Разбијање мита: Титова Југославија заостајала за већином земаља Варшавског пакта
1 min read
У периоду од 1951. до 1990. године, просечан раст југослвоенске привреде износио је 4,5 одсто, а по том показатељу Југославија је била боља само од Мађарске, чија је привреда расла по просечно јстопи од 4,3 одсто, а лошија од осталих земаља источне Европе, један је од закључака економисте Горана Николића, аутора књиге „Разбијање економских митова“.
„Нешто виши животни стандард, који су становници Југославије имали током седамдесетих и делимично осамдесетих, у односу на земље источне Европе, последица је економски нерационалног огромног задуживања земље након првог нафтног шока. Илузију у знатно бољем животу на Истоку стварала је и доступност одређене робе, однпсно конузуимерских навика са Запада, попут фармерки, кока-коле, и модерних аутомобила, доступност поп-културе нарочито из Британије и САД“, тврди Николић.
Југословенска економија је за двадесет година, закључно са 1980. годином, годином у којој је преминуо Тито, имала раст дуга већи од 17 одсто годишње, а то је последица чињенице да је између 1970. и 1980. године југословенски трговински дефицит страховито растао.
„А и поред одласка великог броја – више од милион Југословена, или више од 20 одсто радне снаге – у такозвану печалбу, од 1970. до 1980. незапосленост се попела са 7 на 12 одсто“, тврди Николић.
Горан Николић и даље стоји при тези да је 1979. година била најбоља.
„Тада стојимо боље од Румуније, Мађарске, Бугарске и Пољске и тек је два пута слабија од просека Запоадне Европе. Тада креће напредак који ниј бржи од напретка остатка источне Европе“, каже Николић.
„Код нас није ретка тема о заостајању за развијеним земљама. Понеко чак утврди смо читав век у заостатку. Они из привреде потенцирају да смо три технолошке генерације иза Запада, мада никада није било недвосмислено показано како су дошли до те рачунице“, тврди Николић.
Да би дошли до процене о нашем заостатку овога пута ћемо се послужити референтном светском базом података о нивоима дохотка по становнику израженим у куповној моћи. Није спорно да би бољи показатељ био реална индивудална потрошња (која укључује и јавне услуге, попут школства и здравства, које не плаћамо директно). Међутим, ти ЕУРОСТАТ-ови подаци постоје тек за неколико последњих година. Извсно је да би наша земља, која је 2014. по том показатељу била на 44% просека ЕУ, нешто боље стајала него узимајући у обзир БДП по куповној моћи (2014. смо били на 35% просека ЕУ).
Чувена Медисонова база података, где је последња доступна година 2010, указује да је БДП по куповној моћи просечног грађанина Србије на ниову истог индикатора за Француза 1960. Дакле, каснимо тачно пола века. За просечним Енглезом каснимо шест деценија, а за суседном Хрватском у кашњењу смо десет година. Будући да Медисонова база података служи за упоређивање реалних доходака кроз време и простор ово значи да смо, грубо посматрано, достигли стандард западне Европе од пре пола столећа.
Оно што охрабрује је да је заостајање како се враћамо даље у прошлост било све веће. Нпр. 1930. били смо тачно век иза Француза, што се и интиутивно чини реалним, имајући у виду поред осталог, импресионираност Срба у 19. веку, поред осталих и самог Краља Милана, том државом. Већ 1960. заостатак за Французима је смањен на седам деценија, а и у наредних дведесетак година било смо на путу смањивања гепа.
Фамозне 1979. просечан Србин имао је доходак као просечан Француз само 23 године раније. Био је то најбољи резултат свих времена (истина, за средњовековну српску државу немамо податке). Већ 1990, године чувених реформи Анте Марковића, Француска нам је бежала три и по деценије. Потом се јаз проширивао до 2000, да би од тада благо смањивали заостатак. Иначе, врло слично заостајање је и за Немачком кроз време. Будући да се ради о две најважније економије континенталне (западне) Европе у последња барем два столећа, поређење са овим двема земљама даје ширу слику, тј. указује на наш заостатак за западом континента.
„Сумарно, 1930. смо каснили столеће, а од почетка 21. века смањујемо заостатак, и свели смо га на педесет година 2010. Дакле, тренд указује да би „приближавање“ Западу требало да се настави. Можда звучи иронично, али ипак напредујемо.“
Извор: Недељник
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prosecne jugoslovenske plate su bile nedokucive za zemlje SEV-a. Kada su odlazili na odmore to bi bilo Crno more u Bugarskoj i Rumuniji. Prodavnice su im bile poluprazne. Skole su im bile dobre ali ni nase nisu zaostajale.
За вријеме тог вашег благостања срушили су капелу на Ловћену, екзодус Срба на Ким није престајао, маспок у хрватској, одавање почасти Степинцу поред све пресуде, не ометано антисрпство у Словенији и хрватској, та моћна и призната и поштована југа је допуштала да Србе у Албанији третирају као марву, без границе између Албаније и југе, Шиптари стизали товарима а личне карте им се издавале ко дланом о длан. Нико главе окретао није на то, јер су већина имали плате, пензије, станове, аута ,љетовања, викендице. Алкохол пријетио да оштети већи дио народа, плус што су крали ту исту југу они што су имали све те плате ипензије и све што иде уз то, и што сад жале за њом, било им добро, нишза им није фалило акрали.Хрвацка добила границе које није могла ни да сања, без покрајини, са злочиначким капиталом из два рата, итд итд. Крмету наспеш корито и крме задовољно. Обје ЈУГОСЛАВИЈе су биле катастрофа за србе.
U Titovu Jugoslaviju se od jedne plate moglo dobro zivjeti , skolovati djeca , ici na odmor na more ili planinu .
To je bila drzava dok je ne razbise cetnici i ustase .
Crnogorski narod , kao i ostali jugoslovenski narodi , su dozivjeli ekonomski procvat za vrijeme Titove Jugoslavije i treba ustati kad se ime Titovo spomene .
Па овако стоје ствари из личног искуства. 1982 у Москви сам за женске најлонске чарапе и паковање жвака могао да одвојим врхунску цуру. За једне фармерке из Трста од 40 дем. имао сам такси, који ме је девет дана возио по Москви и једном до Петровграда и назад у Москву. О Пољској да не говорим. О Мађарској такође.
Још један у низу псеудо-научника. Југославија се јесте задуживала, али је и производила и извозила. Југославија је у економском смислу била врло одржива, али је политички била готово неодржива, и то не због унутрашњих антагонизама, веч због превише прејаких спољних непријатеља.
E svašta čeljade može ovđe pročitati !
E pa SFRJ je bila najveće civilizacijsko dostignuće naših naroda i narodnosti !
Neponovljiva država blagostanja , socijalne pravde , uvaženi u svijetu i ekonomski moćni .
Crna Gora se u SFRJ digla iz pepela , izgrađena je kompletna infrastruktura , fabrike , čitavi gradovi … i velite da je bila ekonomski „zaostala“ ?
Sprdate se sa razumom .
Pa je li moguce da srblju ,Jugoslavija,najlepsa zemlja na svetu ovoliko smeta.A samo da shvate da je to najveca srpska drzava u istoriji.Ove ekonomske lazi su nevjerovatne.Kakva crna Ceska,Poljska ,prosjecna plata je bila veca 6-7 puta,Bugarska,Rumunija do 10 puta.Pa ljudi su isli u Cehoslovacku da se bahanalisu,kakvi su bili i ostali ,Balkan kad se dovate para.Milosevic je unistio Jugoslaviju svojim balvan i jogurt revolucijama,pogresnom politikom na Kosovu(Gazimestan),iako su pametni ljudi govorili ne mozes djonom na Albance.Trebalo je lukavije i miroljubivije.Dalje Hrvatska,Bosna i na kraju katastrofalna ekonomija i pljacka Titovih fabrika(makar su stanovi ostali).Nastavili dosovci,i neocetnici,kod nas mafija nikad nije ni silazila od Titove smrti.Bosna nesretna kakva je,Hrv i Slo zaduzene bog te pita,Mak -sta Tu reci.Eto vam Zvezda-Srbija ,nikad Jugoslavija.
Grijesi uvazeni profesor, Titova zemlja je imala najbolju industriju ubijanja
http://www.in4s.net/pred-vama-su-knjige-streljanih-ozna-planski-ubila-35-000-ljudi-u-srbiji/
Ljudi cine sitem,mi sitem nijesmo promijenil a nijesmo ni ljude,uspjesi se vide.u Meteorologiji je potrebno najmanje 25 godina da se napravi neki zvanicni rezulata,treba da prodje jos nekih 25 da taj rezultat ili nazal bude potvrdjen ili popravljen a tek nako jednog vijeka da se da neka ocjena o bilo kavoj promjeni,zavisno o cemu se radi porats ili opadanje vrednosti ovih ili onih vrednsotzi koje se mjere
Mi imao vrednosti sitema koji vlada bezmalo 80 godina,analize nijesu potrbne sem glupacima i kretenima,koji snagu necega mjere svojim licnim bogacenjem ili licnim udjelom u tom sitemu koji se pkazo kao katastrofa,jer ovo dans je proizvod toga sitema koji jos traje!
Autor tvrdi, između ostalog, da smo za prosječnim englezom zaostajali šest decenija. A evo šta kaže jedan nadprosječan englez.
Sjećate li se Timotija Džona Bajforda? Englez koji je sa BBC-ija došao da radi u Beograd, oženio se i ostao tu cijeli život. Napravio je one čuvene dječije serije Neven i Poletarac i osvojio sve moguće naše i međunarodne nagrade za svoje stvaralaštvo. E pa taj Timoti priča kako je bio zatečen životom kojim se živjelo u Beogradu. Svaki njegov kolega sa naše televizije je imao stan u Beogradu i kuću na moru ili na selu koju je napravio od plate. Njegove bivše kolege na BBC-iju su cijeli život otplaćivale kuću u kojoj su živjeli i nijesu bili sigurni da će je otplatiti do penzije, o drugoj kući prosječni britanac može samo da sanja. Na BBC-iju je uvijek bila oskudica sa parama za projekte a on je u Jugoslaviji uvijek imao pola godine ili godinu i sve što mu je potrebno za rad na nekom projektu. I tako dalje i tome slično.
Neka autor te podatke iz Medisonove baze okači mačku o rep i neka pita ljude koji su živjeli u tom vremenu. Moji su 70-ih dobili stan, 80-tih kupili auto na kredit i od dvije pomale plate napravili vikendicu na Žabljaku. Tada smo pobjegli iz siromaštva i nikada više nijesmo oskudjevali ni u čemu. A u Bg su ljudi sve to prošli 10-20 god. prije nas ovdje. A o kvalitetu života u Varšavskom bloku neka pita nekog Rusa, Poljaka ili Čeha, vjerovatno će misliti da mu nijesu sve ovce na broju. U Rusiji si mogao kupiti Ladu ali se čekalo 10 god. dok dođeš na red za isporuku vozila (vidio svojim očima).
e te kuće nama naplaćuju rušenjem Jugoslavije, kolonizacijom, janjičarenjem, odvođenjem najpametnijih i najvrednijih
Kao i uvijek pojma nemaš šta pričaš …
Timoti je bio urednik dramskog programa BBC. Do njegovog radnog stola stizalo se pešačenjem od ulaznih vrata! U tv BG, morao je lancem da zapti svoju stolicu, ako će da ga i sjutra dočeka!
Njegova godišnja zarada u BBC bila veća od onoga što u Srbiji može da se zaradi za cijeli radni vijek!
Neuporedivu Timoti je u Srbiji našao nešto drugo, što takvi kao ti ne mogu da vide i shvate, makar dohvatili Jeremijine godine!
Uz sve to, ja sam imao čast da i lično znam Timotija, koji je pošao za srcem i stigao u Beograd …
Zaljubio se u jednu srpkinju i Srbiju!!!
Ha, ha. Timoti je došao u Jugoslaviju (ne u Srbiju) na samom početku 70-ih. Ovo je njegova priča o životu u Bg u tom periodu. U Miloševićevoj Srbiji je teško propatio, a zar nijesmo svi. Neponovljivi Čkalja je svoje stare dane proživio u bijedi, više gladan nego sit, jednom je rekao da 20 god. nije kupio nove cipele.
E, baš ćeš ti sagrailo da mi kažeš đe je došao!?
Kako je TVBG bila u Jugoslaviji, a TVBG u Hrvatskoj!
… Znam ja za to vaše znanje!
Iskusio ga.
Glupost najveća koju sam pročitao u životu. Ajde da nisam živio u SFRJ…pa i da progutam!
Mnogo zadrt covjek. Uporedjuje neuporedivo. Prica o varsavskom paktu a pravi poredjenje sa francuskoj. Prica o YU a izdvaja Srbiju, Vjeruje samo podacima koji se uklapaju u njegove pretpostavke, ostale ignorise. Bilansi Titove YU su bili odlicni, i 30 godina cerupanja je jos nijesu potpuno unistili. I danas procentualno nivo vlasnistva stanova je jedan od najveceg na svijetu.
Konacno, jedan clanak, kao i pomenuta knjiga, vrijedan paznje.
Ako autor da odobrenje, ne bi bilo lose da objavite feljton, sacinjen od djelova koje autor smatra najzanimljivijim.