РАПИДно опада квалитет монтенегринске дворске поезије: „Ниђе везе“

Пише: Дарко Папић

Није отац монтенегринске нације, Мило I Расточки, ни први нити једини диктатор који је осјетио потребу да свој владарски „двор“ употпуни присуством дворских луда и дворских пјесника. Није ни први који је истим омогућио да за властито (не)чињење буду богато награђени. Нити је у томе проблем. Нашла крпа закрпу.

Проблем настаје када хир надобудног моћника прерасте у званичну државну политику, односно када полтрони и господарове дворске луде добију могућност да креирају укупни друштвено-политички амбијент, арбитрирајућу успут на пољу културе, са јасном амбицијом да увелико анестезираним црногорским грађанима наметну нове културне „вриједности“. У приватној држави, приватизована је и култура.

Јасно је да тамо гдје су све поре друштва испуњене политиком, по правилу нема мјеста за врхунску умјетност. Наша постојећа и доминантна „културна“ политика могла би нам и „доћи главе“. Прихватање историјских, културних и других оквира које нам продужене руке режима свесрдно покушавају наметнути могло би, у коначном, од нашег народа направити беживотну, безбојну пихтијасту масу. А тада би нам заиста било свеједно ко је на власти.

На конкурсу НВО Црногорска културна мрежа (ЦКМ) за најбољи текст и музику за пјесму о 21. мају, побједу (и награду од двије хиљаде евра од Фонда за афирмацију и развој музичког стваралалаштва Црне Горе!) је однио тандем Мирсад Серхатлић-Милан Мињо Перић.

Ето још једне истинске потврде „зрелости“ нашег друштва, које тако брижљиво његује „младе“ ауторе, промовишући уједно „врхунску“ умјетност.

Ево и поменутог, нагр(а)ђеног дјела:

Пјесма о 21. мају

„Дан је – 21. мај
Љепотом си својом свијет
Ти задивила
Звијезде, сада слијећу на мој длан
Ти слободно љубиш ме
Водом студеном
Топлим каменом
Својим именом

Добро дошла љубави
Вијек смо те чекали
Теби ја свој живот дајем
подигнимо сви заставе

Добро дошла љубави
Све на свијету си нам ти
Твоја младост каже свима
Ти ћеш вјечно да нам сијаш

Високо за горама
По стрмим планинама
Душу сам росом напила (напио)
Двадесет првог маја
Ти си нам засијала
Црна Горо кућо једина

Инструментал

Добро дошла љубави
Вијек смо те чекали
Теби ја свој живот дајем
Подигнимо сви заставе

Добро дошла љубави
Све на свијету си нам ти
Лети небом путем нашим
Црна Горо, вјечна да си, вјечна да си“!

А-ха!

Као што видите, испуњени су сви предуслови да поменута пјесма заиста баци у севдах комплет ЦКМ, и њима сличне НВО-чуваре диктаторовог лика и дјела. Ту су редом: топли камен, једина кућа, ледена вода, чежња и чекање, уз неизоставан усклик којим се несумњиво доказује љубав према Милогори, и уједно потиру сва сагрешења – „дае вјечна“…

Увјерени у посебност овог дјела, не можемо да не констатујемо рапидан пад квалитета савремене дворске поезије. У односу на урадке који су обиљежили предреферендумску еру, а које карактерише богатство тема и мотива који се међусобно прожимају, чинећи и њихову структуру знатно сложенијом, ово дјелце је доста сиромашније. Ко је крив ауторима што не хају да пусте бар једну сузу, мушку најтврђу… Зашто занемарују најплавље небо на свијету? Истина, звијезде су ту, али ипак… Никаквих летјелица – ни голубова, нити соколова. Ништа.

Чињеница да ће управо једна тако респектабилна организација попут Црногорске културне мреже изабрати аранжера и дати допринос у процесу снимања спота, заиста храбри и улива наду да ће директно ангажовање ових истинских, посвећених културних посленика рапидно утицати на што бољу рецепцију овог дјела код монтенегриснске публике и, у коначном, учинити га дијелом њихове „богате“ културне баштине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: