Ранкове которске враголије: „Да живи боље“ важније од Споразума за будућност (ВИДЕО)

Пише: Дарко Папић

Вишемјесечно „минирање“ градоначелника Владимира Јокића од стране которског СДП-а добило је и свој формални епилог. Није тешко погодити – баш онакав какавом су се надале режимлије. Кажу, нијесу Ранка послушали „пионири“ из локалног парламента. „Добар је Ранко, но су лоши ови око њега“.

Сада се потпуно јасно види колико је јалова и унапријед осуђена на пропаст свака коалиција опозиције (каква год да је) са СДП-ом, као и сви договори и преговори у којима учествује Господаров омиљени, дводеценијски тој-бој.

Није могуће проћи кроз блато а не испрљати се. А СДП није само прошао кроз блато, него се у њему ваљао са нескривеним задовољством, годинама послушно играјући улогу коју им је намијенио њихов доминантни партнер.

„Брак“ СДП-а са ДПС-ом био је тако складан, да је заиста незамисливо да би пламен, који је међу „супружницима“ буктао толико дуго, могао да се угаси тек тако. И не, његова персонификација нијесу само Ивица и Драгиња већ, по много чему, Мило и Милова монтенегринска сјенка, оличена у лику и дјелу предсједника СДП-а.

Ово тим прије што је у моменту спајања двије партије, Ђукановић био „гледан“ младожења, а Ранко – „згодна млада“, са пожељним миразом (одсуство ратне хипотеке). Већина становника Црне Горе је, захваљујућу условном рефлексу базираном на огромном искуству, кад год би видјела Мила очима тражила не госпођу Лидију Ђукановић, него – веселог Ранка.

Сигурно је Кривокапићев привремени одлазак изван окриља Господаровог шињела био толико чудан и самом Ђукановићу да је, бар у почетку, инстинктивно трагао за својом „сјенком“, попут Гогољевог јунака Коваљова који је покушавао да пронађе и врати на своје мјесто – властити, „одбјегли“ нос. Отуд и Милово огорчење, након што је овај почео да се „посипа пепелом“ и да га напада, уједајући тако руку која га је и хранила и миловала. Зато актуелни предсједник Црне Горе о Кривокапићу и говори са нескривеном индигнацијом. Утисак је, с правом.

У прилог изреци да „прва љубав заборава нема“ говори и чињеница да нико из СДП-а, укључујући и предсједника те партије, након толико година проведених у власти, не извади ни један једини инкриминишући документ, ни један доказ који свједочи о криминалу и корупцији владајуће елите. Штавише, самозвани мајстор за ремонт трулих дасака „није“ знао ни за сумњиве пословне комбинације пријатеља и најближих сарадника – Ивана Брајовића, на примјер… Толико о искреној борби против режима.

Током једног телевизијског дуела, Иван Вујовић из СДП-а, онако „ауторитативно“ прозва дојучерашњег „саборца“ Бориса Мугошу из СД-а да је СД (замислите, молим вас!) „типична клијентелистичка странка“ (ма је ли то могуће!?)!!! На гледаоцима остаде да процијене ко је, у овом револверашком обрачуну „досљедних“, ипак мало „досљеднији“. Само у поређењу са Ранковим „заточницима интереса“, Брајовићево – „Досљедно“ не звучи тако гротескно.

Сцена достојна Шијанових филмова, а ни Вуди Ален засигурно не би побјегао од оваквог сижеа и ликова.

И на концу, да се вратимо Котору. „Не пада снијег да покрије бријег, него да свака звијер покаже траг“, каже наш народ. А Ранко и СДП су заиста оставили јасне трагове на свим злочинима почињеним над овом земљом и народом.

Ваљда ће ово натјерати Јокића и Демократе, али и васколику црногорску опозицију, да на сваки наредни покушај Ранка и „Ранковића“ да се инфилтрирају у опозиционе редове, одговоре цитирајућу Славка Перовића: „А мрш, суклепино“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: