„Ратна лука Кумбор“, трећа фотомонографија Синише Луковића у издању херцегновске Књижаре Со
1 min readАутор фотомонографије „Ратна лука Кумбор – Историја морнаричке базе у Боки Которској“, Синиша Луковић, најбољи је живи познавалац војно-поморске историје Боке Которске. У рукама држимо више од хронологије Ратне луке Кумбор. То је прича с три тачке на крају, пуна необичних актера. У једном тренутку видимо и како из базе полеће југословенски краљ Александар I Карађорђевић…
Од изградње турске тврђаве на рту Врбањ 1539. године, преко млетачког заузимања Херцег Новог 1687, Кумбор се показао као важна стратешка тачка у Заливу. Наћи ће се она током историје под разним управама, аустријском, руском, француском, у држави Црне Горе и Боке Которске (1813), под Аустријом други пут – од 1814, да би, до избијања Првог свјетског рата 1914, Бока била претворена у једну од свега три тзв. појасне тврђаве у царевини, у Приморску тврђаву Бока.
Почетком априла 1941, када ће Други свјетски рат да захвати и Краљевину Југославију, у Боки Которској као главној бази Краљевске морнарице, налазило се око 80% укупних снага тог вида војске. Бока је била важан циљ за ваздушни удар њемачких и италијанских авиона 6. априла 1941, када су нацистичка Њемачка и фашистичка Италија, без објаве рата, напале Југославију.
У периоду од 1945. до 1991. године Кумбор је дјелимично изгубио на својој важности. Откако се СФРЈ распала у грађанском рату, готово цијела ЈРМ се из својих база у Хрватској преселила у Боку Которску.
Коначни крај дошао је пар година након стицања независности Црне Горе 2006, када је одлучено да се морнарички земљишни комплекси пренамијене у туристичке.
Препознатљивим стилом, динамично и питко, аутор нас проводи кроз историјски турбулентна времена од којих је свако оставило траг на лицу Залива и објашњава нам какву је улогу Кумбор имао у прошлости Боке.
„Ратна лука Кумбор“ изашла је као 26. књига у чувеној едицији Бокељологија, књижарске и издавачке куће Књижара Со из Херцег Новог. Уредник је Никола Маловић, а резензент историчар Дражен Јовановић. Синиша Луковић написао је прије ове и фотомонографије „Поморска лица Боке Которске“ и „Људи и бродови“, такође у издању Књижаре Со.
Објављивање ове књиге потпомогло је Министарство културе и информисања Републике Србије, Општина Тиват и Општина Херцег Нови.
Глиго Бјелица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: