Разгледница која трепће

На једној слици Рене Магрита цвијет је тако насликан да можемо осјетити како – интелигентно мирише.

Метафизика ивичњака представља исто тако дубоку загонетку као што је то случај са Временом и Простором.

Овај белгијски мајстор знао је да у Ствар удахне дух; испод претенциозно приказане луле, дописати: „Ceci n`estpas une pipe.“
(На полеђини)

Разговарали су о једном филозофском проблему кад га прекиде: „Заборавио сам кишобран.“

Одговори показујући на слободну клупу негдје предкрај шеталишта: Да, то је нађено међу Ничеовим неурозним цедуљицама.

Чудо – настави овај – па Рене на оној слици гдје на врху расклопљеног кишобрана поставља чашу пуну воду, нигдје не помиње Ничеа, него је заокупиран мишљу шта би „Хегел на одмору“ развио повремено погледом прелетајући скицу.

Магрит је знао да не би ништа учинио ако би склопљени кишобран накратко одложио у празну чашу – додаде други са одсутним погледом преко јесењег Дунава.

Као што је на оној – знаш на коју слику мислим – оживљени Чивилук замијенио батинаша са мотком иза врата која су одгурнута у други план сјенке полуцилиндра.

Тачно! Сањарење мора да је добровољно пристајање на лутање духа. Случајно сам једног априлског јутра угледао како кроз прозор собе дјевојка провјетрава чаршав, уопште не знајући да јој је поглед бистроок и свјеж као беспредметни вјетар – рече први отварајући дневне новине.

Чини ми се да је негдје Стравински рекао како прије него крене компоновати не зна шта хоће, међутим, савршено му је јасно шта неће. Отуд је разумљиво да сва „Умјетност тежи стању поезије“ (Хајдегер), што је, безмало, случај и са филозофијом.

Магрит је несумњиво био предат поезији, иначе, како би избјегао – техничку крутост…

*

П.С. други пут се јављам са адресе коју сам ти прошлог пута дописао у лијевом, доњем углу. остајем у нади да те разгледница затиче у добром здрављу и вредром расположењу. молим те свакодневно ми заливај цвијеће.
твој,

Леклер

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: