Ратко Кнежевић: Мило ће отићи са власти, неће бити ни предсједник ДПС-а

Некадашњи шеф мисије Црне Горе у Вашингтону и кум црногорског премијера, Ратко Кнежевић поручио је да Мило Ђукановић 2016. године мора отићи с власти. Он истиче да Црна Гора не може бити примљена у Европску унију, док се власт не промијени.

Захваљујући Милу и ДПС-у, како тврди Кнежевић, Црна Гора по свим познатим дефиницијама демократског друштва није демократија.

„Једно од правила утврђивања демократског поретка је и промјена власти. У Црној Гори те промјене до сада није било, те Црна Гора није демократија, како сам већ више пута говорио или написао. Земља не може бити примљена у ЕУ ако се власт не промијени. Тај се преседан не може направити, јер би у том случају и Александар Лукашенко у Белорусији био сасвим легтииман кандидат за чланство у ЕУ“, рекао је Кнежевић у разговору за „Дан“.

Он сматра да је политичким лидерима западних земаља више непријатно да се сликају са Ђукановићем у истом кадру.

„Он једноставно мора отићи. Нема даљег напретка Црне Горе у интеграцијама док је он на власти. И не може мрвицу, али мрвицу више, напредовати ка ЕУ и Нато-у, док је тако. Речено је то и њему вјероватно. Као и Ранку Кривокапићу. Но, још мало бруси своју бритву прије него што оде у историјску рђу. Према томе очекујем даље мрцварење у којем ће Ђукановић куповати мало времена још да почисти кућу. Да рецимо, Олег Обрадовић, Миодраг Ивановић и Душко Кнежевић прихвате кривицу за сестру и Телеком, да неко из Трезора или из Владе прихвати кривицу за брата. Тако да се чека још три или четири мјесеца, да би се онда повукао, остављајући све Душку Марковићу, јер не може ни предсједник партије више остати. Ето, он се томе нада“, тврди Кнежевић.

Он каже да су протести у Црној Гори почели добро, био је то општенародни покрет против дугогодишњег зулума Ђукановића и његове интересне групе, но покварили су га три битне ствари.

„Успјешност Ђукановићевог пропагандног штаба који су се и у Црној Гори и ван ње расписали и обојали тај протест удруженог народа као ”четнички” и ”путиновски”. Наравно, у прилог им је ишло неискуство вођа тог протеста, као и бучност и орнаментика једне изразите мањине протестаната, која је, овим или оним путем, убачена од стране режима или не, али појавно свакако је Ђукановићевом штабу давала за право, и тиме створила темељ интервенције ”снага сигурности” у којима је наравно било најмање легитимно запослених полицајаца. Режим је био пред колапсом, али се спасио незнањем и неискуством вођа протеста, те бруталним насиљем Ђукановићу вјерних преторијанаца, који су бранили своју и његову кожу“, истиче он.

Према његовим ријечима, како је је говорио и прије седам година, дошло до нове ”коалиције” на политичком и сваком другом терену у Србији и Црној Гори.

„Са једне стране Ђукановић и Цане Суботић а са друге Томислав Николић и Александар Вучић. Прва су два била животно заинтересована да имају своје људи на власти у Србији, јер се у Србији десио огромни упад у буџет државе шверцованим цигаретама из Црне Горе, којима је под заштитом и патронатом Мила Ђукановића, руководио Цане Суботић. Наравно, сви знамо да је тај огромни шверц пратило и више других, тежих казнених дјела. Дакле, двојцу Мило и Цане и те као је било битно да могућа српска власт буде благонаклона према њима и истрагама које би довеле до Цанета, а посредно преко њега и до Ђукановића. Николићу и Вучићу, у њиховој преобразби од четничких ”шкорпиона” и Шешељових бојовника требао је новац да умију своје биографије, по угледу на Ђинђићеву ДС и Ђукановићев ДПС, да направе тзв. проевропску странку будућег естаблишмента. Резултат знате. СНС је неприкосновео дошао на власт захваљући том прљавом новцу, кратковидности Тадићеве власти и апстиненцији српског бирачког тијела. Суботићу је дио процеса у којем је неправоснажно био осуђен застарео а по дијелу је ослобођен, у ”недостаку доказа”. Био је то, очигледно је, са Ђукановићеве и његове тачке гледишта јако добро уложен новац. Епилог је да је у Италији Ђукановић избјегао суђење позвавши се на имунитет, а у Србији Вучићево судство ослободило је његовог главног партнера. Тако да Ђукановић може сада рећи да шверца није ни било, зар не? Успјели су, на неки начин, опрати своје биографије за неупућене“, сматра Кнежевић.

Побиједио Цанета на суду

„Парадоксално је једини судски поцес који су изгубили је онај који су повели против мене на Високом суду правде у Лондону. Ако се сјећате 2013. године, Суботић је изгубио дугогодишњи процес за клевету вођен против мене у граду и земљи гдје сам резидент, а најозбиљније лондонске и британске новине написале су “да је Кнежевићев успјех успјех за британско судство”, јер се као даље наводе ”ниједан источноевропски криминалац или тајкун неће више моћи позвати на енглеске судове у покушају прања своје биографије”. Такође, морам додати да је британском суду, мојим адвокатима и мени, Суботић остао још увијек дужан скоро пола милиона еура судских трошкова које већ годину и више дана покушавамо наплатити преко судова у Француској и Швајцарској гдје он има неку имовину која му је, опет, налогом суда у Лондону блокирана, но он се жали и жали. Ваљда нема свог Вучића у Француској и Швајцарској“, наводи Кнежевић.

Маровић је шеф клептоманског клана из Будве

Светозар Маровић, како каже Кнежевић, одлази у црногорску политичку историју као шеф једног клептоманског клана из Будве.

„И ништа више. Хајде, можда му још једна референца буде онај срамни ”Рат за мир”. Од када је кренуо тим путем лукави Ђукановић је рачунао на ову могућност. Да ће му та Светова енормна халапљивост затребати. Не мислим такође, да Маровић нешто ”зна” о Ђукановићу, како се говори у народу. Не он њему, убијеђен сам, не зна ништа. Маровић је био и остао само концентрисан на своју авлију из које је политичким рекетом пар екселанс извлачио огроман новац за црногорске прилике. Свето Маровић остаће запамћен као човјек једне димензије, а његов дефинитивни одлазак, убрзан откривањем криминалних дјела, свакако је увертира за онај значајнији одлазак, и то Ђукановићев. Да ли ће и он бити процесуиран то сада зависи од храбрости црногорског друштва, медија, тужилаца и судија, али и доказа и свједока. Лукавошћу и безобзирношћу све их је до сада надигравао. Хоће ли му то успјети и када – макар формално – не буде имао прерогативе моћи у својим рукама, остаје нам да видимо. А народ је тешко злопамтило, више памти оно лоше него добро. То је ризик бављена политиком на нашим просторима, кога је Ђукановић свјестан„, истиче Кнежевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: