Раскидање са антируском политиком – народна воља, економска логика и историјски императив

Вијест да је лидерима Демократског фронта, Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, стигао позив за посјету из Москве – и то директно од Државне думе Руске Федерације, као и изјава министра економског развоја Јакова Милатовића, гдје је рекао да црногорска Влада улаже максималне напоре да се поново успоставе летови са Русијом, поново су актуелизовали однос званичне Подгорице према Руској Федерацији.

Међутим, руско-црногорске односе оптерећује катастрофална новија историја коју је трасирао Мило Ђукановић лично, а коју, сходно реалним показатељима, нова Влада није промијенила.

Катастрофалне посљедице Ђукановићеве русофобне политике

Подсјетимо, Црна Гора је увела санкције Русији на љето 2014. године. Одлуку бившег режима многи су тумачили као израз беспоговорне сервилности Бриселу, иако није постојала формална обавеза да се спољнополитички курс ЕУ – формиран због ситуације у Украјини – прати у цјелости.

Ова одлука доживљена је у Русији као издаја.

„Главна порука за руску јавност је да их је још један пријатељ издао, да су Американци купили чак и Црногорце – ми смо им били „браћа 300 година“,  а сад су нам они одвратно одговорили“, саопштио је тада уредник у руском сервису Радија Слободна Европа Андреј Шари.

У радикални обрачун са освједоченим историјским пријатељем – Русијом, Ђукановић се упутио у тренутку када је, сходно подацима Монстата, трећина (32,4%) од укупног броја страних фирми које су пословале у Црној Гори била у власништву држављана Русије или власника који воде руско поријекло. Уз тачно 28% страних фирми које су у власништву држављана Србије, закључујемо да је преко 60% иностраног капитала руксо-српског поријекла, што, напоменимо, није спријечило Ђукановића да крене путем наглашене русофобне и антисрпске јавне политике.

Сулудост таквих потеза осјетиле су убрзо многе црногорске прехрамбене компаније: „Горановић“, „Градина компани“, „Интерпродукт“, „Месопромет“, „Нанипром“ и „Пантомаркет“, чији су производи враћани са границе по налогу руске ветеринарске управе.

Такође, велике губитке доживјеле су и подгоричке „Плантаже“, које су на руско тржиште годишње пласирале преко 1,2 милиона флаша црногорског вина. Међутим, руска служба „Роспотребнадзор“ забранила је увоз у Русију производа највећег произвођача вина из Црне Горе због, како су истакли, лошег квалитета и безбједности, док су узорковани материјали код којих су пронађени перстициди и пластика предати надлежном суду.

Велики извор прихода за Црну Гору биле су и посјете руских туриста. Према одређеним процјенама у Црној Гори је годишње боравило око 300 000 руских туриста, док је сваки пети еуро страних и директних инвестиција долазио управо из Русије, илити, конкретније – за десетак година Руси су уложили у Црну Гору преко 1 милијарду евра. С друге стране, ове године је, закључно са подацима из мјесеца октобра, забиљежно само око 30 000 ноћења руских туриста.

Међутим, спољнополитичка агонија црногорских власти, посљедњи пут је потврђена кроз још једну „туру“ придруживања антируским санкцијама, и то свега неколико дана уочи парламентарних избора – 24. августа, када је, заједно са Албанијом, по ко зна који пут, званична Подгорица потврдила своје геостратешко опредјељење.

У Подгорици ништа ново

Пролонгирање антируских санкција, вјерујемо, није наишло на добар одјек и код званичне Москве, тим прије што је, у интервјуу за ИН4С  амбасадор Руске Федерације у Подгорици Њ.Е. Владислав Малсеников, положио велике наде у нову извршну власт када је у питању поправљање односа Русије и Црне Горе.

„Многи у Црној Гори жале због штете коју је нанијело нашим односима непромишљено придруживање Подгорице антируским санкцијама ЕУ, које нису ни на корак приближиле ваш улазак у ову организацију, и придруживање НАТО-у уз изазвану гласну русофобску кампању… вјерујем да руско-црногорска сарадња има само један смјер кретања – горе, јер доље већ скоро нигдје. Може се, наравно, тапкати на мјесту, али то тешко да одговара вашим и нашим интересима“, изјавио је раније у интервјуу за наш портал амбасадор Маслеников.

Подсјетимо, Амбасадор је, тада, истакао да су представници нових власти изразили жељу за побољшањем билатералних односа Русије и Црне Горе.

Нажалост, имајући у виду приступ новог сазива Владе Црне Горе према Русији, можемо констатовати да се из перспективе званичне Подгорице није догодило ништа ново по питању поправљања односа са званичном Москвом.

Дамјановић: Одлазак лидера ДФ-а у Државну думу – позитиван искорак ка нормализацији односа са Москвом

О свему овоме, разговарали смо са аналитичаром Игором Дамјановићем, који је у изјави за ИН4С, истакао да за готово 7 мјесеци влада Здравка Кривокапића није урадила ништа да се односи Русије и Црне Горе поправе.

„Односи нису поправљени, Кривокапићева влада је поред постојећих санкција, увела у марту и априлу 2 нова сета антируских санкција, а шеф дипломатије Ђорђе Радуловић својим изјавама провоцирао је Русију чак и више од својих претходника. Недавни одлазак министра Јакова Милатовића у Санкт Петерсбург, на велики и важан економски форум, је свакако позитиван корак, међутим остало је нејасно у ком мандату је он тамо боравио. Нема информација да је учествовао но у једном од 100 панел-дискусија које су организоване у Санкт Петерсбургу, нема ни информација да је имао билатерланих састанака. Штавише, по доступним информацијама министар Милатовић није се налазио на списку званично акредитованих учесника форума. Из Црне Горе на списку се нашао само амбасадор Милорад Шћепановић, а делегација Србије је, рецимо, бројала званично акредитованих 10 чланова: предсједник парламента Ивица Дачић, министар Ненад Поповић, предсједник Привредне коморе Марко Чадеж и директор Србијагаса Душан Бајатовић са сарадницима. Дакле, до данас је остало нејасно да ли је министар Милатовић био званичан учесник форума, или је његова посјета Санкт Петерсбургу била незванична, туристичка“, саопштио је Дамјановић.

Он је рекао да је одлазак лидера ДФ на позив руске Државне думе позитиван моменат.

„Милан Кнежевић и Андрија Мандић сада у Москву одлазе као лидери политичке групације која конституише нову владу, дакле са више ауторитета него раније, препознати као политичари који према Русији, за разлику од Кривокапићеве владе, промовишу политику пријатељства. Њихова посјета ће привући значајнију пажњу руских политичких кругова него раније, па може представљати и импулс за Црну Гору животно важног поправљања односа са великом братском земљом“, закључио је Дамјановић у разговору за наш портал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: