Реаговање: Грађански сијачи мржње

(Реаговање на изјаву представнице НВО ЦГО у Вијестима.)

Тешко да ће икада доћи до коначне истине о томе што се десило у јулу 1995. у Сребреници, разлози томе су бројни и немогуће их је обухватити једним текстом. Овдје, желим нешто да кажем о оним организацијама које нарочито у ово доба године се истински труде да не заборавимо „геноцид“ који су српске снаге починиле у Сребрници.

У Црној Гори улогу главног заштитника „истине“ о Сребреници има НВО Центар за грађанско образовање из Подгорице, једна од водећих организација када говоримо о промовисању демократије, јачању владавине права, регионалног помирења и много тога другог.

Поменута организација је и чланица РЕКОМ-а, у потпуности пропале иницијативе за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права почињеним на територији некадашње СФРЈ од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године. Руку на срце, ова неуспјешна иницијатива била је искључиво усмјерена на доказивање апсолутне српске кривице за све сукобе на овим просторима. Упркос позамашним новчаним средствима и здушном залагању водећих људскоправашких организација из региона и охрабривања страних доброчинетеља, пројект је неславно завршио на њихову жалост свих поменутих.

На дан обиљежавања злочина у Сребрници, на порталу Вијести могли смо прочитати изјаву Тамаре Милаш сараднице на програмима у ЦГО-у и портпаролке Коалиције за РЕКОМ, о неопходности да никада не заборавимо “геноцид” у Сребрници. Према њеном мишљену црногорски образовни систем не бави се овим “геноцидом” на прави начин. наравно она не доводи у питање да се ради о геноциду,јер је Међународни кривични суд за бившу Југославију из Хага тако рекао. Као што знамо, Хаг је оличење правичности, независности и непристрасности, а такве су му и пресуде.
Међутим оно што је мене истовремено запањило и забринуло је тон којим госпођица Милаш говори о Сребреници. На основу њених ријечи извлачи се закључак да је она врхунски стручњак у области међународног права, шта ако је тако заслужује искрену похвалу. Многи свјетски експерти међународног права са доста опреза говоре о догађајима у Сребреници и далеко од тога да постоји општа сагласност да се радило о геноциди. Код госпођице Милаш нема дилеме, геноцид и тачка.

Оно што више забрињава је то што госпођица Милаш звучи као неко ко има неприкосновено право да одређује какав став црногорска јавности мора имати према ономе што се десило у Сребреници. Милаш истиче да се у нашим школама и факултетима мора изучавати Сребреница, али на тај начин да се само проучавају они догађаји, појаве и људи који имају за циљ да потврде да се радило о геноциду. Друга страна је не занима, страдање Срба из Братунца под Насером Орићем никада није била тема интересовања ни ње ни Центра за грађанско образовање, као ни цјелокупан историјски и политички контекст босанског сукоба.

Желим да кажем да свако има право на мишљење, али поново то не значи да је свако мишљење истинито и релевантно. Морамо се запитати које то квалификације дају за право госпођици Милаш да са таквом сигурношћу говори о догађајима у Сребреници. Какво је њено образовање и искуство, да ли посједује довољни интегритет да се залаже са спровођење нечег тако осјетљивог као увођење Сребренице у наш образовни систем.

Како би изучавање Сребренице утицало на ђаке и студенте српске националности који буду морали учити да су њихови сународници у Босни направили “геноцид”, да су ти српски војници били попут оних нацистичких. Они ће морати да уче само оно што пропагира бошњачка политичка елита и дио међународне заједнице као истину, друга виђења догађаја ће бити у потпуности искључена.

ЦГО и њој сличне организације често јавно иступају тражећи од црногорске јавности да се суочи са прошлошћу, позивају на поштовање људских и националних права по њима угрожених група, а има и оних које отворено траже прихватање избјеглица са Блиског истока. Није ми познато да су се бар једном те исте организације огласиле на примјер о положају Срба на Косову и Метохију и у Хравтској, као и о проблемима српске заједнице у Црној Гори. Њихово је право да поступају на овакав начин, међутим на нама је да аргументима разобличимо њихове двоструке стандарде.

Незнање, користољубље или једноставно нетрепељивост

Они то могу да раде из три разлога: незнања, користољубља или једноставно из нетрепељивости. У поређењу са невладиним сектором у Европи и САД-а који углавном сачињавају признати стручњаци и особе иза којих стоји професионална и лична оствареност, код нас су ствари не мало него доста другачије. Проблематично је не само академско образовање великог дјела невладиног сектора у Црној Гори, које хтјели ми или не представља важан основ за квалитетно бављење већином политичких, друштвених и економских питања.

Не може се образовање заснивати на разним вечерњим школама и школицама, једнодневним и дводневним семинарима. На овај начин долази до групе људи којима допуштамо да нас о нечему уче а да ни они сами нису довољно упознати са материјом, само имају довољно одважености да се представљају као свезнајући.

Њихова упитна поткованост ваљаним знањем није једини проблем, много озбиљнија је чињеница да многи од њих немају морални интегритет да нам причају о нечему, а још мање да захтјевају нешто од нас. За неке се може прије рећи да подпадају под владин а не невладаним сектор, а свима су познати резултати оних који нама владају задњих деценија.
На крају да се вратим госпођици Милаш, тешко ми је рећи који су њени разлози за онакву изјаву о Сребреници, да ли се ради о незнању, несмотрености, личном убјеђењу. Искрено то није ни превише битно. Оно суштинско се огледа у потреби да се на овакве изјаве одговори на прави начин, чињеницама којима ће се до краја разобличити оне НВО и они интелектуалци који су на истим вриједносно-идеолошким позицијама.

Не треба неаргументовано нападати, не треба вријеђати, нити се са њима расправљати, напротив са достојанством и истином треба другима указати ко и какви су грађански сијачи мржње. Они сију нове клице раздора у нашем друштву или из незнања или што су их користољубље и нетрепељивост према онима њима несличним учинили неспосбним за здраворазумско расуђивање.

(Н. Н.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: