klanjaju,
„Da me sluze u zvezde uzdizu,
„Zato sam im Broza nadbrozio,
„Da im budem i Bog i batina,
„Nek svi znaju udbasa Brozoja,
„Sto je Brozu najbolje nasledje!“
Snove sanja matori Brozoje,
Snove sanja ne moze da zaspi,
Jer ga muci gadna nesanica,
Jer ga muci proslost zagadjena,
Jer ga muci prazna sadasnjica,
Jer ga muci mracna sutrasnjica.
NE PLACITE tovni birokrati,
Sto i Brozu vreme mora doci,
Ka je doslo svijem silnicima.
Ne placite tovni birokrati,
Drugi Broz ce na vama jahati,
Makar bio negde u Africi.
Naci ce se i udbas Brozoje,
I u ruci Brozoja udbasa,
Svi nalozi bice za hapsenje,
Po dva i tri puta izvrseni,
A u zemlji bilo kojeg Broza,
Sve tamnice bice pretrpane.
STA JE BROZU stalo do naroda
Kad on zivi zivot drugaciji?
Sto popije jezera i mora,
Ne bi Marko sa Sarcem popio.
A ala je da je nenasita,
Da se mi svi u Broz ubrozimo
Ne bi Brozu rucka obrozili.
Pa se maze kano devojcica,
Ne bil mozda neko pomislio
Da je momak staso za zenidbu.
A zena je zeljan svakojakih,
Kad ih gleda silne sline slini.
Sta on moze samo one znaju,
Mozda znaju, a mozda ne znaju.
I rekle bi da ga se ne boje,
I reci ce kad im stranci plate,
Kad ne bude Broza da preplati,
Da preplati, da im glavu skrati.
Govornik je da ga i ne slusas,
Nesto zvace, pljuje, istresa se,
Brozomumlja i brozogrdi,
Pa kad zbrka i redom zamrsi,
Ljudi misle da je mudrost sama,
Kakva mudrost gde li ju je naso?
O da bi je kako barem mogli
Za devizu strancima izvozit.
Kad pomesa vremena, padeze,
Mislis Rus je, Svaba, Kinez li je.
Niti Svaba, niti Rus, nit Kinez,
Neg je ili starac izlapio,
Il se jadnik benav i rodio.
Kad bio znao barem da govori
Neki jezik makar i kineski,
Naso bi se neko da prevede.
Kad bi znali sta on sada misli,
Znali bi se ljudi gde da sklone.
Niko ne zna sta li starac hoce.
Da je znati pa mu ugoditi,
Da se covek moze da sakrije,
Dok azdaja gadna samu sebe,
Samu sebe gladno ne prozdere.
KAD PUTUJE po svetu belome,
Kicosi se zene vodi sobom,
Turski sultan takav harem nema.
Pa kad ide kroz srednju Aziju,
Il putuje Bogu iza ledja,
Ljudozderi divom mu se dive,
Osecaju koliko su jedno,
Istog duha, istih obicaja,
Kao da su sa crnim Lenjinom
Svi zajedno skole izucili.
Pa se s njima grli i bratimi,
Ruke sire u usta se ljube,
Jedan drugom pipa dzigericu,
Ne bi li si rucak osladio.
Jedan drugog hvalom obasiplju,
Jer ih drugi niko ne spominje.
Jedan drugog hoce da potkupe,
Ne bi li u povijest svetsku usli,
Makar jadni i na straznja vrata.
A usli su, na prednja su usli,
Da nam porod moze razlikovat,
Ljudsko djubre od pravijeh ljudi.
I da bi ih bolje upamtili,
Slikaju se slatko zagrljeni,
Ko mladenci mladi zaljubljeni.
Pa jos onda dicno podskakuju,
I u kolu cedno podvrsikuju.
Nekom smesno, a nekom se place,
Kada vidi sto se pocinilo,
Hvale Boga sto je njih obislo.
Al kad ide medj prave narode,
Medj ljude ga nikad ne primaju,
Nego samo oni sto moraju,
A on misle da mu svi zavide,
Sto on moze, a oni ne mogu.
Mogu oni, samo im prljavo,
Svijet glave od njega okrece.
Neki mu se samo podsmehuju,
Drugi zale narod uzjahani.
PA SE TRPA gdje mu mesta nije
Medj kraljeve, radje, maharadje,
Ko da su mu pretci Habzburgovci,
Te mu radnik smrdi neoprano.
Pakazuje redom sve dragulje,
Srebra, zlata, blaga poharana.
E da hoce titule dijeliti,
Sve grofove, plemice, barune,
I za to bi narod poludjeli
Jedan drugom noge podmetali.
A ordenja sto se nakupio,
Mesta nema gde da ih postavi.
Trebao bi sazidat tarabu,
Oko svijeh svojijeh dvoraca,
Pa da na nju stavi to ordenje,
Ne bi li mu na suncu blistalo,
Kada nema dela da blistaju,
Ko narodu zice bodljikave,
Sto po noci bez svetla blistaju.
Jer tamnice i njemu dvorovi,
Sve je sto je zemlji ostavio.
Sto ubio, a sto poharao,
Sto oteo, a sto silovao,
Sto ukrao, a sto izlagao,
To je povjest brozonevremena.
STO JE NASO sebi doglavnike,
Ni bez glave takve bezglavnike.
Sve sto pljunu to rado polizu.
Gde pronadje Brozoja i drustvo,
Brozogadna sto je brozobanda.
U oboru da ih je odgajo,
Ne bi takve svinje odgojio.
Kakav gazda, takva mu sluzincad,
Kakav nerast, takve mu krmace.
DA NAS HOCE narodi sto broje
Lekovima nekim potrovati,
Da nas nema vise ni za kletvu!
Ko ospice sto su ponestale,
Pa da i mi drugom ne smetamo.
Trave neke u hranu staviti,
Od kojih bi neki progledali,
Oni drugi s Brozom ponestali.
Da nas hoce narodi sto broje,
Al nas nece nego nas cuvaju,
Da im primer za decu budemo,
Da bi znali sta ne sme da rade.
Oni djeci na nas pokazuju:
„Vis onoga, takav ne smes biti.“
Mrsko im je o nama misliti.
Da smo samo barem smradna stoka,
Nego smo i stoka brozostoka,
Pa nas hoce samo za zabavu.
Crnac neku, nekog Engleskinja,
Za potrebu da im je pri ruci,
Ne bi li im jadni dobro dosli.
Niti Crnac, niti Engleskinja,
Neg Brozovi crni Brozovcici
Milost traze od stranih stranaca.
Kamo srece da nas niko nece.
MALO PARA brozopoklonjenja,
Vise Broza neg prljavih para,
Prljav narod i prljavi vodja,
Prljav vodja i prljavo zlato.
Da je zlato neg je smjesan papir,
Da je vodja nego je lesina,
Da je narod neg je ljudska marva.
Broza lazes glasno pljeskajuci,
Sebe lazes tiho sapucuci,
Zene lazes sebe razmecuci,
Djecu lazes vazan se praveci,
Ljude lazes ko sto oni tebe,
Svaka rec se u laz pretvorila,
Niko grdno kao Broz ne laze.
I Turci su vjeru vjerovali,
Austrijanci red su postovali,
Sta ti mozes rode odrodjeni?
Niti kuce, niti zemunice,
Nit predaka, niti potomaka,
Nit imena, niti prezimena,
Niti zenu, niti ljubavnicu,
Niti zemlju, nit tudju tudjinu,
Niti reke, niti plavo more.
Rodio se jer te crna majka,
Crna majka nije pobacila.
Sta si sada, gde cec, kuda li ces,
Neuspeli sto ste pobacaji?
DOK SU BILI Turci Osmanlije,
Dok su bili mocni Habzburgovci,
Nije bilo takovijeh bruka,
Nije bilo takvih izjelica,
Nit dahija, niti zulumcara,
Ko sto su si sada napravili.
Sami sebi stvorili zlodjelo,
Savesti su svoje pogubili,
Pa ne mogu cist zivot zivjeti.
Narod sviko na tudjinsku vladu,
Sloboda mu mrska i nemila,
Pa sam sebi sada lance steze,
A strah ga je mislit na tamnice,
Strah ih da ih Broz sve ne pohapsi.
STA JE BILA nemastina,
To je sada brozastina.
Sto su bile podrepice,
To su sada podbrozice.
Sto su bili podrepasi,
To su sada podbrozasi.
Sto su bili cankolizi,
To su su sada brozolizi.
Sto su bile bozadjije,
To su sada brozadjije.
Pre se kralo samo malo,
A sada se brozokrade.
Kralja smo sa psovkom zvali,
Sad Broziku svako hvali.
I udbasi i oznasi,
Sve od Broza svi Brozasi,
A supovci brozupovci,
Svi ocaji brozocaji.
Pre su bile male laze,
A sada su brozolaze.
Pre su bili podanici,
A sada su prodanici,
Brozu dani brozanici.
Pre su bili bogomoljci,
A sada su brozomoljci.
Sto su bili ulizice,
To su sada ubrozice.
Pre su bili svaki jadi,
A sad su i brozojadi.
Pre su bile svake muke,
A sad su i brozomuke.
Svako ima svoje bruke,
Ceo narod brozobruke.
Pre je bila sve Jereza,
A sada je brozoveza.
Nekad cirukus, kerefeke,
Sad Partija brozofeke.
Nekad samo tu i tamo,
Sitne male podrepice,
A sad uvek svuda samo,
Svo najgore brozpalice.
Sto su nekad bili borci,
To su sada Brozomorci.
Nekad malo cinovnika,
Kraljevine vinovnika,
Danas zemlja sluzbenika,
Svih Brozovih brozbenika.
Pod Turcima narod bio,
Bio narod porobljeni,
A pod Brozom jadan narod,
Jadan narod brozrobljeni.
Pred crkvom su nekad bili,
Sirotinja i prosjaci,
A sad celim svetom belim,
Brozotinja i brozjaci.
STO SU BILA ziva sretna sela,
Brozogroblja to su nevesela.
Sto su bile nekad kukavice,
To ubaske sad su brozkavice.
Sto su nekad bili kajisari,
To su sada brozolesinari.
Sto je nekad nama bila vera,
To je sada brozopraznoverje.
Sto je nekad bila nada spasa,
To je sada brozoocajanje.
Sto je nekad zeljna ljubav bila,
Nezeljena to je brozosila.
PROKLETI SMO sto smo kleti,
Jer smo savest nasu napustili,
Decu svoju lenjo zapustili,
Zemlju svoju vragu ostavili.
Od svog zita sto je nekad bilo,
Ostao je samo brozokorov.
Dobili smo sto smo zasluzili,
I dok nam se savest ne povrati,
I dok nam se pamet ne rasvetli,
Sve ce reci biti brozoreci,
Ostacemno brozosvasta,
A u stvari samo nista,
Jadno nista, prazno nista,
Sasvim nista, brozonista.
SVE U IME velikog marsala,
Jer to ime nije mala sala,
To mu ime nije mama dala,
Neg u Jajcu borci prevareni,
Pa sada kunu sto su se rodili.
I u ime partiske vrhuske,
I u ime narodne odbrane,
I u ime narodne obmane,
I u ime nekog komiteta,
I u ime celog ludog sveta.
Sve i u ime nemustoga vodje,
I u ime na brzinu prodje,
Brze ode sve sto brzo dodje.
I u ime Marksa i Lenjina,
( Staljina smo negde zagubuli ).
I u ime naroda sto radi,
Ko ga pita sto se svetom skita.
I u ime ne znas mu ni ime,
Nit imena, niti prezimena,
Nit ga ima, nit ga je imao,
Nit ga misli ikada imati.
Da to ime pretvoris u vime,
Pa da korist nekakvu izmuzes,
Al to ime samo je znamenje,
Koje sanjas dok te mora muci.
Sve u ime bolesnoga starca,
I u ime rogatoga jarca,
I u ime vola i magarca,
I u ime te jadne druzine,
I u ime te kuzne kuzine,
I u ime takvog rukovodstva,
I u ime njima nikad dosta.
I u ima planiranog posta,
I u ime narodu je dosta.
Sve u ime heroja tri puta,
Glupi narod svasta da proguta.
I u ime nase borbe svete,
I u ime zemlje ove klete,
I u ime sedam ofanziva,
I u ime pune krigle piva,
I u ime rakidzine ljute,
Mutne misli da se sasvim smute.
I u ime dnevne stampe zute,
I u ime marksistike krute,
I u ime kafanskih pevaca,
i u ime fudbalskih igraca,
I u ime svih planerskih vraca,
I u ime naroda sto luta,
Dok ga crna magla ne proguta.
I u ime napretka izgradnji,
I u ime svih novcanih radnji,
I u ime deviznih racuna,
I u ime masnoga somuna.
Sve u ime tog doktora vojnog,
I u ime naroda bezbojnog,
I u ime rukovodstva brojnog,
I u ime bratstva i jedninstva,
I u ime mrznje iz davnine,
I u ime sekire i noza,
Kome moze odere se koza.
I u ime konopca i metka,
I u ime vecnog crnog petka.
I u ime glavne drugarice,
Starom stracu premlade starice,
Juce, sutra, mozda piljarice,
Sta sve radi za sitne parice.
I u ime svake smutljarice,
Puna zemlja crne nam marice,
Cuk ti cuknem gladna Cukarice.
NE KUNITE Vuka Brankovica,
Sto je izdo cara na Kosovu,
To je bilo pre vaseg rodjenja.
Vec kunite Broza izelicu,
Sto vam zdere muku svakidanju,
Sto vam hlebac iz usta otima,
Sto vam harac u krvi uzima,
Kad vam decu prodaje tudjinu,
Dok se njemu u strahu klanjate.
Svoje kletve sebi okrecite.
Nisu krive na nebu prilike,
Neg su krivi na zemlji neljudi.
Ne krivite narode po svetu,
Sami sebe sto ste Brozu dali.
Ne uzima Musa Kesedzija,
Neg uzima starac izlapeli.
Ne uzima snagom neizmernom,
Neg uzima jer mu vi dajete.
ZASTO SMO se u ratu lagali,
Neg narodu da sad vlast budemo?
Dok smo gore nama nije lose,
Ko je dole nek ostane tamo,
Mi cemo ga i dalje gaziti.
Slatko li je biti iznad nekog,
A najsladje kada si na vrhu,
Pa kad pljujes jadnu sirotinju,
Koja ti se klanja u nesreci.
MARSAL OTAC, a Staljin je deda,
Lenjin praded, a Marks je praotac.
Rodoslov je da ga niko nema,
Takve pretke samo mi imamo.
Od cega se mudar covek stidi,
Budale se time jos ponose.
Pre Darvina bili su majmuni,
Od majmuna postala goveda,
Samo jedan postao djukela,
Pa goveda na pasu izvodi.
Ako tako i dalje nastavi,
Od goveda postace insekti,
Buba svabe, stenice i vaske,
I pauci da ih rukovode.
ALBANIJA bese nam sestrica,
Enver Hodza maleni bratanac,
Da ih mazis neznim milovanjem.
Satelija bratstvo nerazdvojno,
Zivot daju jedan za drugoga.
Sovjetija mati narodima,
Sto nas stiti od divlje Evrope.
To je bilo al se promenilo,
Dlaku menja kurjak krvolocni,
Dlaku menja, al zubi ostaju.
Albanija krvavo kopile,
Enver Hodza nakazni otpadnik,
Satelija zverad krvozedna,
Svako grabi sto moz da ugrabi.
Sovjetija strasilo sto preti,
Da nam vile promenu stanare.
STA BROJITE pare prebrojane,
Broz vam ih je davno izbrojao!
Sto punite prepune stomake,
Sto gasite zedji ugasene,
Sto menjate svaki dan odezde,
Sto krijete staracke godine?
Pravite se junaci bez straha.
Od Broza se sakrit nece niko,
Ko je Brozu svoju savest dao.
Ko god Broza za Broza priznaje,
Tom je zivot ispunjen prazninom.
Sta lazete o svojoj proslosti?
Gde ste bili kada se pucalo?
Bezali ste uvek pobedniku,
I sa njime dusu izgubili.
OD KOSOVA pa do Kumanova,
Dok su Srbi Turke oterali,
Pet stotina proslo je godina,
Crnih dana crnog robovanja.
A od Broza i Lenjinskih groza,
Dok Slaveni dana ugledaju,
Vreme nece u mestu stajati,
Nit ce iko ikoga cekati.
Svi ce ici nebu otvorenom,
A mi cemo tapkati u mraku,
Ostacemo marva nepismena,
Ostacemo roblje brozrobljeno.
NIKO NECE pitati za carstvo,
Neg za grehe sto su sagreseni.
Carevi su bili i ostali,
Carevi ce doci i otici,
Al gresi su uvek ostajali,
I ostace ko kletva ukleta.
Sva prljava konta u Svajcarskoj,
Uvek mogu naci knjigovodju,
Svaka njiva naci ce oraca,
I tvornice vredne radenike,
Za sve vile, besne vikendice,
Bice uvek jadnih beskucnika.
Ali tudje grehe sagresene,
Drugi nece na sebe primati.
Sva nasilja i brozohapsenja,
Sva ubistva i sve niske kradje,
I sve lazi, grdne brozolazi,
Tu ce biti i tu ce stajati,
Dok je kleta brozonevremena.
Svaki udbas govori za sebe,
Mrtva usta nece govoriti,
Al ce zivi grehe spominjati,
Grehe nase gadne brozogrehe,
Pokolenja nosice ko kletvu.
SVE NEVOLJNO, nezeljeno,
U potrebi nepotrebno.
Sve dosadno i pospano,
Zabokrecno, nepokretno,
Zaledjeno, zamrznuto,
Plesnjivo i ubudjalo,
Bajato i prestarelo,
Ucrvalo, istrulelo,
Potisnuto, pokriveno,
Odgurnuto, odbijeno,
Sabijeno, sakriveno,
Zakopano, zatrpano,
Ostavljeno, zagubljeno,
Napusteno, izgubljeno,
Zapusteno, netrazeno,
Parlozeno, odlozeno,
Skamenjeno i zgrceno,
Sakriveno, odneseno,
Slepljeno i zalepljeno,
Lepljivo i ulepljeno,
Ljigavo i zagadjeno.
Okovano, zatvoreno,
Uhapseno, zavezano,
Zakovano, zatrovano,
Ukradjeno, otudjeno,
Natrpano i stesnjeno,
Neukusno i bljutavo.
Sve je vlazno i skvaseno,
Sve je mokro, namoceno,
Sve prokislo, natopljeno,
Udavljeno, zaguseno.
Sve prozeblo, prehladjeno,
Sve je kuzno, prilepcivo,
Bolesno i susicavo,
Kostobolno i prebolno,
Izgladnelo, izmrsalo,
Pretesko i predebelo.
Sve je sivo i bezbojno,
Bezlicno i bezimeno,
Bespredmetno, besmisleno.
Sve je jadno, sve je gadno,
Sve je strano, sve je hladno,
Umrljano, ubrljano,
U mutljagu zamuceno.
Sve smraceno, zamraceno,
Uvelo i smezuravo,
Bezzivotno, uspavano,
U zamoru umorenom,
U premoru premorenom,
Sve u smetnji i prepreci,
Sve staracki ostarelo,
U samrti umiruce,
Sve brozovski brozovano,
U pustinji brozopustoj.
KAKAV NAROD, kakvo pokolenje,
Sve sam slepac, slepac sladostrasni!
Bar da moze, al nemoze nista.
Pa se jadni od te muke zive,
U kolo sa Brozom uhvatili,
Lenjin svira oni podskakuju,
Pa sad misle kako su znacajni,
Svi svaleri, znani fudbaleri,
Kosarkasi i jaki bokseri,
I pevaljke, kafanski pevaci,
Primadone, sarene maskare,
Pa narodni rukovodioci,
Svi sefovi, mudri poslanici,
Direktori, vesti upravnici,
Diplomate i ambasadori,
Sekretari, te clanovi Siva,
Pretsednici i potpretsednici,
Nadpretsednik jos im nedostaje!
Kakav mamlaz da te Bog sacuva,
Sve matori smrdez umiruci.
Prvoborci prepuni ordenja,
Za penziju krv su prolivali,
Sad svedoce jedan za drugoga,
Ordenje im hrabrost dokazuje,
A strah ih je citat vake stvari!
Sto je narod da mu leka nema,
Nije da se vise covek smije,
Nego ti se smraci pred ocima,
Kunes dedu sto on nekad nije,
Nije iz te zemlje otisao,
Medju prave narode sto broje,
Pa da si se medj njima rodio,
Lakse bi ti sad pri dusi bilo.
NISU LJUDI neg su brozozderi,
Nisu zene neg su brozopije,
Majke su im jadne brozomajke,
Braca su im gadna brozobraca,
A sestre im bedne brozosestre,
A oceve prljez brozocevski,
Nijesu ih nikad ni imali,
Pa su deca sada brozodeca.
Sto ce biti kad drugo ne mogu?
Kakva sreca i kakva nesreca,
Da je manje gada brozogada,
Sam bi Broz sve i vise gadio,
A ovako nema sta gaditi,
Sve je savim do sad zagadjeno.
Svi brozovci uz Broza jednoga,
Gde ce boljeg sklada u nesreci.
Tesko Brozu sa takvim narodom,
Samog Broza Brozom ce terati.
Ovoj druzbi bolje druzbe nema,
Ni sam Lenjin sa dna crna pakla,
Ne bi sve to bolje napravio,
No sto ih je sam Broz sakupio,
U postelji vraga rogatoga.
Sto je gori to je njima bolji,
Od dobrog bi davno izginuli,
Tamjan bi im gadno zasmrdjeo,
A Broz im je ljubicica plava.
Sta ce biti kad Broza ne bude?
Najgrdjeg ce izmedj sebe naci,
Da im nov Broz u tom mraku bude.
Svetlo bi ih samo zablesnulo,
Van mraka bi slepci postanuli.
SRETAN NAROD, sretno broznevreme,
Kad nemamo u sta verovati,
Kad nemamo savest da nam smeta,
Kad nemamo Boga uzdanicu,
Kad nemamo decu odgajati,
Kad nemamo nista sto je sveto,
Svetosavlje nam je brozoslavlje.
Kad nemamo majke Jevrosime,
Da nas uci pravdi i postenju,
Kad nemamo oceve junake,
Da nas uce zakon postovati,
Zakon nam je sto se Brozu hoce.
Kad nemamo skole, ucitelje,
Neg imao brozosluzbenike,
Sto za placu decu brozolazu.
Deca znaju sta su brozolazi,
Ali misle tako mora biti,
Pa i ona onda brozolazu,
Ne bil bolje u zivotu prosli.
Pored Broza sam si sebi kletva.
Bez Broza nam lako biti nece,
Moracemo sebe ocistiti,
Brozodjubre iz sebe izneti,
Al ga ima da ne znas gde ces ga.
Kad bi mogli napravit rakete,
Pa svo djubre gadno brozodjubre,
Raketama izbacit sa zemlje!
Kad bi mogli, ali ne mozemo,
Znanje nam je jadno detinjasto,
Znamo samo rakiju ispeci,
I to nam je svo znanje vrhunsko.
Kad bi znali praviti rakete,
Znali bi smo Broza oterati.
O NARODE, o odrode,
O izrode, o nerode,
Svake vrste razbirode,
I ukleti ukletrode!
U uroku crnoj vodi,
Proklet narod da se rodi,
Gadan vodja da ga vodi,
Da se narod sav odrodi.
O ZIVOTE brozozivotinjski!
Jadna nam je brozovladavina,
Jos jadnija brozojadavina,
Nesretni smo brozonesretnici,
Brozoslepa brozosirotinja,
Brozoprazna brozosirotinja,
Zivot nam je brozonemastina,
Bolujemo brozobolovanje,
Mudrujemo brozomudrovanje.
Zemljo ova Brozom ogadjena,
Sa Brozovom brozogrdilukom,
Zemljo ova Brozom obrozena,
Sa Brozovim brozobrozilukom.
PRLJAV STARAC narod prlja
U prljezu uprljanom.
Svaki zivot mucno davi
U davljenju zadavljenom.
Uprljace samo nebo
Teskim blatom umuljanim,
Zadavice svaki pokret
Sa sakama ukaljanim.
DOK JE BROZA bice dotle
Brozogada, brozojada,
Brozogroblja, brozoroblja,
Brozoslada, brozokrada,
Brozobluda, brozoguda,
Brozogrdje, brozomrdje,
Brozoguza, brozoliza,
Brozarosa, brozovaca,
Brozolaza, brozokaza,
Brozodrpa, brozokrpa,
Brozoloma, brozosloma,
Brozdripaca, brozpipaca,
Brozomuke, brozobruke,
Brozovlasca, brozoslasca,
Brozvivana, brozomana,
Brozosmrada, brozokrada,
Brozokrajda, brozosladja,
Brozovike, brozocike,
Brozodreke, brozokreke,
Brozocaja, brozovaja,
Brozosumnje, brozneumnje,
Brozoveze, brozojeze,
Brozobega, brozostega,
Brozkradice, brozsladice,
Brozosljama, brozotinje,
Brozogube, brozokuge,
Brozokletve, brozojetke,
Brozokrada, broznerada,
Brozkakavca, broztakavca,
Brozmumljanja, brozmutljanja,
Brozovlasti, broznerasti,
Podbrozice, brozguzice,
I guzbroza, krpibroza,
Lazibroza, kazibroza,
Ocajbroza, moribroza,
I prebroza i obroza,
I zabroza i jazbroza,
I nabroza i podbroza,
I ubroza i kodbroza,
I kadbroza i sabroza,
I odbroza oborbroza,
Iz obora svakog Broza.
Prebrozeno, ubrozeno,
Brozmrmljano, brozbrljano,
Izbrozeno, zabrozeno,
I sve redom nadbrozeno,
Brozom gadno brozbrozeno.
Bez Broza smo grdna stoka bili,
Sa Brozom smo grdji neg ikada.
Sva je sreca sto nas nadbrozio
Najbrozijenajbrozogrdjiji.
TESKO NAMA i nasem vremenu,
Kad dva boga moramo sluziti,
Tele zlatno zeleno dolarsko,
Oblepljeno markama svapskijem,
Zamesano sitnijem francima,
Sve sam papir sarama isaran,
I debela Broza nenasita,
Zaprljana svijem prljezima.
Savest nam je sada podeljena,
Pola Brozu, a pola parama.
Jedna strana prevagnuti mora,
Tesko nama kad do toga dodje.
TESKO NAMA kad nam zemlja nasa,
Dedovina nasa otadjbina,
Tudjom zemljom sto nam je postala,
Zamljom gada i zemljom prljezi,
Zemljom Broza, slepom brozozemljom,
Brozozemljom i brozonezemljom.
TESKO NAMA kad smo bez savesti,
Tesko nama kad smo bez radosti,
Tesko nama kad smo bez zalosti,
Tesko nama kad smo bez zivota,
Tesko nama kad smo bez ljubavi,
Tesko nama kad smo bez dobrote,
Tesko nama kad smo bez lepote,
Tesko nama bez oca i majke,
Tesko nama bez sunca svijetla,
Tesko nama bez pravih oceva,
Tesko nama bez naseg naroda,
Tesko namas zemljom zacrenjenom,
Tesko nama s zemljom porobljenom,
Tesko nama sto smo roblje kleto,
Tesko nama sto svetom lutamo,
Tesko nama bez neba i zemlje,
Tesko nama bez naseg ognjista,
Tesko nama u tudjoj tudjini,
Bez starijih da te upucuju,
I bez mladjih da ih upucujes,
Bez radjanja da mu se radujes,
Tuzne smrti da ju oplakujes,
Bez zivljenja i bez umiranja,
Sa rodjenjem nikad nerodjenim,
Sa zivotom praznim besmislenim,
I sa smrcu crnom nezeljenom.
TESKO NAMA sto smo se rodili,
Tesko nama sto smo vec umrli,
Tesko nama u ovoj pustinji,
Tesko nama samima u svetu,
Tesko nama sto smo sasvim sami,
Sasvim sami, cak smo sami sebe,
Same sebi od nas usamljenih,
Sami sebe sasvim ostavili.
A najteze sto je tesko nama,
Sto imamo pored muka jada,
Nemastina, svakog gada, vraga,
Jos sa Brozom vreme da delimo,
S tom sramotom u svet otisnemo,
S tom sramotom zivot da zivimo,
Tu sramotu deci ostavimo.
Ide vikend, pa cu nać vremena da stavim kafu i pročitam ovaj komentar. Ako ga je neko pročitao, nek mi napiše ovdje, čisto da ne gubim vrijeme…