Раскринкавање: Како функционише лажна црногорска економска статистика

Како функционише црногорска режимска статистика, и како је обмана и манипулисање информацијама постао манир друштва, показала је у својој анализи агенција „Fidelity consulting“.

Један од лидера ДФ-а, и предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић, подијелио је њихову анализу, уз опаску да се коначно појавио неко да га „одмјени“ у раскринкавању лажи црногорске статистике везано за стање економије.

Јача антиУДГ школа мишљења, истакао је Медојевић.

Анализу преносимо са њихове фејсбук странице, и ево како су казали пар „забавних чињеница“:

Јуче је саопштено да је црногорски БДП у 2018. години порастао за 4,9%. Дан раније, Влада је усвојила информацију да јавни дуг на крају 2018. године, износи 3,27 милијарди евра.

Да би правилно разумјели ове ствари око ЈАВНИХ финансија, дајте да сведемо ствари у упоредиве величине.

Хајде да се запитамо колико је јавни дуг ПОРАСТАО у процентима? Ломљењем абакуса у другу децималу, исти показује да је јавни дуг у 2018. години порастао за 18,48%, што је скоро 4 ПУТА ВИШЕ од раста БДП који је, да подсјетимо, порастао за 4,9%.

Да сад претворимо проценте у бројеве – колико је БДП порастао у еврима? Цртајући разломке црвеном кредом по зеленој табли, закључујемо да је БДП порастао тачно 210,6 милиона евра.

Са друге стране, јавни дуг је порастао за 509,8 милиона евра.

Једноставним одузимањем ова два броја, долазимо да је јавни дуг ПОРАСТАО чак 299 милиона евра ВИШЕ од раста БДП-а.

Преведено на разумљив језик, то значи да је инвестиција у аутопут, због које се јавни дуг повећао за 180 милиона евра, није у довољној мјери утицала на повећање БДП. Стога, ’ладно можемо написати да је то и очекивано јер највећи дио радова изводе кинеске и фирме из окружења па нема ЗНАЧАЈНИЈЕГ мултипликативног ефекта на нашу укупну економију.

На све то, у 2018. години имамо ПОРАЗНЕ податке о ЛИЧНИМ финансијама: мјесечна просјечна плата је порасла за 1 евро или за 0,2%, док је стопа инфлације износила 2,6%; ово значи да је куповна моћ у 2018. години МАЊА за 2,4%.

Преведимо ове силне проценте у бројке које живот значе – грађани су у 2018. години просјечно годишње могли да купе МАЊЕ кртоле, краставаца и лука за 147,45 евра, што је заправо еквивалентно 3-4 просјечних мјесечних рачуна за струју, са све таксама за ОИЕ и губицима на које плаћамо пдв, а која ће – још и да поскупи.

Коме ова математика није кристално јасна, нека вјерује имагинарним саопштењима а не стању на свом рачуну и новчанику којима плаћа рачуне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: