Ратни губитници пуцају у Принципа
1 min read
Одласком академика Андреја Митровића српска историографија изгубила је великог историчара чије капитално издање „Историја Србије у Првом светском рату“ може да послужи Београду када се, поводом стогодишњице од почетка Великог рата, буде супротстављао ревизионистима. Да ли ће то бити довољно с обзиром каква се историјско-пропагандно-филмска офанзива спрема у државама које су били изазивачи и на крају губитници првог великог сукоба светских размера?
– Суштински проблем нашег друштва је у губљењу кључних историјско-културно-идентитетских ослонаца. Овде још није решено да ли је Гаврило Принцип био национални херој или терориста. Чак има и оних међу нама који сматрају да Аустроугарској није требало пружити отпор. Не можете да се припремате за тако једну важну годишњицу, а да нисте рашчистили сами са собом – одговара историчар Милош Ковић.
Кољевићев филмски одговор
И филмска индустрија укључена је у обележавање јубилеја. Аустријанац Андреас Прохаска снима трилер „Сарајево“, а Јасмин Дураковић играно-документарни филм о надвојводи и његовој супрузи. Срђан Кољевић ради филм „Бранио сам Младу Босну“, причу о др Рудолфу Цистелеру, адвокату Гаврила Принципа који је себе изложио јавном линчу срушивши оптужницу за велеиздају и доказујући да је Аустроугарска починила агресију над БиХ. Бањалучки режисер Игор Тешић најавио је снимање биографске драме о Принципу.
Иако је рат почео објавом, а дан касније и нападом Аустроугарске на Србију 29. јула 1914, Европа бира Сарајево за центар међународног научног скупа. Француска као сила победница покушала је бити главни организатор, али су власти у Сарајеву изгурали Гале на периферију док ће главну реч водити учесници из поражених држава Немачке, Аустрије, Мађарске, Бугарске…
Организатори су се покрили и српским учесницима, али каквим? Како сазнајемо, позив је прихватио историчар Никола Самарџић, доскорашњи следбеник Чеде Јовановића који сада самује своју „крсташку мисију“ о „нацистичкој Србији“.
Све је то део тренда ревизије узрока и последица Првог светског рата у коме се атентат на аустроугарског надвојводу проглашава узроком, а не повод који се лепо наместио Бечу за агресију на Србију која је после два балканска рата била и људски и материјално истрошена и без снаге и мотива за ратни сукоб са неупоредиво јачим противником.
И док Ковић каже да домаћа историјска наука треба да објављује радове на ову тему на ветским језицима, друга страна увелико ради на ревизији, игноришући факта, а неретко их и фалсификујући. Још је професор Ханс Иберсбергер на основу фалсификованог превода писма вође „Црне руке“ Димитрија Аписа тврдио да је Русија одобрила и финансирала Сарајевски атентат.
Али не само немачки и аустријски, већ и историчари англосаксонског подручја посежу за натегнутим тезама. Шон Мек Микин у књизи „Руски узроци Првог светског рата“ одговорност сваљује на Русију, а Кристофер Кларк Младу Босну упоређује са Ал Каидом.
Владимир Дедијер, чија је књига „Сарајево 1914“ проглашена за књигу године 1984. у анкети „Њујорк тајмса“ својевремено је био пророк, предвиђајући како ће се историја уподобљавати интересима моћних и како ће се обновити конструкције империјалне политике да су Србија и Срби одговорни за Први светски рат. Објашњавао је то политиком великих сила.
– За њих су увек кривци мали народи и државе који се боре за правду, слободу и независност. Моћни дуго памте и осветнички су расположени – говорио је Дедијер.
Гаврило Принцип, чији је хитац усмртио Франца Фердинанда, био је члан Младе Босне. Зато што је био малолетан избегао је смртну казну, али је убрзо, пред завршетак рата, умро у чешком затвору.
Данашње Сарајево више нема Принципов мост, нити његове у бетону урезане стопе, док се бошњачке власти спремају да подигну споменик Фердинанду. Српски премијер Ивица Дачић недавно је констатовао да „не зна ниједан народ који окупатору подиже споменик“.
И док се Србија пресабира на који све начине се супротставити прекрајању историје, савезника још увек има у озбиљној историографији која се држи научно утемељених радова Фрица Фишера. У студији „Посезање за светском моћи“ чувени немачки историчар неспорно доказује да је до Првог светског рата дошло због амбиције Немачке да се територијално прошири на рачун других европских земаља и придобије статус колонијалне силе.
Вудро Вилсон: Српска застава на Белој кући
Како се на Србију гледало у време Првог светског рата, види се и из одлуке тадашњег америчког председника Вудроа Вилсона који је 28. јула 1918. наложио да се на Белој кући али и у свим јавним институцијама главног града САД вијори српска застава. У прогласу који је читан у црквама широм земље и објављен у дневним новинама, Вилсон је, између осталог, поручио: “
„У недељу 28. јула пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, објавом рата од стране Аустроугарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља спремног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио.
Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута већим од њиховог становништва и војне моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Њихова љубав према слободи остала је неумањена…“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Зна се какав је људски материјал онај који подиже споменик окупатору… Дно дна! Кад се споменик осионом надвојводи и масовном убици племените дивљачи буде усправио у прашњавој балканској касаби званој Сарајево, затурен у ћорсокацима неке тамошње махале, спрчен на калдрми, негде између прчварница где се служи врућ бурек и халва,изложен „благословима“ из утробе чаршијских голубова, то ће бити вест за Риплијеву рубрику „веровали или не“. И последњи амазонски Индијанац, Бушман Калахарија или Еским Арктика (част свима побројанима, поштујем!) има своје темељно људско достојанство и понос, који му не дозвољавају ни помисао да подиже споменик окупатору! Махалској „раји“ сметају Принцип(и) о „Млада Босна“, ваљда? Да се организација којој је припадао Гаврило звала „Велика Србија“, то би им можда годило? Или им је све то свеједно, важно је да се „шлихтају“ Аустријанцима & Немцима? Можде падне која маркица, или еврић за то? Рецепт су преписали од западних комшија (Danke Deutshland).
JA VEC MJESECIMA UPOZORAVAM NA PRIPREMU REVIZIJE POCETKA 1.SV.RATA I NA TO DA CE SE U ORGANIZACIJI EVROPSKE UNIJE SLEDECE GODINE U SARAJEVU ODRZATI MANIFESTACIJA NA KOJOJ CE SE,REVIZIJOM ISTORIJE,SRBI OSUDIT ZA POCETAK TOG RATA. CAK SE POMINJE I DA MANIFESTACIJA NOSI NAZIV“NIKADA VISE NEDOZVOLITI SRBIMA DA POCNU SVJETSKI RAT“ GAVRILO PRINCIP CE BITI PROGLASEN ZA PRVOG TERORISTU SVIJETA/a kao takvog ga vec godinama izucavaju americki skolarci/. drzava SRBIJA I VODECI SRBSKI PRVACI U CRNOJ GORI,BiH, HRVATSKOJ, RS,RSK,SRBSKA UDRUZENJA PROGNANIH I RASELJENIH,NEVLADINE ORGANIZACIJE I RAZNA SRBSKA UDRUZENJA I STRANKE,O OVOME CUTE KAO DA SE NISTA NE PRIPREMA,A O TOME TREBA ZAUZETI JASAN I JEDINSTVEN STAV SVIH SRBA I SPRIJECITI REVIZIJU ISTORIJE JER SESTINA SVIH UBIJENIH U 1.SV,RATU BILI SU SRBI,NAROD KOJI JE I BROJCANO I MATERIJALNO NAJVISE STRADAO A SADA GA TREBA PROGLASITI ZA KRIVCA,JER MOZE KAKAV PAMETAN SRBIN DOC NA VLAST,VIDJET DA RATNI ZLOCIN NE ZASTARJEVA I POCETI DA TRAZI ODSTETE OD AUSTRIJA,MADJARSKA,NJEMACKE,BUGARSKE I NJIHOVIH SAVEZNIKA,ZATIM OD TURSKE I NJIHOVIH SAVEZNIKA ZA BALKANSKE RATOVE,A ONDA OD NJEMACKE,ITALIJE,HRVATSKE I NJIHOVIH SAVEZNIKA ZA MUNSTRUOZNE ZLOCINE U 2.SV.RATU, A ZATIM I ZA ZLOCINE NAD SRBIMA NA PROSTORU BIVSE SFRJ OD 199O DO 2000 G U KOJEM JE UCESTVOVAO OGROMAN BROJ ZEMALJA. E ETO CEGA SE SVIJET/ZAPADNI/PLASI.