Рат који се неће завршити миром?

Kада је Путин покренуо специјалну операцију у Украјини или извршио агресију на Украјину (како ко гледа на догађај) Америка и Европа су оставиле могућност Украјини да са Русијом преговара о миру. Чак су и покушале договорити састанак Путина и Зеленског очи у очи.

Kада се Путин опредијелио за ратну тактику крени-стани, напријед-назад, Kијев тур-ретур, Америка је забранила Украјини сваку врсту преговора с Русијом. Узела је конце ратних игара у своје руке. Отпочела је опремање Украјине савременим наоружањем, послала своје инструкторе и плаћенике, концентрисала обавештајне и тактичке податке, и из Пентагона почела управљати украјинским оружаним снагама.

Европа је за то вријеме захуктавала санкције и пропагандни рат против Путина. Америка и Европа нијесу спомињале Русију већ само Путина. Америчким и европским грађанима је објашњавано да је Путин крив за све њихове животне недаће.

Африци је поручено да је Путин крив за глад у Африци. Посланици, сенатори, конгресмени, лордови из тих земаља фанатично су поручивали свијету да Путин мора бити убијен а Русија поражена. Заборавили су да кажу како може бити поражена земља са толико нуклераног оружја која га је створила да би заштитила своје становништво и своје територије. Русија или може опстати или може нестати. Русији је бити ил не бити, не само у овом рату већ од када постоји.

У најмиринијим временима Америчка скретарка одбране Медлин Олбрајт поручивала је и свијету и народу Русије да Русија не може бити толика колика је. Говорила је да се Русија   заварава ако рачуна да може задржати просторе Сибира у својим границама. Рудна богаства Сибира припадају човјечанству, односно нама као лидеру слободног човјечанства говорила је Олбрајтова. Још тада је недвосмислено наговијештено Русији што је чека. Русија знала што је чека и с Путином и без Путина. Русија се за то припремала више од деценију.

Путин је одиграо велику улогу у стабилизацији и развоју Русије. Међутим Русија и руски народ су датост особене цивилизације у којој су се велике вође великог народа појављивале и нестајале. А Путина чека оно што чека и сваког живог човјека.  Чека га његова лична судбина која је за ову причу готово небитна.

До сада је важило опште мишљење да се сваки рат мора завршити миром. Сваки рат осим овог Руско-украјинског рата може се завршити миром одлучили су Американци и допунили теорију ратовања. Американци и Европљани са доминионима учинили су све да што више распламсају ратно жариште. Нијесу дозвољавали преговоре зараћених страна. Запад је наставио да  упорно тражи ђавола на Истоку, оног ђавола којег је поодавно најавила Мадлен Олбрајт.

Русија је успијевала да одољева ђаволским плановима и да се држи пред ђаволом. Kао и у досадашњој историји пролазила је  кроз успоне и падове. По свој прилици у овим ђаволским временима Русима много боље иде економија него рат.

У Москви и Санкт Петерсбургу и другим великим градовима широм Русије нико не осјећа рат. То кажу људи који живе на тим мјестима. Kао да рат не води Русија за свој народ и за праведнији свјетски поредак већ као да рат воде тамо неке коороорације за неке своје дивиденде.  Ситуација у Украјини обичним русима на то личи. Руски мужици су одувијек говорили да је рат висока политика. Баш нас брига за оно што се дешава неколико хиљада километара од наших домова. И бивало је тако док не осјете дах рата у ваздуху.

Запад се нада да ће уз помоћ таквих руских схватања своје државе, која су ипак само краткотрајна, успјети сломити руководство Русије, изазвати унутрашње немире, раздоре, конфликте преврате у земљи.

По процјенама западних економских експерата и геополитичара евентуална новоуспостављена власт у Русији одмах би одврнула гасне славине. Русија би Европи продавала гас по цијени коју Европа одреди или како кажу по којој је Европа ограничи. Русија би исплаћивала ратну одштету по цијену која Украјина одреди. Радило би се то од руског новца заробљеног у Западним банкама. Русија би испоручивала Хагу руске официре и војнике по потјерницама које би Америка заједно с Украјином нацртала. Овако нешто Америка и Европа су предочиле свијету као догађаје који неминовно долазе. Урадиле су то смишљено да застраше и угуше код свих народа потребу за отпором новофашизму и чувањем вредности сопствене слободе које Америка сматра застарелим и превазиђеним.

Запад рачуна да ће се њихове маштарије остварити чим Путин оде са власти. По мишљењу западних аналитичара Русију и руски дух ће одмах заокупити такозване западне вриједности. Прво ће их прихватити младе руске генерације. А Путин као живи представник руског духа мора се уклонити што прије управо да не би давао примјер оданости, одважности, здравог живота и родољубља тим надолазећим генерацијама.

Запад је дијелом и у праву. Младе руске нараштаје вјероватно су већ поквариле западне вриједности. Млади хоће да се лудирају, путују, пију кока колу, једу у Мек Доналдсу сендвиче од ГМО, гледају холивудске филмове, уживају у бесаностима Њујорка, ћерају Европску моду, пију француска вина, једу италијанске специјалитете, обилазе културне и музичке знаменитости запада.

Међутим Русија има и старијих генерација.  Има људи који поштују жртве које је Русија поднијела борећи се против фашизма. Фашизам који куца на границама Русије последњих осам година од Мајданског превцрата наовамо, свима је видљив, и младима и старима не само у Русији већ и у већини свјетских држава.

Војска Русије његује успомене на борбу против фашизма. Руски народ држи до традиције бесмртног пука. Војне структуре Русије знају да фашизам долази из Украјине велике европске земље која се простире и на западу и на истоку. Знају да је рат са фашизмом у жестокој фази. Свјесни су да у рату нема заштићених предјела и недозвољених удараца. Рат је фајт. Запад га је тако схватио на самом почетку и сходно томе подржао Украјину на сваки начин. До сада је Запад прикривено учествовао у рату а од недавно судјелује сасвим отворено.

Путин се држи ратних правила која је самом себи наметнуо. Сада је то ограничена специјална војна операција. Прије тога биле су специјалне гаранције о недељивој безбједности. Од 2014. године наовамо Путин је безуспјешно покушавао да заштити 7 милиона сународника у Донбасу. О угроженим правима Руса о прибалтичким државама није стигао ни да размишља. Постоје у Русији генерације које и то имају у виду.

У последње вријеме Русија је доживјела поразе на фронту. Ти порази се могу назвати Путиновим поразима или фашистичким побједама, зависно како ко гледа на догађај.

Извјесно је да продужење ратних дејстава на Украјинском фронту обарају руски углед у свијету. Руше  снове о праведнијом свјетском поретку. Народи латинске Америке, Африке и Азије поново се осјећају несигурним и угроженим пред Америчко-европским силама и њиховим доминионима.

До руских војних структура допире ехо те глобалне напетости. Знају да уколико Русија  застане у овом рату или се повуче из њега  свијет ће потонути у још дубљу таму пред Америчким хегомоном.

Русија зна и што је чека у следећих 5-6 година. Запад ће покушати да је раскомада  ратним сукобима на њеним источним границама, устанцима, тероризмом, биолошким оружјима, аутономашким покретима, невладиним организацијама, побунама различитих народа којима је Русија отаџбина. Запад ће убјеђивати те народе да су Руси колонизатори и да су им  руски језик, култура, умјетност, образовање силом наметнути. Оживјеће план Медлин Олбрајт да се Русија распарча на седам осам држава. С тим циљем нападаће Русију са свих страна бијесни пси западних, ратнохушкачих пропаганди. Удариће на Русију гладни чопори мултинационалних хијена.  Немогуће је да руски народ не предосјећа сценарио који су Америка и Европа припремили њиховој земљи.

Приближава се вријеме када ће неко у Русији узвикнути : „Русији не треба Петар Велики. Русији су потребни Суворов и Kутузов“. Те ријечи сасвим сигурно неће изговорити Путин. Запад ће тада зажалити за Путином.

Пише: Ранко Рајковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: