Реалност у рупи
1 min read
Ваља прионути на посао и унеколико јучерашњу колумну продубити оним ставкама које сам лијеногуз (поз. за мачо „Косовца“) намјерно изоставио контајући како је довољно ослонити се на таутолошки темељ и рећи да нам је ријалити прерастао у реалност будући да се укупна концентрација и интересовање реалног утопило у догађај ријалити, и тако се фрактално изломила и више него озбиљно довела у питање већ према томе што премашује зебљиво питање које се огледа у етичкој забринутости: па шта је, доврага, реално, ако не све оно што је умно?
Умро је Пол Вирилио који је реалност теоријски освјетљавао и сагледавао као једну статичну ситуацију у којој се експериментише са разноразним постмодерним феноменима и измима који су настојали (треба ли рећи и успјели?) наметнути се и постати реалност по себи: информација, убрзање, тотални рат…
Е сад, наше убого и транзитно друштво које се насукало на постмодерне заводљиве враголије, конзумира реалност коју је Запад одавно прежвакао и по најјефтинијој тарифи извезао земљама другог свијета; ријалити, међутим, није копија или оно што је у спарингу са реалним, него је то једна скраћена и убрзана верзија реалног у којој се за десет мјесеци догоди све оно што је за реалност нереално да се догоди ни за једну деценију.
Ма кад ти кажем, исто стоји и са инжењерингом информације: она, дакле, „наживо“ интерпретира догађај и из истог „преноси“ само главне, тј., ударне тачке, дочим догађај у својој појавности остаје мање важан или апсолутно небитан. Прим. су свакако тзв. BREAKING NEWS.
Тим прије – и са овим се одјављујем – усидравајући се у феномен ријалити, за истог написах како је тек огољена и екранизована реалност у њеној хиперреализацији, што ће рећи да је овдје потписани Сибин био (и остао) изван било каквог моралисања ствари, јер, јебем га, ријеч о једном глобалном тренду који свеопштом виртуелизацијом успоставља вјештачке вриједности о којима ваља, а и морално је, каткад мало промозгати…
Наравно, нипошто на начин како то чини некакав (још) „Косовац.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Svaka ti je Sibine kolumna znanjiva!
Puna znanja.
Moj ti prijateljski savjet, čuvaj se znanja.
Znanje je čoveku najbolji, ali i najgori prijatelj i savjeznik.
I …
Još i znanje u javnoj korespodeniviji ne smije da bude transparentno, ogoljeno, uočljivo i odveć vidljivo.
… Dovoljno je da se samo naslućuje.
A to se, kao što i sam znaš, tiče upotrebe znanja i vještine pisanja.
Tekstovi minijature su ti ponekad, često, brilijantni.
Oslobodi ih “ suvišnosti znanja „, biće još i bolji, perfektni!
… I ne maniši “ Kosovca „. Vrijedan on. Nadobudan, ma rijetko vrijedan. Njemu se sve može oprostiti.