Раковић за РТРС: Странке у ешалонима нападају српство Црне Горе

Виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије др Александар Раковић оцијенио је да све што је урађено 1918. године има коријене у националној идеји Црне Горе Петровића која је била изричито српска.

Он је у разговору за Радио-телевизију Републике Српске објаснио шта се дешавало 1918. у Подгорици и Црној Гори, додајући да актуелна црногорска власт покушава да фалсификује историјске чињенице.

Истина је: „Испуњена је вјековна тежња српског народа у Црној Гори да се уједини са српским народом у Србији и другим српским земљама. Дакле, то није било уједињење два братска народа, него је било уједињење једног народа, с обзиром на то да је Краљевина Црна Гора своје постојање закључила као национална држава српског народа. Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори – која је 1918. одлучила да се Црна Гора присаједини Србији – у свом имену носи и намјере Народне скупштине Књажевине Црне Горе, донете одлуком посланика 1906. да се Народна скупштина Књажевине Црне Горе преименује у Српску народну скупштину Књажевине Црне Горе“, наглашава Раковић.

„Нема говора да се радило о окупацији српске војске и савезничке војске, већ су српске и савезничке трупе ослободиле Црну Гору и Боку которску од аустроугарског окупатора, у природном процесу ујединиле српство и створиле Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца“, каже Раковић.

На питање како гледа на тумачење власти Црне Горе и историчара који су наклоњени власти да је заправо српска војска окупирала Црну Гору, да је ушла у Црну Гору коју су црногорске комите већ ослободиле од Аустро-Угарске и да су Срби под пријетњом оружјем организовали Велику народну скупштину, Раковић истиче:

„У Црној Гори је био невелики број комита који никог није могао да ослободи, посебно не Црну Гору. Већи број Срба из Црне Горе је у то вријеме био у војсци Краљевине Србије која је ослободила Црну Гору. Дакле, то што говоре сепаратисти су неистине које су накнадна памет и треба да послуже новој идеологији расрбљавања, да се све оно што је истина изврне руглу и да се наметне нови идентитет Црногораца који нема никакве везе са старим српским идентетом. Тај идентитет сад највише наликује правашко-франковачком идентитету какав је идентитет Хрвата“.

С тим у вези, додаје он, ова Црна Гора створена 2006. као независна држава, нема баш никаве везе са Краљевином Црном Гором која је своју српску државност утопила у српску државност Србије, а те стопљене српске државности су потом издигнуте у југословенску државност.

„Краљевина Црна Гора и држава Мила Ђукановића су двије државне творевине које се само исто зову и немају ниједан заједнички критеријум, елемент и симбол државности“, изричитог става је Раковић.

Такође, Раковић се осврнуо и на одлуку црногорских власти да му забране улазак у Црну Гору јер, како су казали из државног врха, представља пријетњу националној безбједности.

„Забрањен ми је улазак у Црну Гору због тога што говорим истину о историји Црне Горе, о идентитету Црне Горе, и због тога што указујем колико се данас крше људска права српског народа у Црној Гори. Добра страна ове забране је што је јавност Републике Србије спознала колико су угрожена права Срба у Црној Гори. Република Србија и Република Српска треба да имају у виду начине да дефинишу наш национални интерес у Црној Гори и да помогну срспком народу у Црној Гори“, сматра Раковић.

Према његовим ријечима, читав спектар странака у Црној Гори напада у ешалонима – Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића, сви деривати социјалдемократа и либерала, и чудна несолидна творевина звана Демократе – показали су у овим, по њима кризним моментима када се обиљежава ослобођење и уједињење, да се налазе у истом лонцу и да имају исте спонзоре, као и да им је циљ да укину српски идентитет Црне Горе.

„Када један ешалон буде уморан, на пример Демократска партија социјалиста, онда тај процес могу да заврше Демократе које су се до скоро приказивале као неутрална групација, али су сада заузеле изричит став да им сметају поруке из времена Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне Горе о уједињењу српских земаља и српском мору. Такође, Демократама смета, што је посебно парадоксално, Света Гора као свето мјесто православних хришћана“, наглашава Раковић.

Он се осврнуо и на прославу поводом 100 година ослобођења и уједињења која је недавно организована у Будви, казавши да је била величанствена.
„То је у претходним деценијама био највећи догађај за српски народ у Боки. С тим у вези, треба очекивати да ће и следећа академија таквог типа, која се одржава у Подгорици у храму Христовог Васкресења, бити исто тако величанствена и да ће бити пружене исте поруке. Моја намјера је да и овим путем пружим поруку овој и будућим генерацијама, да наш циљ треба да остане српско ослобођење и уједињење“, казао је Раковић.

Раковић наглашава да ако је то пошло за руком нашим прецима 1918. може поћи за руком и нама или будућим поколењима: „Република Србија, Црна Гора и Република Српска треба да створе јединствену државу, јер чине јединствени простор српског народа и Светосавске цркве“.
На питање када ће поново посјетити Црну Гору, Раковић је казао: „Не знам када ћу поново у Црну Гору, али када будем отишао вјерујем да ће она бити слободна, да ће она поново бити српска и/или да ће бити српско-црногорска“.

„Јер ако Црна Гора данас више не може да буде српска попут Краљевине Црне Горе, онда може да буде српско-црногорска и да иде тако раме уз раме са српским државама Републиком Србијом и Републиком Српском“, закључио је Раковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: