ИН4С

ИН4С портал

Рат за детињство – између Харија Потера и Баје Патка

1 min read

Пише: Слободан Рељић

Хари Потер је чедо Џ. К. Роулинг, тј. Џоан Кејтлин Роулинг (58). Тај млади ученик Хогвортске школе за чаробњаштво и вештичарење који води рат непрестани против лорда Волдемора, мрачњака који намерава да постане бесмртан, збаци чаробњачко Министарство магије и потчини све чаробњаке и нормалце (немагичне људе), учинио ју је светски познатом и неизрачунљиво богатом.

„Ова скромна, нежна жена“, како је описује „Дејли телеграф“ 2004, „заиста не може да верује да је позната као што је био Волт Дизни у своје време. ‘Не могу баш ни да објасним колико сам била далеко… Била сам потпуно непозната, а нисам ни познавала никог ко је познавао некога познатог’.“

Дошљак у свет познатих

Али кад се постане тако познат, „свет познатих“ доноси обавезе да се понашате по потреби оних најмоћнијих. И да уз паре које су преко њих стигле до вас – никад не доводите њихове идеје и намере у питање. Већина познатих-богатих „правилно“ разумеју шта је њихова јавна улога и – понашају се како се од њих очекује.

Џ. К. Роулинг није ту била неки изузетак. Она која је дошла са социјалног дна, из дела друштва у којем као разведена жена, самохрана мајка, није била сигурна да са 70 фунти недељно „има довољно за јело за себе и ћерку Џесику“.

Кад ју је Хари Потер затрпао новцем, ипак, није изашла из реалности, која је увек пуна људи који никад не успеју да натрапају на свог чаробњака. Иако „воли торбице и ципеле“, кад у томе претера, „сензибилни ген се активира“. Она у себи носи „ментални износ“ и увек осећа „‘ограничење онога што мислим да би било оправдано да потрошим на неозбиљност.’ А када је купила минђуше бонд-стрит, појавио се осећај кривица и исписала је чек на исти износ у добротворне сврхе.“

Пошто читалац разуме да нам се Џ. К. Роулинг ових дана намеће као ретко изузетна жена која се одупире трансродним манипулацијама које се сеју као „семе зла“ додаћемо још неки детаљ о тој личности: „Она је разоружавајуће нормална. Њено омиљено пиће је џин-тоник, њена најмање омиљена храна су трипице. Њена јунакиња је Џесика Митфорд (чувена Енглескиња која се у Америци средином прошлог века наметнула као озбиљан критичар Вијетнамског рата, али и описима тамних страна живота америчког друштва) а њена омиљена ауторка Џејн Остин. Она је хришћанка (епископална) и ‘као код Грејем Грина, моја вера се понекад односи и на то да ли ће ми се вера вратити. То ми је важно’.“

Џеј Кеј Роулинг и Данијел Ретклиф, глумац који је играо дечака чаробњака, на премијери филма „Хари Потер и камен мудрости“, новембра 2001. у Лондону

Претња трансродног света

И, рекло би се, нормално је да неко такав у једном трену одлучи да подвикне: Станите! Какви „људи који менструирају“, шта вам је. Па то су одувек биле – жене. „‘Људи који менструирају.’ Сигурна сам да је некад постојала реч за те људе. Нека ми неко помогне. Wumben? Wimpund? Woomud?“ Закључак је ‘разоружавајуће нормалан’: ‘Биолошки род (што ће рећи, медицинска класификација додељена по рођењу, коју одређују анатомија, хормони и хромозоми) мора бити заштићен.“

Било је то 2020. кад јој је на ту просту тврдњу за сат времена стигло десет хиљада бесних порука. „Постоје транс-мушкарци и џендерквир особе које имају менструацију, ти главице купуса“, „Престани да мрзиш транс-особе, ти одвратна чудакињо“, „Твоје речи узрокују невиђени бол. Молим те да слушаш гласове транс-особа чије си животе променила“…

Баш као што је рекао Иво Андрић: „У земљи мржње највише мрзе онога ко не умије да мрзи.“

Роулинг је одбила да се извињава. „Уколико полови не постоје, онда не постоји ни истополна привлачност. Уколико полови не постоје, онда су животна искуства жена широм света избрисана. Познајем и волим транс-особе, али брисање концепта полова одстрањује способност великог броја људи да на разуман начин причају о својим животима.

Истовремено, мој живот је обликован чињеницом да сам женско. Не мислим да тиме што то говорим ширим мржњу.“

Кад се огласи, као прошле недеље, њен глас, у свету у коме се све измешало, делује као крик наде. Зов који охрабрује већину да се заштити од терора мањине.

Овај пут је премијер Шкотске Хумза Јусеф, Пакистанац пореклом и први муслиман на челу овог дела Велике Британије, решио да се обрачуна са „растућом плимом мржње“ те се дао на реновирање Закона о мржњи и јавном реду Шкотске из 2021. додајући нова „распиривање мржње“ на основу година, инвалидитета, религије, сексуалне оријентације и транс идентитета.

Није дозвољено мушкарца звати мушкарцем

Џ. К. Роулинг је разумела да „шкотски законодавци придају већи значај осећањима мушкараца који спроводе своју идеју о женскости, колико год мизогинистички или опортунистички били, него правима и слободама стварних жена и девојчица“. Додајући просту реалност да је „немогуће тачно описати или ухватити се у коштац са реалношћу насиља и сексуалног насиља почињеног над женама и девојкама, или се позабавити тренутним нападом на права жена и девојчица, осим ако нам није дозвољено да мушкарца називамо мушкарцем“.

И онда – нови талас систематски продуковане мржње. Напад је концентрисан на њено чедо Харија Потера – да је тиме што хоће да буде жена, и то каже наглас, издала свог јунака.

Не, она мисли да су то „смртождери – бригада мрачних вештица и чаробњака против којих се Хари Потер борио – ‘демонизовали и дехуманизовали оне који нису били попут њих'“. И: „Дубоко сам се узнемирила због тога што је то што сам ја видела као културни покрет, нешто нелиберално у методама и упитно у својим идејама. Апсолутно сам знала да ако проговорим, многи људи који воле моје књиге биће дубоко незадовољни мноме“ и, да, „повремено сам се плашила за своју безбедност и, у великој мери, за безбедност моје породице“. Али она је сигурна како ће тек „време показати да ли сам погрешила“.

Откад се као петнаестогодишња тинејџерка суочила са смрћу мајке, која је умирала годинама од мултипле склерозе, „смрт је кључ за разумевање“ Џ. К. Роулинг: „Моје књиге су углавном о смрти. Отварају се смрћу Харијевих родитеља. Ту је Волдеморова опсесија да победи смрт и потрага за бесмртношћу по сваку цену што постаје циљ сваког ко има магију.“ Или – моћ.

Шта би Дизни данас рекао

На дехристијанизованом Западу – идеја о бесмртности је банализована. Ту више нема магије, него је профилисана као грубо настојање да се други прецртају и да се верује како ће неки др Менгеле (који се неће тако звати), медицинским експериментима, ипак, остварити тај пројекат. И да ће саможиви празноглавци постати бесмртни. Као никад ни једно биће у историји човечанства.

Из тога излазе пројекти да је нерађање потомака – цивилизацијско достигнуће. Шта ће нам потомци кад ћемо ми вечно да живимо? И зато не трпимо ограничења која доносе деца. Тако је очигледно самоуништавање цивилизације – извикано за њено имплементирање у вечност.

„Скромна и нежна“ Џ. К. Роулинг, која се бори за своју приватност („Као да сам дуго живела испод камена и одједном га је неко подигао и осветлио ме бакљом.“), разуме

1) да би јој живот личио на „рај“ кад би могла да мрачни свет око себе хвали и подржава, али

2) ипак, нема снаге да ћути пред индустријом несреће у којој њени чаробњаци треба да постану ђавоља војска.

Таква Џ. К. Роулинг не може да ћути. Без обзира на цену. Поништила би све по чему је знају. Она верује да чаробњаци морају бити војска за одбрану људског у Човеку. Њена побуна је људска. На томе се заснива људскост.

Шта би Волт Дизни данас чинио? Глупо је питање, али његови наследници на челу Дизнијевог царства наступају као да то неупитно знају.

Иза многих ликова пред којима је падала дечја машта широм света, они су за свој идеал одабрали Бају Патка. Јесу Мики и Мини чешће на роби за децу, али они знају да је то само профитни трик. Уосталом, многи од оних вољених ликова су „кенселовани“, али не и „ујак Паје Патка и праујак његових сестрића Гаје, Раје и Влаје“. Баја Патак воли доларе и никад му их није доста. Од првог новчића који је зарадио у животу – који му доноси срећу при грабљењу – све паре је чувао у трезору који је постао високоспратница.

Дизнијева љубав за операције

Колико новаца има Баја? Његов отац, цртач Баркс је говорио: „Баја поседује један мултиплејилион, девет опскуратуматилиона, шест стотина двадесет три долара и шездесетдва цента“. У епизоди Пачје приче из 1989. Бајин рачуновођа даје цифру: „607 трилиона 386 зилиона 947 билиона 522 милијарди долара и 36 центи“. Амерички пословни часопис „Форбс“ је 2007. у реалном процењивању Бајиног богатства дошао до цифре између 28,8 и 44,1 милијарди долара.

И шта се ради с тим? Оно у чему Џ. К. Роулинг не може да учествује. Тако деветнаестогодишњакиња Клои Кол (Chloe Cole) разоткрива „шта је ‘Дизни’ радио деци“. „Дизни“ (корпорација) „помаже запосленима да деца промене пол“. Клои Кол прича како су јој као дванаестогодишњакињи „помогли“ лекари „у које је веровала, да узме блокаторе пубертета“. Пошто су се докторски савети показали трагично нетачним „покушала сам да се вратим у стварност, али било је прекасно. Моје тело је неповратно оштећено, а и после толико година груди су ми још увек у завојима. Моји доктори су ме напустили. А ви, доктори, гледате и слежете раменима, зашто тужим оне професионалце који су ме навели да предузмем ове деструктивне кораке који су ме трајно оштетили, а ‘Дизни’ је у својој ароганцији одговорио да сам само покушала да привучем пажњу за ограничену агенду.“

Деца као профитни салдо

Клои Кол која је, после личног искуства, постала активиста против права да деца одлучују о промени пола, објављује да они („Дизни“) нису спремни да – опет по избору, али сад са супротном намером – подрже детранзицију, како се зове повратак у природно стање.

Користећи бенефиције, „спонзорисан од националног правног и политичког центра“ САД, „Дизни“ „помаже“ деци да мењају пол, али „идеју о детранзицији компанија дискриминише и то на основу родног идентитета према прописима“.

Баја Патак никад није срео Харија Потера. И да јесте послао би Гају, Рају и Влају да малог чаробњака гурну у подрум а да никад отуд не изађе. Волт Дизни би, кад би могао да устане из леда у који је ушао надајући се проналаску бесмртности, одмах засео у управне одборе БлекРока и Вангарда и најоштрије би се острвио на Џ. К. Роулинг, која не разуме „дух времена“.

И да деца више нису ништа друго него материјал из кога се могу исцедити милиони долара. Милијарде. А приче на којима су се подизале генерације наивних – родитеља и деце, само су профитни рачуни. Не значе ни да они који раде с Харијем Потером немају исте намере, али његова мајка засад одолева. Никад се не зна шта је моћ магије. Човечанство и у највећим искушењима има право на наду. Јер „нада је реч коју је Бог исписао на челу сваког човека“. (Виктор Иго)

РТ Балкан 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *