Раздржавити по Анђели

Пише: Сибин

Грађанка, па још либерално наштелована и државотворно утемељена у непоколебљивој одлуци да остане оно што јесте – а то је? – Ивановић зорна Анђела из Црногорске, одбрусила како неће дозволити „узурпаторској СПЦ да раздржави Црну Гору.“ Ту није крај, јер додаје: „o tempora, o mores!“

О, Анђела, заимесвега, о чему ти! О, па како то може бити па да Митрополија није кичма и осовина Црне Горе, њена прва свијест и слово о истој! – („О, О, Е, Е“, ускликнуће једном Бодлер)

Младост и амбиција скроз су океј, штавише, једно не иде без другог, али ако гурају на погон глупости, ствар обично не испадне на добро.

Напротив, прорежимска овдашња младеж има једва нешто и од – бирократске креативности. Зато је навучена на креатине, џогирање, обавезно бесрамно улизивање, које је опет производ васпитања оне логике: буди дио система, не проблема.

Анђела се, гле чуда, ни по чему не разликује од Александре дакле Вуковић, иста је то матрица, с тим што ова друга, о!, покаткад помене Платона, или аутора апсурдног Мерсоа, све ваљда покушавајући да јавности потанко објасни менталитет медитерана. Анђела, дабоме, ни оволицко не држи до – „мисли рођене на аскетском тлу.“ Роберто Еспозито

Насловљена је, дакле, та обећана и дуго чекана и очигледно фабрикована генерација младих у које се режим заклиње, све успут тргујући са идејом идеалне будућности.

Мислио сам да је младост по природи ствари већ против, да је увијек на страни непристајања, да се ужасава од сваког вида ауторитета и да најрадије многочему показује средњи прст.

Изгледа, ипак, да овдје није било и тешко да ће у блиској будућности бити тако. Тим прије студенти су безгласни ништа мање од маторих академика чија зграда годишње триста тридесет девет дана прди празна….

Кад младост почне да олако прихвата декламовати наручене небулозе, будућност неминовно долази у најмрачнијем издању!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: