ИН4С

ИН4С портал

Ратница на вратима суда

1 min read

Џевад Галијашевић

Пише: Џевад Галијашевић

 

Како је једна жена прешла пут од командовања србокољачким јединицама у босанском рату до судије која води процес против Додика?

Кривични неоколонијални закон у БиХ скројен је мимо свих правних стандарда и важећих регулатива. На страну што је ово писаније ауторско дело крајње упитног законописца, много проблематичнија је чињеница да се оно спроводи произвољно, по потреби, и ретроактивно, те примјењује на радње почињене прије објаве и прије но што је лажна инкриминација урађена.

РИЗИК ОД СУКОБА

За примену закона задужена је Сена Узуновић. То што је поменута официр и помоћник команданта у муслиманској војсци објашњава да оно што се тренутно дешава у Сарајеву мање личи на суђење, а више на стрељачки строј намеран да убије Додика, бесправно разори Републику Српску и оконча варљиви мир у БиХ. Сарајево, стиче се утисак, тражи своје место на великој ратној карти света – у духу блискоисточног геноцида над Палестинцима, уништења Либије, разарања Сирије и Ирака и пропалих покушаја да се из Украјине, акцијом Сенине браће и сабораца, разбије Русија.
За свој део колача надмећу се Сена и њен Суд БиХ иако га чињеница да се његов предсједник, због запажених резултата рада ове институције, већ три мјесеца налази у затвору додатно обесмишљава. Наум је јасан – таргетирати предсједника Републике Српске Милорада Додика у тренутку његове борбе за националне интересе, народну слободу и овлашћења Републике Српске, гарантована Дејтонским споразумом. Акција подразумева и ризик од сукоба. Иницирана са Запада, она ужива највећи ниво поверења и оперативности бошњачке војнообавјештајне структуре у државним институцијама.

СТАРА МЕТА

Додик је разуме се, стара мета – начин на који комуницира с бахатим западњацима стављајући до знања да српски народ није ни понизан ни уцјењен нити спреман да се повинује третману који уживају Бошњаци, додатно је избезумљивао Запад. У тој острашћености Запад је посегнуо за Кристијаном Шмитом, сљедбеником фашистичке идеологије, спремним да без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација мешетари и гура БиХ у рат.
Монтирајући процес против Додика, Шмит је дошао до тачке која је и за Републику Српску и за Босну и Херцеговину „црвена линија“. На овој тачки смисао губи и заговарање лажног мира и постојање заједничке државе у којој су радикални ислам и исламистички тероризам самопроглашени главним носиоцима државног идентитета.

Уз подршку западних партнера, утицајне фигуре распоређене у државним институцијама спречавају свако преиспитивање улоге „Алијиних војника“ у крвавом рату деведесетих и подршке терористима. Сви они, као уосталом и лажни судија и стварни џелат Сена Узуновић, логичан су изданак једне вјерске заједнице, која је не тако давно славила Павелића и Хитлера и подржавала заведене младиће обучене у нацистичке униформе Тринаесте СС брдске дивизије“ „Ханџар“ и потоњег Одреда ел Муџахедин. Свако позивање на денацификацију Босне, у западној и радикално исламској јавности, третира се као исламофобија.

СЕСТРА ПО ОРУЖЈУ

Сена наступа уз сваку па и војничку помоћ Муслиманске браће из БиХ чији утицајни „даија“ Незим Мудерис Халиловић чува и његује бошњачко лудило на хутбама у саудијској, вехабијској џамији Краљ Фахд, постављеној у срцу муслиманског Сарајева, на Алипашином пољу.
Везе Халиловића и Сене Узуновић су дубоко саборачке и везују се за период његовог командовања Специјалном јединицом и Четвртом муслиманском бригадом Коњиц. Учинак јединица био је стравичан. Након мучења Срба и Хрвата у логорима Спортске дворане Коњиц, Челебића и Тарчина – број становника Коњица је преполовљен.

Данас је Сена судија Суда БиХ ангажована на предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика. Она је ту умјесто суца Мирсада Стрике – у улози џелата и убице мира у БиХ. Препорука за овај захтеван посао је улога у рату где је као припадница Изетбеговићеве Армије РБиХ, у 45. брдској бригади из Неретвице, била на дужности помоћника команданта за правне послове. То је евидентирано и у Записнику о узимању изјаве од Тулић Хусније 1993. године, који се водио као „Војна тајна и Строго тајно“, од 3. 6. 1993. под редним бројем 05-11. 6/93.
Сенина бригада је формирана одлуком команди јединица које су ушле у њен састав, а потом и наредбом Општинског штаба територијалне одбране Коњиц 01-835/92 од 13. новембра 1992. године.

РОВ, БРИФИНГ, СЕМИНАР

У склопу војних припрема, 15. марта 1992. у Мехиној равни, код Подхума, постројена је прва јединица коју су сачињавала 73 добровољца под окриљем Полицијске станице Бутуровић Поље. То је био нуклеус из кога се врло брзо развијају Одред Клис и два батаљона.
Поред искуства стеченог у Алијиној војсци, официр Сена је прошла и све замисливе западне брифинге и семинаре. Од 1998. до 2001, у мандату премијера Федерације БиХ Едхема Бичакчића (потпредсједника СДА), обављала је дужност замјеника министра финансија за правне и опште послове, те савјетника за правне послове у кабинету потпредсједника Владе.

Од 2001. до 2003. ради као судија Општинског суда у Сарајеву, а од 2003. до 2007. као тужилац у Кантоналном тужилаштву у Сарајеву.
У јануару 2007. именована је за тужиоца Тужилаштва БиХ, а почетком 2009. за замјеницу начелника Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. За судију Суда Босне и Херцеговине именована је 7. августа 2022. године.

Њена биографија натопљена српском крвљу показала се као најбоља препорука за нову епизоду обрачуна са Србима. Није тешко погодити чији је она избор.

 

Извор: Печат

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Ратница на вратима суда

  1. „У време свеопште обмане, говорити истину постаје револуционарни чин!“
    Џорџ (Блер) Орвел

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *