Рецепт Рамба Амадеуса

Да ли вјерујем да је Тесла изумио начин да сви људи, колико нас год буде до конца, буду напојени бесплатном електричном енергијом? Вјерујем.

Да ли вјерујем да би 10 Заповијести могло да замијени све законе на свијету? Вјерујем.

Да ли вјерујем да би за почетак: Не уби, не укради, не чини прељубе! – направило ренесансу у људским односима? Вјерујем.

Но вратимо ли се ипак на Земљу с ових утопијских висина, опазићемо једно сасвим овоземаљско промишљање како да поправимо времена, како да лако и једноставно изађемо из гована, како да будемо Европа, ушли-не-ушли у фамозни савез, како да ни за какве паре профитирамо бескрајно…

Рецепт расписује Рамбо Амадеус, добровољни давалац идеја, човјек који је (и) у лингвистичком мислу ориђинал, јер све то што говори у Београду – говори на условно речено бокељском језику, с новским дијалектом…

Елем, каже Рамбо, под условом да га добро препричавам, ваља у медијима направити коперникански обрт, и умјесто о томе ко је кога оклеветао, убио, покрао, слагао, силовао, преварио… увести на сва звона овај концепт:

Ко је шта постигао! Ко је у нечему успио! Ко је направио, изумио, кога нечему научио, некога излијечио, коме помогао, кога охрабрио…

Кампања да се направи само о постигнућима, те да прокажени буду они који хоће пинк, и скандал, и секс, и преваре, и политику, и наслове типа: Ужасно- Скандалозно-Шокантно!

Ако је занатлија фризер ошишао своју 100.000-ту муштерију, да буде вијест. Да сазнамо ко је именом тај ко је направио највише квалитетних глинених ћупова у Злакуси. Ко је порибио ријеку и језеро. Донирао компјутере школи. Инкубаторе Тиршовој. Ко је добио награду на турниру. Ко су добротвори, филантропи, волонтери, непоткупиви медицински радници, учитељи, судије, најбољи рибари, сточари, ратари; ко пише компјутерске програме, креира сајтове и осмишљава апликације; ко то вриједно чува стара сјемена, а ко то још увијек зна да копа бунаре, калеми воће, или поправља ципеле у крају?

Када би држава стимулисала успјехе и постигнућа медијски за почетак, умјесто да се наочиглед претвара у лиценцно предузеће прекоокеанске компаније дахијског типа, добили бисмо ни за какве паре макар шансу на будућност.

Лако је потаћи човјека на добро. Јер је човјек рођен да би добар био. Не познајем никога што су га родитељи учили да систематски буде покварен да би профитирао на наивности ближњих. У поквареној води риба не може да има одличан укус. Ако има савјесних политичара, патриота, задња је ура да нас ваде из црних вирова низводне историјске струје.

Хоћемо слику о успјесима! Сваког их је дана на мегатоне, тих сићушних српских постигнућа, о којима таблоидизирана наша јавност нема појма. Нисмо велики народ, нисмо најстарији, глобална смо трица, заслужили смо графит: Мало нас је, ал` смо говна, но и такви никакви, изубијани, бомбардовани, озрачени, продани… баштинимо светосавску специфичност.

Неко вјерује да зато страдамо. Неко вјерује да зато опстајемо. Сви знамо некога доброга: поткажимо га медијима. Упримо прстом у њ! Послушајмо мудрог Бокеља, Рамба Амадеуса.

Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: