Ратни ветерани из региона у посјети Бијелом Пољу код Мостара: Опредијељени смо да радимо на изградњи мира

У сарадњи са ветеранима Армије РБиХ и ХВО-а из Бијелог Поља код Мостара 30-ак ратних ветерана из БиХ, Хрватске и Србије посјетило је Бијело Поље.

Том приликом ветерани и мировни активисти обишли су централни споменик погинулим припадницима ХВО-а код Цркве Пресветог Срца Исусова у Потоцима, централни споменик шехидима и погинулим борцима Армије РБиХ код Карађоз-бегове џамије у Потоцима, споменик палим борцима ВРС-а на Зијемљима те локалитет Сутине као мјесто убиства 114 цивила Бошњака и Хрвата. Ветерани су обишли и Саборну цркву у Мостару, а 9. 9. 2020. присуствоват ће и званичној комеморацији за убијене хрватске цивиле у Грабовици код Мостара.

Ратне ветеране и мировне активисте су на споменицима дочекали вјерски представници, а посјети су се прикључили и министар за питања бранитеља/бораца Херцеговачко-неретванског кантона/жупаније Оливер Солдо и његов помоћник Халил Ћућуревић. Предсједник Јединствене организације бораца Бијело Поље Енвер Карабег упознао је ветеране о ратним дешавањима на подручју Бијелог Поља, а Зоран Зовко, предсједник ХВИДРА-е Херцеговачко-неретванске жупаније изразио је наду да ће слична посјета бити реализирана и у самом Мостару.

„Ова посјета данас је један искорак ка нормалном животу у граду Мостару и доиста Мостар треба оваквих нормалних појава. Ја ово могу назвати нормалном појавом, гдје људи једни са другима разговарају и уз све међусобне сличности и различитости поштују се и уважавју. Надам се да ће овакве поруке одјекнути градом Мостаром и да ће се свака тензија, особито која се намеће сада у предизборно вријеме, окренути на позитивно, у борбу за нешто своје поштујући другог и одашиљући поруку да ми сви заједно можемо наставити градити овај град“, казао је министар бранитеља Оливер Солдо.

Ратни ветеран Армије РБиХ и члан Центра за ненасилну акцију Амер Делић наводи како одавање поште свим страдалима не подразумијева одобравање циљева за које су се они можда залагали, већ представља прије свега исказивање људског поштовања и жаљења за губитком људских живота.

“Самим борцима је идеја заједничког обиљежавања страдања са једне стране блиска, а са друге стране је повезана са нелагодом, јер носи ризик неразумијевања и осуде у властитој средини. Осуда и неразумијевање долазе управо онда, када околина погрешно претпостави да је поштивање жртава других истовремено омаловажавање властитих и одобравање ратних напора оне друге стране. Одласком на све стране страдања шаљемо поруку да никога не омаловажавамо и да циљ није да се неко колективно осуди, а другоме ода колективно признање, већ да је наше заједничко тло то да смо окупљени око жала за губитком сваког људског живота и уједињени у опредјељењу да не дозволимо да се рат, неправде и страдања понове”, каже Делић, ратни ветеран из Завидовића.

Он додаје како је и сам био домаћин сличне посјете споменицима и мјестима страдања у Завидовићима и да су, осим значаја исказивања жала за изгубљеним животима, овакве акције значајне и с аспекта преузимања одговорности.

“Мени је као бившем припаднику АРБиХ било значајно када су бивши припадници других војски дошли и обишли наше споменике, када смо имали прилику да им испричамо како је било у Завидовићима за вријеме рата, и разумијем да је и другима важно да им се дође. Ми не бјежимо од наших разлика и различитих погледа, али смо уједињени у томе да учинимо колико можемо да се рат не понови. Преузимамо одговорност и за оно што је чињено у наше име иако ми у томе нисмо директно учествовали, сматрамо да је важно да данас постоји могућност да се сретнемо, разговарамо, одамо почаст страдалим, посјетимо мјеста страдања или комеморације… Видим то као симболички корак успостављања комуникације, изградње међусобног повјерења и поштовања. Овакви сусрети увијек су прилика и да сазнате за страдања за која нисте знали, да учите, пропитујете себе, а све то је важно са аспекта изградње мира”, додаје Делић.

„Ово је потврда наде за једно боље сутра на овим просторима, дуго времена смо чекали на овако нешто. Сретан сам што је ово на овакав начин урађено, поклонили смо се људима који су стали у прве редове испред свог народа. Овдје су ветерани из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, надам се да је ово корак ка Мостару, ка центру града, надам се да ће се угледати на нас да се нешто овако деси и у граду“, казао је Станислав Крезић, ветеран ХВО-а и бивши логораш из Потока код Мостара.

Ратни ветерани у организацији ЦНА до сада су посјетили споменике и мјеста страдања у Босни и Херцеговини (Сарајево, Дервента, Сијековац, Прњавор, Бугојно, Тузла, Добој, Дервента, Завидовићи, Шамац, Модрича, Витез, Бусовача, Брчко, Сребреница, Бихаћ, Велика Кладуша, Нови Град/Босански Нови, Возућа, Горажде, Јајце), у Србији (Крушевац, Власотинце и Лесковац, Ниш) и Хрватској (Пакрац, Дарувар, Липик). Такођер, мјешовита група ратних ветерана присуствује и званичним комеморацијама и до сад смо одали почаст жртвама у БиХ у Горњем Вакуфу, на Коти 715 код Завидовића, Стогу код Возуће, Новом Граду/Босанском Новом, Санском Мосту (Храстова главица), Сијековцу код Брода, Лаништима код Брчког, Трусини код Коњица, Ахмићима код Витеза, Грабовици код Мостара, Скеланима код Сребренице, Бришеву и Зецовима код Приједора, Корићанским стијенама на Влашићу, Ступном Долу код Вареша, у Србији у Грделичкој клисури код Лесковца, Варварину код Крушевца, Алексинцу, те у Хрватској у Пакрацу, Вариводама и Гошићу код Книна.

„Кад сједим са тим људима из свих војски, мени је то знак да је за њих рат завршио и то ми је већ довољна аргументација за подржавати све ово. Гдје год смо се ми појављивали она је релаксирала односе у друштву јер у то буду укључени и из свјетовне и из црквене власти. Сад је у Хрватској то прихватила и држава и сад то изгледа сасвим друкчије него што је изгледало својевремено кад су многи на ово гледали осуђујуће“, казао је Звонко Луцић, ратни ветеран ХВ-а из Загреба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: