Раз. старјешина: „Мали је попустио из црногорског…“; Родитељ: „Баш ме то чуди, јер учимо српски сваки дан…“
1 min read
Завршила се школска 2013/14 година у просветним установама Црне Горе. Још у јесен 2011., потписан је јасан политички договор са нејасним и незграпним именом наставног предмета, у оквиру кога ће се, у црногорским школама, учити матерњи језик. Послије три године, од тог јасног договора, остао је само тај рогобатни и прилично неупотребљив назив предмета, и -ништа више. Ни један родитељ данас не може са сигурношћу тврдити којем језику и којим језиком наставници уче његову дјецу, на часовима предвиђеним за овај предмет.
У поменутом споразуму, који сам назвао јасним, дефинисано је, на нивоу општеважеће обавезе, да ће, поред осталих, и дјеца која говоре српским језиком, моћи у потпуности и неометано, да уче свој језик, и то да га уче, баш на свом матерњем језику. Тај договор је подразумјевао и израду адекватних уџбеника који би такву наставу омогућили и поспјешили.
Међутим, противно тексту и духу тог споразума, дјеца у школама уче искључиво из уџбеника Црногорског језика (са свим нејасноћама везаним за различите форме тог и таквог језика). То за посљедицу има нову неправду, да се настава из предмета са нејасним називом, врло јасно и недвосмислено одвија по замишљеном плану и програму за Црногорски језик!!?? Српског језика нема у црногорским школама, осим у алузији коју ствара слово „с“ у компликованом називу предмета.
Дакле, три године – ћути власт, а ћути и опозиција. Од некакве комисије која је требала да надзире примјену споразума – нема ништа. Сви ћуте, а онда – поново се попови бави политиком! Већина родитеља сматра да им дјеца уче сопствени матерњи језик! Пошто сви полажу право на исправно тумачење споразума који се не примјењује, на родитељским састанцима имамо снисхођења, трпљења, избјегавање тема и комичне ситуације попут сљедеће:
Раз. старјешина: „Мали је нешто попустио из црногорског…“
Родитељ: „Баш ме то чуди, јер учимо српски сваки дан…“
Раз. старјешина: „Хм. Па ето, имаћемо контролини из црногорског сљедеће седмице па нека се спреми.“
Родитељ: „Одлично. Наредних седам дана нећемо радити ништа осим српског, како бисмо се што боље спремили за тај контролни…“ .
Овај разговор се заиста десио у једној од црногорских школа, па бих овдје скренуо пажњу на то да овакво моје писање није пуко „бављење политиком“, него бављење здравим разумом, ако га уопште има међу онима који рјешавају ово политичко питање. Ја и даље мислим да је споразум из 2011.г., био боље рјешење од претходно понуђеног, дискриминаторског наметања једног језика – свим другим језичким заједницама. Мислим да је то био добар споразум, јер је, између осталог, у себи садржао јасну назнаку да ће бити примјењен и да ће та примјена бити надзирана од стране потписника. Дакле, политичке партије су добро урадиле када су потписале онакав споразум у онаквом моменту, али сада не раде добро што свој сопствени договор не спроводе у дјело. У споразуму не пише да он неће бити примјењен, нити испод потписа представника црногорске власти стоји напомена: „Ово што сада потписујемо – ми лажемо, и не пада нам на памет да ријеч одржимо“.
Суштински, проблематику не мијења ни чињеница да је поменути споразум, током 2012.г. незнатно модификован, и да политички актери ове измјене нијесу идентични са потписницима споразума. Принципи споразума су остали исти, а његов темељ је још увјек занован на договору власти и опозиције.
У свему овоме има добронамјерних људи са свих страна, и међу просветним радницима и међу родитељима. Само, понекад, добре намјере не могу превазићи гребене лошег рада надлежних органа. Када наставница каже родитељу како „нема проблема“ и како дијете „слободно“ и „без посљедица“ може „прескочити“ учење неких словних знакова и чудних (полу) гласова (за која, својевремено, ни овдашњи министар културе није знао како бисмо их могли употребити ), то онда није рјешење проблема, него његов почетак. Јер, упркос поменутом договору и уставним правима да свако дијете мора имати услове за учење свог матерњег језика, наставници „излазе у сусрет“ ( „чине услугу“ ) дјеци која говоре српски, тако што их ослобађају обавезе да похађају наставу из неколико необичних методских јединица. ( Зар се не бисте осјећали непријатно, и зар не бисте почели да избјегавате продавницу у којој вам продавачица свакога дана наглашава да вам „чини услугу“ и говори како „нема проблема“ да вам, рецимо, врати кусур? )
Бојим се, да се и власт и опозиција „крију“ од ове теме из једног сасвим вјештaчког разлога. Као, да се не би „србовало“. Да се не би претјеривало са „идентитетским питањима и темама“, „докле више са тим национализмом“ и томе слично. Међутим, ова тема уопште није националистичка. Није ни мањинска, ни етнофилетистичка (како би то рекли теолози). Тема је, у својој основи, строго везана за питање поштовања грађанских права. У овом случају ради се о правима оних грађана Црне Горе који говоре српски језик. Њих је већина у Црној Гори, и то нијесу само Срби – дефинитивно. А колика је та већина? Била је нешто преко 50%, сада је нешто испод тога процента. Овдје не треба трошити ријечи о разлозима због којих у Црној Гори, од пописа до пописа, од избора до избора, од плата до плата, варира „мишљење ( став )“ појединаца. Тек, и поред свега, највећи број грађана Црне Горе, говори српски. Али могућност да њихова дјеца у црногорским школама уче матерњи језик, мања је од могућности да уче, рецимо, енглески или италијански. Јер, за енглески и италијански имамо ваљане уџбенике, наставнике, одређени број часова. А за српски?
Прије осам година добили смо нову државу. Државу њених грађана. Та држава упорно игнорише поменуту грађанску већину. Шта више, рекло би се да наша држава ратује против те већине, гурајући говорнике српског језика у заједницу „другог реда“. (Као кад би сте Реал из Мадрида, сљедеће године, за казну, послали у Лигу Европе, јер је у овогодишњем финалу Лиге Шампиона дао голова противнику, „више него што је требало“!!!) Улазимо у девету годину обновљене црногорске независности. Половину тога времена, већински број грађана ове државе трпи дискриминацију. Има ли грађанина Црне Горе који неће дићи глас против тога?
За рјешење овог проблема није нам од користи ни сам Устав Црне Горе, који – по овом питању – има једну од најконфузнијих формулација у историји правног штива. Та формулација наводи разлику између „службеног језика“ и „језика у службеној употреби“, али је не објашњава. При свему томе не постоји ни један позитивни пропис који поменуту разлику разјашњава и чини је правно употребљивом. Тако нам остаје да читамо уставну одредбу по којој – српски језик није службени у Црној Гори (!?), а црногорски, по истом принципу, није у службеној употреби(!?).
Ако се ово питање не ријеши јасном и добронамјерном политичком акцијом надлежних, сви они позиви Србима и говорницима српског језика, да Црну Гору доживе као своју државу – остаће мртво слово на папиру. Упозорење које овдашња власт шаље појединим грађанима како они не би смјели да имају резервну државу, директно се тиче амбијента у коме ти исти грађани, у овој држави остварују своја грађанска права. А какав став ће имати ти грађани, нарочито они млађи, нарочито дјеца, – ако у својој земљи, у својој Црној Гори, не могу да уче свој језик? А тај је језик, рецимо, баш – српски?!
Није ваљда да им демократија и плурализам 21.вијека поручују: Престаните да говорите сопственим језиком, или престаните да тај језик именујете његовим правим именом,- и одмах ћете добити сва права, као и сви други.
(Наравно, тако је. Ето видиш да се разумијемо. )
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бодине,
ја мислим да су сваки вјерник и сваки поп, истовремено и грађани државе, и морају то да буду ( да су уписани, да имају личну карту, да плаћају порезе, да поштују законе… ). Са друге стране, није сваки грађанин – ни вјерник, а ни поп. Дакле, држави мораш да припадаш- и да ти се неће ( некој држави просто мораш да припадаш ), а Цркви припадај ако хоћеш, а ако нећеш – не мораш.
То никако не значи да у Цркви не треба мијењати лоше или превазиђене ствари (ако их има), али је у сфери демократије, развоја грађанског друштва и питања дискриминације— много важније да изградимо државу. Државу као друштво једнако за све, и као друштво без дискриминација….
Теме Цркве и државе никако нијесу подударне. Рецимо, правило да жене не смију да уђу у олтар, или да женска нога не смије да крочи на Свету Гору…то је једно вјековно црквено правило, које у сфери савремене демократије није ништа друго до – тотална дискриминација! Али нећемо ваљда због тога да тражимо додатна права за жене у Православној Цркви, и да тражимо нпр. женско свештенство. Не можемо пресликавати и изједначавати мјерила политике са мјерилима Цркве.
Зато мислим да свештеник као грађанин државе има право да јавно и очигледно учествује у изградњи демократског друштва, наравно да при том чува свој наступ од нечега што би угрозило његову свештеничку мисију, а да му се одмах не спочитава нешто у смислу: „Попе врати се Цркви, батали политику“ и сличне ствари.
Поштујем твој однос према свештенику Гојку, али мислим да овдје показујеш једну искључивост, када на конкретну и јасну тему – а то је питање положаја српског језика у Црној Гори – ти одмах, истог момента, тражиш неке друге теме, око којих је, колико се ја сјећам, било више пута ријечи на овом сајту, и не можемо рећи да их избјегавамо.
Хајде да мијењамо простор у коме смо сви обавезни да будемо, – а то је политичко друштво – па ћемо питања Цркве и духовног живота мијењати тамо гдје им је мјесто – у самој Цркви, у нашем свакодневном духовном животу. Што се тога тиче, мислим да су свештеници Митрополије, по некима и више него што треба, стали у одбрану права националних Црногораца, на њихов равноправан духовни живот ( равноправан у сваком погледу ) са осталим вјерницима, у оквирима канонске Православне Цркве.
Poštovani redovni čitaoče , živimo u vremenu slobodne riječi i dostupnosti informacija , pa mi nije padalo na pamet da nekom uskraćujem pravo da javno iskaže svoj stav o nekoj interesantnoj temi , a naročito ne ocu Gojku čije poučne kolimne rado čitam .
Međutim , problem jezika je čisto političko pitanje .
Valjda svaki laik zna da je crnogorski , srpski , hrvatski i bošnjački jedan te isti jezik sa različitim politički nametnutim imenima , a sve u cilju dalje diferencijacije propalog jugoslovenskog ideala .
Iz tog razloga se čudim što je otac Gojko upao u tu u suštini političku zavrzlamu nametnutu za skretanje misli javnosti sa mnogo bitnijih životnih tema .
To je samo moj stav o ovoj temi koji ne mora da bude apsulutno ispravan , i podržaću uvijek svačije pravo kako da javno iznese svoje mišljenje , tako i da jezik koji svi mi dobro razumijemo nazove po svojoj želji i uvjerenjima .
Prije par godina otac Gojko je napisao lijep tekst o suštini vjere pravoslavne , sjećam se oštrine osude etnofiletizma koji je u suprotnosti sa jevanđenjem i jasne poruke da u crkvi ne smije biti ni jelina ni judeja !
A šta imamo u stvarnosti ?
Jasne nacionalne (srpske) simbole na crkvama , a tek poruke koje čujemo od pojedinih sveštenika koje radi lične pristojnosti neću ni da citiram , pa imamo jasne prosrpske političke aktivnosti izražene kako u živoj tako i u pisanoj riječi kroz razne knjige i publikacije , razne organizovane tribine sa velikosrpskim porukama …. i sve to pod krovom naše zajedničke Mitropolije ?
Što reče jedan moj prijatelj „slika naše Mitropolije je onaj MITING za pravoslavnu novu godinu“ , vrijeme u kojem nas crkva umjesto sabiranja dijeli .
Primjećujemo valjda svi da se društvo u kojem živimo mijenja , nemamo mi tradiciju ni demokratije ni tolerancije , pa sve to ide nekako usporeno i dosta puta kilavo , a ne onako kako bi mi to željeli .
Ali se stvari odvijaju ka dobrom pravcu i vjerujem da nam predstoji vrijeme u kojem će bilo kakva diskriminacija biti prosto nemoguća .
E sad , ako je „jezička diskriminacija“ nešto što trebamo svi zajedno osuditi , a jasan etnofiletizam u crkvi neštom što trebamo prećutati , onda su to dvojni aršini !
Је ли у питању исти аутор који нас је у вријеме изгона српског језика из црногорског школства и јавног живота и издаје наше срамне тзв. српске опозиције увјеравао да је прихватљиво то што се по новим законским рјешењима језик зове ”црногорско-српско-босанско-хрватски”, као и то да је ОК да се само назива и ”црногорским”, јер је то из практичних разлога лакше, као што се за предмет опште-техничко образовање каже само техничко ? Ако је лакше, а што онда не предложи да се само скраћује у – српски?
Истина је у МНЕ оглашена говором мржње.Зато је и Митрополит завршио на суду,јел тако бјеше,ал то попа не спречава да се у политику не разуме као Марица у криви.
Чујеш,добили државу…
Ко је добио и коју црну државу,аман попе?
Sa uživanjem čitam kolumne oca Gojka Perovića i uvijek nešto novo naučim , to na žalost ovoim tekstom nije slučaj jer je otišao u političke zavrzlame sa kojima se nebi trebao baviti , valjda to treba da urade političari koji su za to debelo plaćeni .
Naravno da ću podržati svačije pravo da ovaj u suštini jedan južnoslovenski jezik nazove svojim nacionalnim imenom i osuditi bilo kakvu diskriminaciju bilo kojeg čeljadeta u ovoj našoj domovini .
Pa me u kontekstu ljudskih prava čudi kako to otac Gojko ne posveti makar jednu kolumnu očiglednoj diskriminaciji svojih vjernika nacionalnih crnogoraca ?
Zapita li se otac Gojko kako se osjećaju vjerujući crnogorci kada na sopstvene crkve vise tuđa obilježja i tuđe zastave ?
Da ne spominjem uporne trudove sveštenstva da nas posrbe , razne uvrede nipodaštavanja , kletve ….
Ne vjerujem da uvaženi otac Gojko neće naći inspiraciju da u nekoj budućoj kolumni osudi očigledam etnofiletizam u MCP i diskriminaciju vjerujućih nacionalnih crnogoraca .
Diskriminatorskim ustavom iz 2007.godine nasilno je izbacen srpski jezik koji je bio jedini sluzbeni jezik u Crnoj Gori i prije dok je bila nezavisna kraljevina i knjazevina. Cudno je da je tek 2013.godine sklepan u Zagrebu jezik od dva slova (jer su 30 slova srpske azbuke). To je potpuni debilitet i diskriminacija nad srpskim narodom u reziji Brisela i Vasingtona u realizaciji domacih trolova i vazala. Isti ti okupatori ne uvode austrijski u Austriji, americki u SAD-eu. svajcarski u svajcarskoj itd. Postavlja se pitanje zasto je opozicija tada prihvatila to ludilo i glupost. Ali kada su progutali referendum sve je jasno.
Beranci i Grbljani su 2011.godine digli glas protiv diskriminacije vecinske srpske jezicke zajednice i trazili skolovanje na srpskom jeziku po posebnim programima na srpskom jeziku. Nismo tada imali podrsku opozicije ciji je ucinak po pitanju ostvarivanja prava srpskom narodu jednak nuli i svako ko je glasao za uvodjenje ovog jezika kao sluzbenog je na sebe navukao istorijsku osudu. Nista manju odgovornost nemaju ni oni drugi koji cutke sve ovo prate, a dosli su na racun srpskih glasova i samo je interes da se koriste partijske privilegije. Da su tada pregovaraci izdejstvovali sa Luksicem i Fileom da se srpskom vrati status sluzbenog to bi bio samo minimum ublazavanja diskriminacije koju trpi srpski narod u Crnoj Gori. Usvojili su sporazum o nekakvom buckuris jeziku, a programi se sprovode na jeziku Crvenih Hrvata.
Brisel i Vasington podrzavaju direktno fasizaciju nad srpskim narodom na svim prostorima i odgovorni su zajedno sa Vatikanom za genocid nad Srbima. Takodje su direktno odgovorni za zlocine nad ruskim stanovnistvom i gradjanski rat u Ukrajini. Oni pokusavaju da stvore istu situaciju kao sto je u Ukrajini i na ovim prostorima i nasiljem i terorom da nam nametnu njihove bolesne i fasisticke ideje. Treba samo procitati komentare pojedinaca na ovom i drugim portalima i shvatiti da nema nikakve razlike u razmisljanju sa onim u nekadasnjoj NDH-aziji i sadasnjoj Hrvatskoj ociscenoj od Srba u I ,II uz pomoc Hitlera i najnovijem ratu uz pomoc NATO-a.
Vlatko da li ti to predlažeš ustanak i „oružanu borbu za rad opstanka srpskog nacionalnog korpusa“ ?
Da nije ljudi poput tebe ovaj portal bi bio dosadan. Ljudi poput tebe unose elemenat humora kojeg uvijek rado pročitam.
Господине Данило Стојај, откуд у вашој Љешанској нахији село са називом Гољемаде (голе магне – средњевјековни арбанашки сточарски катун)? Откуд у вашој Љешанској нахији село са називом Бери (бер – овца на арбанашком)? Могао бих до ујутро да набрајам доказе вашег арбанашлука, али то није поента. Поента је да историјске изборе ваших арбанашких предака не требате исправљати под туђим именом – црногорским, већ под вашим аутентичним – арбанашким. Говорите албанским, не крадите српску језичку и културну баштину.
У овом свету је могуће све, бабе и жабе су другарице! Споро се живи а брзо умире а песме су тужније што си јужније! У преводу – само да је ваган пун и да има у дроб што да се тури и одана ће Црна Гора бит свакоме! П.С. Барем већина која гласа сходно својим манипулативним способностима – снисходљива је на мито и послушност!
Јесте, поп лаже када се уместо истинитим и тачним формулацијама користи еуфемизмима типа `добили смо државу`. Државу су нам украли уз прећутно одобравање вас господо, почев од директора ваше фирме до најнижег чиновника. Национални интерес српског народа трговали сте за поправљање вашег економског статуса, док привид духовности одржавате увозом монашког кадра попут монаха Арсенија Јовановића.
Зато се не брините због дискриминације коју трпимо да би ви опитно доказивали исправност икономије-снисхођења, и одржавали добре везе са владајућом гаранитуром како се ваш директор сам хвалио код Комненовића, да би приходовали преко сваке мере. Има ли на кугли земаљској сиромашнијих верника и богатијег клера? Пошто је вашем доживљају света иманентан простор подно Ловћена, да вам одговорим-овога нема ни у Африци.
Прећуткивање је лаж, а деценијама се прећуткује да су Срби заиста мањина у црногорској држави. Прећуткује се да су све друге националне заједнице решиле своје проблеме захваљујући уставу у којем су права заједнице и обавезе државе јасно дефинисани. Одијум који се има према статусу мањине је фабрикован због одбијања мање групе у српском корпусу која не жели Србију за матичну државу. То је највећа издаја српског националног интереса после оне Николе Станиног у Првом светском рату, када је цетињски мегаломан договарао поделу Србије са Аустроугарском и Бугарском.
Шта мислите докле ће то трајати? У 19ом веку Никола Станин је покушао да успори еманципацију локалног становништва уводећи им обавезу ношења пасоша за путовање у Србију. Данас се из овог `добијеног` тамног вилајета излази за мање од три сата путовања. Данас свака кућа има интернет и кабловску телевизију. Свако дете је на два клика од сазнања да поред тамног вилајета у којем живе постоји држава коју су стварали њихови преци ради слободе потомака. Сав друствени активизам који је у понуди у овом тамном вилајету има само један циљ, а то је асимилација српске деце. Од навијачких клубова до ткз црквених организација за фабриковање неофита. Сваком екскурзијом, сваким одласком у Београд, сваком победом српских спортских клубова и репрезентација круни се концепт црногорске државе са српским предзнаком, као што се мрцина распада на врелом летњем сунцу.
А ти си један од оних Срба којима смета недјељна литургија. Отуда у твој глави такве фантазије о сиромашној пастви и богатом клеру. Па гдје ти живиш? У којој парохији? Како живи твој парохијски свештеник? Или се твоја духовност- као и твоја борба за српство своди на интернет и кабловску?
А што се тиче Николе Миркова, његова морална велична којом издаје проглас о уласку Црне Горе у Први Свјетски рат ( послије Скадра и других погибија ове подловћенске сиротиње ) је толико изнад твоје памети да је, вјероватно сваки разговор око тога, са тобом сајбер-Севастократоре, немогућ.
Ћао – што би рекла београдска омладина.
Ти заиста јеси Један од нас… Свако добро!
Не смета ми литургија, смета ми кад на тој литургији забрањујете ученицима Богословије да поју химну Светом Сави.
Смета ми кад кроз кровне српске институције, тачније кроз СПЦ, покушавате на силу црногорску државност да прогласите за српску светињу. Драго ми је да вам та егзибиција није прошла на Сабору.
Што се тиче држања Николе Станиног током Првог рата, немате никакав аргуметн да негирате материјалне доказе који потврђују да је Никола Станин радио на капитулацији српске државе и да је директно одговоран за страдање српске војске и цивила приликом повлачења преко тамног вилајета и касније Албаније. Али то упорно радите јер вам је циљ да сакријете прави разлог сазивања Подгоричке скупштине и присаједињења Србији. Сав ваш рад је на ползу тога да сакријете чињеницу да је црногорска држава у било којем облику, овом или оном маштаном ткз традиционалном Петровићевском, превара за нас Србе. Од тога имате директне финансијске користи, и задовољење сујете подловћенских мегаломана.
Oчигледно је да сте ријетко на Литургијама, кад нисте чули да се пјева химна Светом Сави. Ја сам је пјевала небројено пута и нисам чула ниједног свештеника да је забранио пјевање химне. Срамота је да ширите такве приче.
Uhhhh čovječe!!!
Ti imaš ogroman problem sa samim sobom i činjenicama.
Rješavaj ih pod hitno. Prvo počni od samog sebe. Ovo ostalo će vremenom doći na svoje mjesto.
Znam Danila kao jednog izvanradnog obrazovanog i veoma kulturnog komentatora čije je komentare milina pročitat i iz kojih možeš nešto provjereno i pouzdano saznat.
Nasuprot njemu ovđe se javlja jato vrana koje mlate srpskim primitivizmom i glavni im je cilj uvreda i omalovažavanje bez ikakve činjenične podloge. Trenutno ovđe su gaknuli „cvorak“,“Zoran“ i Vesko Milic, a ima ih još puno, javiće se i oni!
Добри и праведни анонимни, ми без чињеница а твој Данило и ти са чињеницама. Правац Цетиње, па Централна народна библиотека „Ђурђе Црнојевић“, па тамо има шта да се прочита, тамо су оригинали, ни Данило, ни ја, ни Марко, ни Јанко, саме чињенице, јасно пише којим се језиком причало и ко је живио у Црној Гори када је међународно призната крајем 19. вијека, а има и доста о животу у Црној Гори за вријеме Петра I и Петра II, ма има скоро све али ко ће читати и чему то, задатак је јасан, али вам је циљ далеко иако вам добро иде, људи су јефтини, а вјера се и без вечере мијења, свако добро непознати.
@Zoran – Crnogorski jezik je postojao prije, i pored, Vukovog. O tome svledoci Ljuba Nenadovic koji se iskreno brinuo da „ako Crnogorci ne usvoje onaj lepi jezik kojim se govori u Beogradu, crnogorski i srpskim jezik ce se razlikovati kao danas portugalski od spanskog“.
Mesa Selimovic kaze: „Najpovrsniji uvid u Njegosev jezik, medjutim, pokazace da je to u osnovi narodni jezik, ali BITNO drukciji od Vukovog. To je druga teznja, drugi misaoni proces, drugacija leksika, drugi i drukciji stil. Karaktersiticno je da prva Njegoseva rec u Gorskom vijencu. „posveta“ ne postoji u Vukovu Rjecniku. Ni druge posle nje: prah (u prenesenom znacenju), vijek, gorditi se, ni mnoge druge(zrtva , uzas, svakolik….“ (Za i Protiv Vuka str. 120).
O vjeri ne bih – jer sumnjam da znate sto je prava vjera.
Његош, Петар II, владар – Грлица – календар црногорски, година 1835. (http://www.digitalnezbirkenbcg.me/jedinica_prikaz.php?n=grlica-kalendar-crnogorski1)
Да ли је Његош знао да чита 1835. године, да ли је Грлица писана Његошевим језиком?
Да ли је Грлица могла бити издата без Његошевог знања?
Да ли је спорна чињеница да већина у садашњој, модерној Црној Гори говори српским језиком?
Да ли моје дијете има право да учи српски језик у школи?
Језик из Његошеве Црне Горе из 1835. у Грлици, је мени јасан и разумљив, а вама Данило мој добри?
Свако добро, правовјерни
Ne znam kojih ste godina Zorane ali čudim se da nijeste primijetili da su stoljećima (sada vjekovima ili vaakovima, svejedno), vaši preci (ako si iz CG), zborili dok vi sada govorite. Oni su činjeli a vi sada radite. Zborili su „ŠTO je bilo“ dok vi sada govorite „ŠTA ono beše“. Jeste li primijetili da više niko ne upotrebljava riječ ŠTO po kojoj smo bili prepoznatljivi i po kojoj smo se razlikovali od gotovo svih naroda koji nas okružuju. Gotovo svi su prešli sa ŠTO na ŠTA. Sve je to uticaj mas medija iz Srbije, kao i vase nacionalne zajednice Srba u CG, koji su nas preplavili u potonjih (arhaične i odvratne li riječi) nekoliko decenija.
Vi ovo možete tumačiti kako želite i nazvati željom za vraćanjem arhaizama ali, morate priznati, gubljenjem nekih riječi gubi se i nacionalna (vama bi bio bliži izraz REGIONALNA) prepoznatljivost jednog naroda i jedne nacije. No, koliko mogu primijetiti, vi na tome i radite.
Uzalud su zakonodavci dozvolili upotrebu dubleta. Uzalud su htjeli da od nekog ko u poslednjih nekoliko decenija (desetljeća) a možda i cijelo stoljeće, samo nameće (u gotovo svim krajevima naše, nekad zajedničke, države potpuno neuspješno, sem u CG) rješenja koja su isključivo njima po volji, naprave tolerantnije ljude koji će podnijeti da u njihovoj blizini žive ljudi koji prepoznaju svoju raznolikost u odnosu na vas Srbe. Iako vam je ostavljena zakonska mogućnost da zborite i pišete po pravopisu kojem želite sva vaša snaga je usredsrijeđena da drugima zabranite da koriste taj isti zakon.
Da ne pominjem jotovanje i još ne prihvaćeni i pogrešno (po Vuku) upotrebljavanji lokativ.
Sve je uzalud. Vi ne trpite nikoga u vašoj blizini. Želite da sve bude samo po vašem. Situacija se izgleda ponavlja. Čini mi se da ništa nijeste naučili iz predhotnih zbivanja koje su potresali bivšu Jugoslaviju.
Што само у пролазу, понекад застани и прочитај, па размисли, па прозбори сам са собом, па напиши.
Поставио сам питања повезана са чињеницама а добио што, причу из тих „мас медија“ – за све су криви мрзни и дивљи Срби, који ето све протјераше из Србије, нема тамо никога другога у тој мрзној Србији до православног Србина је ли тако пролазниче, па хоће и Црну Гору само за себе, ка томе води та пролазна прича.
Питам поново да ли је Његош знао да чита 1835. године када је штампана прва Грлица?
Да ли је Грлица „мас медиј“ који је наметао нешто Његошу?
Да ли се у Црној Гори 1835. могло нешто чињети без владаревог знања и допуштења?
Чини ми се да и ви пролазниче не учите најбоље из историје, и ове скорије и оне мало старије.
Свако добро.
Moji nisu nikad govorili „sto je bilo“ niti su „zborili“. A i da jesu, argumenti su ti glupi da gluplji ne mogu biti 🙂
Danilo, zbilja si omatufio. Ovo ti nema veze sa mozgom. Ostarao si, pocini malo.
Ima li ista ruznije nego kada svestenik ne govori istinu? To je dupli grijeh. g. Perovicu koliko ja vidim problem sa jezikom koji se govori na podrucju CG je samo – u imenu? Po, vama – da se zove „srpski“– sve bi bilo u redu? A, ovako sirotu „srpsku djecu“ ceraju da govore necesovim Crnogorskim jezikom?
Ali, to je u skladu sa vasom (SPC) uzurpacijom, ne samo vjerskih prava, vec i crkvene imovine u CG. Vama ne smeta sto je na nelagalan i nelegitiman nacin autokefalna Crnogorska Pravoslavna Crkva – pripojena SPC – Ukazom kralja Aleksandra 1920? I sto je, prije toga, na isti, samo daleko brutalniji nacin,(vojnom okupacijom i laziranom skupstinom) ugasena kraljevina CG i pripojena Srbiji (1918)?
P.S. Cinite jos jedan grijeh – neznanja. I Irci imaju sluzbeni jezik – Irski (iako ga govori samo oko 10% Iraca) i jezik u sluzbenoj upotrebi – Engleski!
Па гдје си Данило свезналице, црногорски борче за правду и неправду, како иде код тебе, је ли било какво повећање, који евро више у новчанику, а која гуска више на трпези. Шта ћемо Данило са оним оригиналима Грлица и оних уџбеника из неког тамо 19. вијека у НБ Ђурђе Црнојевић, шта оно тамо трабуњаше и на којем оно језику заборависмо, подсјети нас, има тамо доста оригинала на неком теби непознатом језику па да се мало приучи и прочита, само наријед, читај, не прескачи. Свако добро, добри Данило
Danilo, pa ti si, jadan ne bio, čisti dokaz da se mi uopšte na razumijemo, tj. da govorimo različitim jezicima.
Gdje je sveštenik govorio neistinu? U prošlom crnogorskom ustavu jezik kojim govorimo zvao se srpski. Onda je nekome palo na pamet da je „problem sa jezikom koji se govori na području CG – samo u imenu“, kako ti to lijepo reče. I šta sad? Imamo li mi, koji volimo da se jezik zove srpski, pravo i mogućnost da to ime koristimo i dalje, ravnopravno sa drugima, pa i sa našim neistomišljenicima? Imamo li to pravo, ili je naše pravo nešto manje zato što je ovo država Crna Gora? Ako je to naše pravo manje, a ako je to iz tog razloga, onda je na djelu ukršteni nacizam sa fašizmom.
Druga stvar, razlika više nije u imenu, nego u dobroj mjeri, razlika je u sadržaju. Ja hoću da mi djeca uče pjesmu „Na Gazimestanu“ Milana Rakića, ili pjesmu „Svetom Savi“ od kralja Nikole, ili Njegoševe stihove o Milošu Obiliću i Lazaru…a ne Jevrema Brkovića i Novaka Kilibardu, koji su čas bili Srbi, a čas anti-Srbi.
Ja sam građanin Crne Gore i baš to hoću. To a ne nešto drugo. A imam dosta istomišljenika, takođe crnogorskih građana, nešto oko polovine ukupnog crnogorskog stanovništva. Svi oni hoće Rakića, Njegoša i kralja Nikolu u dječijoj lektiri- prije Brkovića i Kilibarde ( jer za ovu dvojicu nije sigurno šta će još, do kraja života biti, a bili su divni Srbi, ako nijesi znao, i to ne u pubrtetu, već u zrelim životnim godinama )! Šta ćemo Danilo sa tom činjenicom? Imaš li neki predlog, izuzev onog da se tim građanima ne da pravo na sopstveno mišljenje?
Što se tiče Crkve i 1918, evo prostog pitanja- kada je i kojim crkveno-pravnim aktom proglašena autokefalnost Crkve u Crnoj Gori prije 1918? Kada i kojim? Nema ništa osim političkog Ustava knjaza Nikole. E pa ako je nešto došlo političkim putem, tim putem je i otišlo. A koliko je to smetalo ondašnjim sveštenicima i vjernicima Mitropolije na Cetinju, pokazuje činjenica da nema NI JEDNOGA koji je tim povodom bojkotovao rad Crkve u Kraljevini SHS, koji je dao ostavku, skinuo mantiju i sl. Pa ako tom sveštenstvu nije smatao proglas Sinoda na čelu sa Mitrofanom Banom, rad Mitofanov na obnavlanju jedinstva Pećka Patrijaršije, i na kraju ukaz regenta Aleksandra, – onda bi bilo glupo i neobično da to smeta nekom svešteniku danas. Valjda su oni tada bolje znali šta rade, i valjda im nije bilo ništa manje stalo do časti i obraza Crkve i naroda, nego tebi danas, dobri moj Danilo.
A što pominješ Irsku? Pa tamo se zna šta znači službeni jezik, a šta znači jezik u službenoj upotrebi. Tamo se zna, o ovdje niko živ ne zna šta to znači. Osim naravno tebe i tvojih istomišljenika koji mislite da to znači sledeće: sva prava govornicima crnogrskog jezika i njihovoj djeci, a ove koji govore srpski – svesti na novo manjine, iako čine jasnu većinu.
E pa ne može. Ovaj sveštenik i ja hoćemo da imamo ista prava kao ti. Šta kažeš na to?
@Zvezdas – I ja sam zvezdas – i sto onda? No, posto mi izglda ne zele obajvljivati moje odgovore da ne gubim nicije vrijeme. Jedno pitanje – poznato je da u jednoj crnogorkoj porodoci mogu biti dva brata. Jedan smatra da je Srbin, drugi da je Crnogorac. Posto su progovorili u istoj kuci – mozemo pretpostaviti da govore istim jezikom. Kako onda nazvati taj jezik?
A sto se tice razlike izmedju Srpskog iu Crnogorskog jezika – dovoljno je da odete do Beograda. Cim progovorite odmah ce vas prepoznati da ste Crnogorac (dolazite iz CG).
.
Kakva budalastina. Mene u Podgorici odmah poznaju da dolazim iz Niksica.
Sto se toga tice, mnogo je u svemu vise slicnosti izmedju Niksica i Trebinja nego Niksica i Cetinja.
Господине Стојановићу, бити етнички црногорац и долазити из БЈРЦГ је огромна разлика. Ти си напримјер етнички црногорац а када то мени неко каже, ја му одговорим да не вријеђа. Остало је безпредметно коментарисати. Поздрав.
P.S. Cinite jos jedan grijeh – neznanja. I Irci imaju sluzbeni jezik – Irski (iako ga govori samo oko 10% Iraca) i jezik u sluzbenoj upotrebi – Engleski!
Da ali Iurci i danas imaju ovce ,i pse goniče istih ,drže tradiciju i kulturu,nijesu pobili koze,ne kradu u susejednim zemljama od carapa do naočara i svega drugog.
Prema tome Danilo kupi par koza i duduk pa njivi maternji jezik,a neka ti koze zaskače prolaznik nevalja da su iz istoga tora jarac i koze ,radi napretka.
Oni koji su se iz petnih zila nekad upinjali da „savladaju“ ekavicu, sada prosipaju pricu o takozvanom crnogorskom“. Nema vecih smradova i licemjera.