Рат Русије и ЕУ почиње у Молдавији?

Јевгенија Гуцул, шармантна и харизматична 38-огодишња предсједница, или званично ”башкан”, молдавске Аутономне републике Гагаузија ухапшена је прије 7 дана. Оптужена је за кршење закона и корупцију у предизборној кампањи за регионалне изборе 2023. Одређен је јој притрвор на 20 дана, 10 мање него што је тражило тужилаштво у Кишињеву.

Башкан Гагаузије све оптужбе је одбацила, а у њеној аутомној републици, доминатно насељеном Гагаузима – православним Турцима, пријете ни да по цијену директне конфронтације неће прихватити никакву привремену управу под ингеренцијом владе у Кишињеву. Гагаузија се простире на 1850 км2, у њој живи око 135.000, граничи се са Румунијом и Украјином. Трећи дан након хапшења, Гуцулова се отвореним писмом обратила потпредсједнику САД Џеј Ди Венсу, са молбом да заштити њена људска права, али и спријечи ”грађански сукоб у Молдавији”.

Хапшење Јевгеније Гуцул, раније, у јуну прошле године, након посјете Русији задржавана и испитивана на аеродрому у Кишињеву, представља ескалцију давно акумулиране напетости у Молдавији и наставак забрињавајућег тренда да ствари у тој земљи могу да крену да се развијају по украјинском сценарију. У октобру прошле године на предсједничким изборима реизабрана је Маја Санду, штићеник бриселске бирократије. Куриозотет је да противник Сандуове Александар Стојанло освојио више гласова унутар земље, али да је дијаспора у ЕУ гласала је око 90% за Санду и преокренула коначан резултат.

Реторика Маје Санду према Руској Федерацији од почетка рата у Украјини мало се разликује од онога што чујемо од званичника Пољске, или ”три балтичка тигра”. Међутим, Молдавија је прве санкције против Русије увела је тек крајем 2023. Маја Санду по много чему подсјећа на политичке еврофанатике у нашој земљи. Налози из Брисела увијек имају приоритет над свим националним интересима, почевши од економије па до политичке стабилности. Упркос великим обећањима пробриселске власти у Кишињеву мало шта су урадиле на решавању кључних проблема које су наслиједили од својих претходника. Молдавија је и под Санду остала сиромашна и несрећна земља, као и Црна Гора под свим владама које су наслиједиле Мила Ђукановића.

Према недавном истраживању агенције ”Keewon Global Research” чак 40% грађана Молдавије види корупцију као један од два главна проблема са којима се држава суочава. По овом истраживњу, Молдавце посебно брине што корупција утиче на свакодневни живот, што је има много у јавном сектору, правосуђу и што без коруптивних радњи практично није могуће започети било какав бизнис. ”Способност владе да се ефикасно бори против корупције сматра се кључном за будућност Молдавије. Многи грађани захтевају снажније антикорупцијску агенцију, строжије законе и већу одговорност владиних званичника”- наводи се у закључку горепоменутог истраживања.

Грађани Молдавије незадовољни су и јавним информисањем. Само 11% Молдавије вјерује вијестима које се емитују на државној телевизији и медијима. Чак 52% Молдаваца сматра да медије у земљи контролише влада, док је 67% испитаника убијеђено да је затварање опозиционих ТВ канала у Молдавији било политички мотивисано. Ипак када дођу ”гласови из Рожаја” – читај ЕУ, то што брине обичног човјека, који је своју и будућност своје породице везао за Молдавију, мање је битно. Фискална и економска политика Маје Санду и њених савезника довела је до раста буџетског дефицита, јавног дуга и великих проблема у индустирији и пољопривреди, односно до наставка масовног исељавања младих.

Толеранција према корупцији, контрола медија и прогон критичке мисли, расуло у економији и државној управи нису једине сличности садашње проевропске Молдавије и проевропске постмајданске Украјине. ”Дубоко смо огорчени ставом неких владиних институција које застрашују свештенике. Службеници полиције долазе у домове свештеника и тјерају их да потпишу разне нејасне изјаве. Један број архијереја и свештеника привођен је на граничним прелазима и подвргаван темељним претресима без икаквог основа. Данас се црква у Молдавији налази под истим притиском као и у совјетско вријеме.” – оцијенио је митрополит кишињевски Владимир, поглавар Православне цркве Молдавије. Раније је Василиј Шојмару, посланик владајуће проевропске већине позвао да се на исти начин као у Украјини и у Молдавији забрани православна црква.

По доласку на власт Маја Санду обуставила је, у вријеме њеног предходиника Игора Додона започете преговоре о компромису са Придњестровљем, побуњеним регионом који је послије грађанског рата 1992. прогласио независност. Готови сви од 370.000 грађана Придњестровља су руски држављани и у овој непризнатој републици смјештен је руски мировни контигент од око 6500 војинка. Придњестровље иначе представља узак појас уз ријеку Дњестар на коме је Стаљин 30-их година формално конституисао Молдавску Совјетску Социјалистичку Републику, док је остатак садашње територије Молдавије био анкетиран од стране Румуније накој распада Царске Русије.

Када је Молдавија поново интергисана у састав СССР 1940, Придњестровље остаје њен формални дио.  Док су са молдавске стране одвојени ријеком Дњестром, са украјинске границе нема никаквих природних препрека према Придњестровљу и шансе да се овај регион сам одбрани практично не постоје. У неколико наврата спекулисало се током последње три године да би Украјина могла да удари на Придњестровље и да су за то чак посебне бригаде припремане у Француској. Ипак то се за на срећу за сада није десило.

Вијести о хапшењу Јевгеније Гуцул са забринутошћу су примили и у Придњестровљу. ”Маји Санду се жури, она жели да прво сломи Гагаузију, да би прије парламентарних избора (који би у Молдавији требали да се одрже до октобра ове године) ликвидирала Придњестровље. Марионете руководства ЕУ, које су бациле Еугенију Гуцул у затвор, противзаконито упале у владу аутономије и теже да што пре свргну легитинму власту у Гагаузији”. – изјавио је Андреј Сафонов, депутат Врховног савјета (непризнате) Придњестровске Републике.

Уколико, како тврде у Тираспољу, режим Маје Санду покуша да уз помоћ Украјине ликвидира самопроглашено Придњестровље и аутномну Гагаузију то би ван сваке сумње довело до директне војне конфронтације са Москвом. Следећа фаза могла би да буде да се конфликт укључи и Румунија, у којој су не случајно поништени предсједнички избори и њихов вјероватни побједник који се залагао за мир и компромис са Русијом тоталитарно одлуком забрањено да се пононо кандидује. Преко Румуније у молдавски конфликт дјелимично, или у цјелини увукао би се и НАТО пакт. Уколико развој догађаја поприми апокалиптички сценарио схватићемо колико је одлука да се спријечи по сваку цијену побједа Калина Георгескуа била погубна за цијели континент .

Политичке елите у Берлину, Лондону и Паризу не крију да би жељели да по сваку цијену осујете конструктивне Трампове намјере о миру у Украјини, помирењу са Русијом и редефинисању односа са остатком Запада. Провоцирање конфиликта у Молдавији представља можда њихову последњу шансу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: