Рат кланова још жешћи – Заплијењено 1,6 тона дроге и 434 комада оружја

У првој половини ове године у Црној Гори је заплијењено 1,6 тона дроге, а привремено је одузето 434 комада ватреног оружја, пише у радном документу Европске комисије о напретку Црне Горе у поглављима 23 и 24, познатом као „Нон папер“.
У документу, у који је Побједа имала увид, констатовано је да је кријумчарење дроге и даље главна криминална активност у Црној Гори, те да је најчешће повезана са извршењем кривичих дјела као што су убиства, трговина оружјем и прање новца.

Такође, бројке показују да је од јануара до јуна одузета знатно већа количина дроге у односу на ранији период.
– Од укупне количне одузете дроге, 1,4 тона је марихуна. Заплијене кокаина и хероина су у порасту у односу на прошлу годину и то 166 одсто, односно 1300 одсто – наведено је у извјештају.
Подсјећају да је у великој акцији у априлу на школском броду “Јадран”, за вријеме кадетске обуке, заплијењено 60 килограма кокаина, вриједности пет милиона еура. Виши суд је изрекао осам пресуда за кријумчарење дроге и организовани криминал и то захваљујући споразумима о признању кривице.
– Укупан износ казни у ових осам случајева је 178.000 еура – истиче се у извјештају ЕК.
У извјештају се констатује и активна међународна сарадња у случајевима заплијене дрога. Ван територије наше државе у првој половини године је кроз заједничке операције заплијењено 57 килограма кокаина
– У јуну 2019, у једној од највец́их заплијена дроге икада, америчке агенције су заплијениле 19,7 тона кокаина на броду у филаделфијској луци, вриједности више од милијарду еура. Том приликом, међу осталим осумњиченим, ухапшено је шест црногорских чланова посаде. САД и црногорска полиција су размијениле оперативне податке прије хапшења и директна сарадња у овом случају је настављена – стоји, између осталог, у извјештају.
Национални опсерваторијум за дрогу није ријешио своје недостатке, оцијењено је у извјештају, а као највећи проблем издваја се мањак кадра који ради на прикупљању података, анализи и прављењу извјештаја. Такође, истиче се да не постоји ниједан званичан податак који може да потврди или негира наводе невладиног сектора о алармантном тренду раста броја младих који користе наркотике, укључујући и синтетичке дроге.
– Црна Гора још није израдила годишњи извјештај о дрогама који би приказао стање по овом питању- наведено је у документу ЕК.
Када је у питању нелегална трговина оружја, у „Нон паперу“ је наведено да се спроводи Акциони план ЕУ и региона југоисточне Европе, а да контактна тачка за оперативну полицијску сарадњу тек треба да се успостави.

Рат кланова још жешћи

Четрнаест чланова супротстављених которских криминалних група, Кавачког и Шкаљарског, ухапшено је у првој половини ове године и то ван граница Црне Горе.

Како је наглашено у извјештају ЕК, без обзира на појачане акције полиције, рат кланова је настављен и резултира још већим насиљем.
– У окршају кланова десило се девет убистава у периоду од децембра прошле до јуна ове године, од којих два у Аустрији и два у Нјемачкој. Разлог је освета – стоји у извјештају.
До октобра ове године је покренуто је 18 нових истрага који се углавном односе на најкомплексније случајеве организованог криминала, високе корупције и прања новца. Истраге се воде против 158 физичких и 74 права лица.

Четири истраге, започете прошле године, проширене су на још 50 осумњичених – наведено је у извјештају.
У исто вријеме, изречено је 19 правоснажних пресуда за организовани криминал, од којих 17 на основу преговора о признању кривице.

Констатује се да окривљени, који се терете за дјела из организованог криминала, у великом броју случајева са тужилаштвом потписују споразум о признању кривице, а као разлог наводи се потреба за бржим обезбјеђивањем доказа и надомјештањем штете настале извршењем кривичних дјела.
– Тужилаштво институт споразумног признања кривице представља као начин да се избјегне ризик дуготрајних и непредвидивих судских поступака и оспоравање ослобађајуц́е пресуде. Због тога се кривично-правни систем Црне Горе перципира као благ, са казнама које су несразмјерне тежини злочина – наведено је у извјештају.

Мање пријава за насиље у породици

У првој половини године поднијето је 125 кривичних пријава због насиља у породици, 93 мање у односу на исти период прошле године. Такође, поднијето је 700 прекршајних пријава за насиље у породици, што је могло да допринесе мањем броју оптужница.
– Електронска база података о насиљу у породици постоји од маја 2019. године. Она омогуц́ава аутоматску размјену података између Министарства унутрашњих послова и центара за социјални рад што омогућава да се одговори добијају правовремено и осигура боља статистика. Ипак, капацитети институција у овој области, укључујуц́и правосуђе и полицију, и даље су ограничени – констатује се у извјештају ЕК, пише Побједа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: