Реаговање приправника: Позивамо Спајића и Божовића да се хитно укључе у рјешавање настале ситуације

Њихово обраћање преносимо интегрално:

Поздрављамо разумијевање на које смо наишли од стране Удружења правника Црне Горе, као и њихову спремност да се активно укључе у рјешавању актуелне ситуације.

Такав став нас додатно охрабрује и даје вјетар у леђа да истрајемо на путу остваривања и заштите наших права, са којима ћемо у петак одржати састанак у њиховим просторијама.

Ово реаговање упућујемо ради разјашњења оних чињеница, за које нијесмо ни слутили да ће Министарство финансија учинити спорним у оволикој мјери.

Указаћемо на оне важеће прописе којима је направљена јасна линија раздвајања између приправника у судовима и државним тужилаштвима са једне стране и корисника програма стручног оспособљавања са друге стране.

Основна и уједно најважнија разлика огледа у чињеници да приправници у судовима и државним тужилштвима рјешењем заснивају радни однос у својству приправника на одређено вријеме, у трајању од 3 (три) године, са пуним радним временом, како то произилази из чл. 21 Закона о приправницима у судовима и државном тужилаштву и правосудном испиту.

Наведено омогућава приправницима у судовима и државним тужилаштвима да уживају сва права из радног односа, односно да преузимају обавезе, а у коначном претпоставља и обавезу послодавца да им уплаћује све видове осигурања и доприноса.

Насупрот томе, стручно оспособљавање корисника се обавља без заснивања радног односа, по програму оспособљавања за одређену област (члан 2 став. 2 Закона о стручном оспособљавању лица са стеченим високим образовањем – у даљем тексту ЗСОЛСВО), у трајању од 9 (девет) мјесеци (чл. 9 ЗСОЛСВО).

Оно што представља круцијалну разлику прописује чл. 10 ЗСОЛСВО, а односи се на то да корисник за вријеме стручног оспособљавања има право на мјесечну накнаду у нето износу од 600,00 еура, на коју се сходно чл. 11 ст. 3 истог закона не плаћају порези, доприноси и друге дажбине прописане законом.

Уз то, разлика се огледа и у томе посебном услову који приправници у судовима и државним тужилаштвима морају остварити, а који прије заснивања радног односа морају положити провјеру квалификованости за обављање праксе у суду, односно државном тужилаштву, што није случај са корисницима програма стручног оспособљавања.

Такође, строжији су и општи услови, па тако како би неко лице стекло могућност да се пријави за приправника у судовима и државним тужилаштвима исто би раније морало имати степен стручне квалификације од ВИИ-1, данас будући да је примијењен нови модел студирања минимум у погледу овог услова представља ВИИ-2 степен стручне квалификације.

Насупрот томе, корисник програма стручног оспособљавања може постати лице које је завршило три године основних студија, односно стекло звање “бацхелор”.

У коначном, приправницима у судовима и државним тужилаштвима за вријеме трајања радног односа тече радни стаж будући да смо по том основу били обавезно осигурани и да су нам уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Са друге стране, приправницима – корисницима програма стручног оспособљавања се по окончању програма издаје потврда о радном искуству.

Све наведено чини неспорном чињеницу да су приправници у судовима и државним тужилаштвима лица која су засновала радне односе са својим послодавцима, која по основу рада остварују зараду, која у крајњем подлијеже свим обавезама према држави.

С тим у вези, између приправника у судовима и државним тужилаштвима са једне стране и приправника – корисника програма стручног оспособљавања са друге стране, никако не може стајати знак једнакости, а на којој тези инсистира Министарство финансија, већ је насупрот томе, законодавац у том дијелу начинио јасну дистинкцију.

Што је чињеница која је морала бити позната Министарству финансија.

Сматрамо да су се стекли сви услови за примјену Закона о раду у односу на приправнике у судовима и државним тужилаштвима сходно чл. 2 истог закона, што имплицира да се у односу на нас једино има примијенити чл. 2 Закона о измјенама и допуни Закона о раду, којим је предвиђена минимална зарада за запослене са ВИ и вишим нивоом квалификације образовања која износи 800,00 еура, односно примијенити програм Европа сад 2, на чему инсистирамо од самог почетка.

Наведеним, анулирана је свака могућност примјене других законских прописа, будући да би исти у конкретној ситуацији приправницима у судовима и државним тужилаштвима пружали мањи обим права и неповољније услове рада у односу на оне услове које предвиђа кровни закон у овој области – Закон о раду.

Остају нејасни разлози због којих Министарство финансија упорно затвара очи пред свим овим чињеницама, те у континуитету испољава упорност у одбрани заузетог става, који не само да је неутемељен у важећим прописима, него је самим тим и неодбрањив.

Користимо прилику да још једном позовемо Министарство финансија да спозна грешке начињене у властитом поступању, исте ревидира и у коначном поступи на једини исправан начин – примјени чл. 2 Закона о измјенама и допуни Закона о раду, односно програм Европа сад 2.

Прозрели смо поруку која нам се позивањем на Закон о зарадама у јавном сектору хтјела послати, знамо и који је њен циљ. Међутим, остаћемо достојни у борби за остваривање и заштиту властитих права, самим тим и имуни на овакве “аномалије”.

Позивамо премијера Милојка Спајића и министра правде Бојана Божовића да се хитно укључе у рјешавање настале ситуације и то директном кореспонденцијом са Министарством финансија.

Стандард

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: