Разорена Газа: 100.000 Палестинаца без крова над главом

Од почетка рата, Израел и Египат константно забрањују улазак организацијама за људска права у Газу. У овом углавном пољопривредном подручју сјеверног дијела Појаса Газе, мјештани су тешко погођени сукобима с Израелом који су трајали 51 дан и који су завршили прекидом ватре у аугусту.

„Побјегли смо када је Израел започео инвазију на Газу“, рекао је за Ал Џазиру Абу Расхад Сафиyа (22). „Покушали смо се вратити својим кућама за вријеме примирја, али израелска војска је све у потпуности уништила“.

„Вратили смо након рата и од тада живимо у шатору од најлона“, каже он.

Почетком јула, када је Израел покренуо операцију ‘Заштитни руб’ – трећу израелску војну офанзиву на блокирани обални појас од краја 2008. године – већина мјештана је нашла уточиште у школама УНРWА-е  и другим објектима.

Сада, послије више од три мјесеца, Палестинци широм Газе су фрустрирани ужасно спором обновом.

У подручјима Газе као што су Беит Ханоун и Схујаyеа, читаве четврти су сравњене са земљом до непрепознатљивости.

Израелске снаге су овог љета напале Газу из зрака, са копна и мора, док су оружане палестинске фракције у Појасу Газе испаљивале ракете на јужни дио Израела и покренуле прекограничне нападе против војних положаја израелске војске.

Сто хиљада расељених

Према подацима УН-а, Газа, у којој живи готово 1,8 милиона Палестинаца и која представља један од најгушће насељених подручја на земљи, је имала „рекордан број цивилних жртава, разарања цивилних објеката и инфраструктуре и велики број расељених“.

Од 2.257 убијених Палестинаца, УН процјењује да је најмање 1.563 цивила, од којих су 538 дјеца. Од новембра, неких 100.000 људи широм опкољене приобалне енклаве и даље је интерно расељено те живе у импровизираним склоништима, школама или са удомитељским породицама.

У већини мјеста, обнова једва да је започела. Према подацима Схелтер Палестине, УН-овог тијела за хуманитарну помоћ, због израелске седмогодишње блокаде Газе и међународног недјеловања, увоз грађевинског материјала у новембру „износио је 13 посто октобарског нивоа из 2013. године, што представља мање од 30 посто материјала увезеног прије блокаде“ која је почела 2007. године.

Гласноговорник УНРWА-е Цхрис Гуннесс рекао је да је 300.000 Палестинаца живјело у 90 школа за вријеме рата.

Данас, он процјењује да је најмање 20.000 интерно расељених особа остало у 19 школа широм Газе.

„То су људи који немају другог избора и немају гдје отићи“, рекао је Гуннесс за Ал Јазееру. „Процјењујемо да је 20.000 домова у потпуности неподобно за живот, било да су у потпуности уништени или оштећени у толикој мјери да се у њима не може живјети“.

Масовно расељавање посебно је тешко погодило дјецу, каже он. „Можете замислити како је дјеци која иду у школу и имају задатке, а онда се врате у друге школе које се налазе у заједничким животним срединама. Те школе су направљене у образовне сврхе, али нису направљене да приме хиљаде људи на неодређен период“.

Од почетка рата, Израел и Египат константно забрањују улазак организацијама за људска права у Газу. Специјалном извјеститељу УН-а за људска права на палестинским територијима такођер је забрањен улазак у окупирану Западну обалу и Газу.

Фрустрирани због недостатка хуманитарне помоћи и кашњења реконструкције, мјештани Беит Сафиyyае почели су градити дрвене колибе као склониште за вријеме кишне зимске сезоне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: