Ратко Кнежевић упутио увреде Марку Милачићу: Одјеби сплачино подгоричка четничких коријена!

Након низа увреда које је новинар Марко Милачић претрпио од бизнисмена Ратка Кнежевића, казао је: ,,Као дужност према новинарској професији, морам учинити јавном преписку са бизнисменом Ратком Кнежевићем, који ми је упутио низ увреда док сам у жељи да испоштујем новинарске стандарде од њега тражио изјаву за текст који пишем“.

Након што је Марко Милачић, новинар из недјељника ,,Монитор„, одлучио да за следеће издање овог листа, напише текст о неким аспектима и образложењима суда у Барију, а нарочито о дијелу у којем се спомињу опојне дроге, уз образложење да би за разраду ове веома важне теме било значајно чути Кнежевићево мишљење, упутио је истом писмо следеће садржине:

,,Суткиња Сузана Де Фелиће, је, у образложену одлуке о ослобађању Станка – Цанета Суботића од оптужби у процесу за шверц цигарета у Барију, констатовала да је захваљујући протекцији црногорских институција, поред цигарета, деведесетих, шверцовано и ратно оружје и опојне дроге.

Будући да је премијер Ђукановић за посао са цигаретама тврдио да је ријеч о транзиту како би се за вријеме санкција пунио државни буџет, поставља се питање да ли су и послови са дрогом били транзитни, те да ли је и од њих пуњен буџет.

Која су ваша сазнања у вези са шверцом дроге тих деведесетих година, али и касније. Колико је посао са дрогом заступљен у врху црногорске власти у последње двије и по деценије?

Молим вас да нам одговоре, уколико је могуће и уколико се одлучите да одговорите, пошаљете до сриједе увече. Хвала. Недјељник ,,Монитор”.

И, да: да ли да очекујемо одговор? То нам је важно да би смо знали на чему смо, те да би се организовали. Хвала“.

Поводом наведеног писма, Господин Кнежевић се убрзо огласио казаавши: ,,Милачићу након јавних увреда упућених мени овдје на ФБ да сам ја, док си ти још пишкио у гаће, био саучесник Мила Ђукановица иако због тог ,,саучесништва“ већ 15 година имам заштиту полиције, мислим да је немогуће да ти и ја о било чему разговарамо. Ја цијеним Монитор али не и твоју партизанску (у енглеском смислу те ријечи) јавну дјелатност, а поготово не увреде које си ми упутио. Ако Монитор нешто хоће од мене нека нађе неког другог да ми се обрати. Хвала на разумијевању. Ратко“.

Међутим, није остало на томе. Милачић је убрзо одреаговао: ,,Професионални позив за изјаву у циљу доприноса освјетљавању једне теме никако није био позив на лични разговор. Професионалност у позиву налаже да за став питам/о и оне са којима се, евентуално, не слажем/о, које не симпатишем/о, са којима не дијелим/о свјетоназоре. Тако исто, за ову тему, послао сам/смо питање и премијеру Милу Ђукановићу, иако није ријеч о мом/нашем политичком миљенику. Напротив.

Што се тиче увреда: ја их ни у једном тренутку, никада, Вама (осим из учтивости, персирам и због свијести да са вама, из мноштва разлога, треба бити на дистанци) нијесам упутио, осим ако увреда није прост факат да сте били политички и вјенчани кум нашег надземног шефа подземља, седмоструког премијера Мила Ђукановића. То што сада имате, како кажете, полицијску заштиту, то су, већ, плодови вашег вјенчаног кумства и терет који сте тим прстеном сами преузели, иако тиме нимало не желим да омаловажим промјену вашег политичког курса.

Морам рећи, да бих био потпуно искрен, следеће – иако сте раскинули са Ђукановићем, и даље са њим дијелите макар три ствари, дубоко укоријењење у паланачком духу: нетолерантност на другачији став – све са пуним устима демократије и врлог Запада, осјећај наглашене самобитности и покаткад – изразити језик улице.

Не брините, од мене, чак и у својству новинара на задатку, као што је сада био случај, нећете више бити у прилици да будете узнемиравани. Марко Милачић, Монитор„.

Несумњиво је ово друго писмо још више ражестило Кнежевића, па је одлучио да се сложи са Милачићем, да потврди његов став прелазећи на ,,изразит језик улице„: ,,Ма одјеби пицопевцу један и не малтретирај ме више. Ти си један надобудни мали провинцијалац четничких коријена који је један обични каријериста. И ништа мање и ништа више. Ти ни не знаш шта је слобода и поготову не знаш шта су манири“, казао је Кнежевић.

Међутим, преписка је настављена. Наиме, Марко Mилачић је одвратио: ,,Како сам претходну поруку, као и захтјев за изјаву, слао као новинар на задатку, а никако лично, дужан сам према својој професији и себи овај Ваш одговор учинити јавним.

(П.С. Опет у маниру свог некадашњег Кума етикетирате, служећи се историјским фалсификатима, тако да, истине ради: коријени ми нијесу четнички, већ партизански, мада је то ирелевантно.)“

Али, не лези враже, Господин Кнежевић се расрдио још више, и веома огољеним речником ,,разних језика“ узвикнуо: ,,О д ј е Б и јели се то тако каже на црногорском, српском, хрватском?“

,,Не, ,,јели“ се пише одвојено. Завршавам тиме.“, закључио је Милачић.

,,Nauci pravopisu i iPhone splacino jedna mala podgoricka,?“, написао је Кнежевић у свом маниру.

,,Наравно да нијесам настављао полемику, јер комуникацију нијесам ни започињао лично, тако да ми позиција новинара не дозвољава да се упуштам у овакав ниво расправе. Коначно, надам се да ће алтернатива овој власти бити боља од оваквих, који се, нажалост, самоиницијативно сврставају у њу. Кум длаку мијења, али ћуд никада!“ закључио је Милачић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: