Рећи „не“ наоружавању Украјине
1 min read
Министар одбране Џејмс Матис ургирао је да се Украјина опреми дефанзивним наоружањем, укључујући Јавелин антитенковске пројектиле како би помогли проевропској влади Петра Порошенка у њеном рату против проруских снага на истоку земље,у региону Донбаса.
Откад је почео рат, САД су обезбиједиле преко 750 милиона долара несмртоносног оружја, укључујући панцире, опрему за ноћно осматрање, радио везе и хамви возила, као и радаре, а све то док су тајно обучавали украјинске војне јединице.
Након посјете Украјини, Матис је рекао да Украјина није агресор у овом рату, с обзиром да се рат догађа на њиховој територији. Матис је заузврат савјетовао предсједника Трампа да прошири војну помоћ, како би помогли свог виталног савезника у, како је казао, његовој самоодбрани.
Матисово гледиште, међутим, занемарује чињеницу да много Украјинаца не види владу Петра Порошенка као легитимну, након што је дошао на власт у ономе што многи називају државним ударом, априла 2014 године, подржаном од стране Американаца и Запада.
Будућа влада је била једнако корумпирана као и претходна и повезана са неонацистичким групама које су подржале такозвану мајданску револуцију 2014 године. Оне су биле умијешане, заједно са украјнском владом, у злоупотреби људских права током борби у Донбасу, укључујући убиства и мучења у тајним затворима.
Западни медији су, једногласно, етикетирали Русију као агресора у украјинском рату. Међутим, са руског становишта, постојање владе подржане од стране неонациста и запада на својим границама је алармантно.
Присуство руских трупа је релативно ограничено, осим тога, снаге побуњеника чине локалци који поздрављају руску интервенцију.
Украјинска држава је дуго била подијељена између Истока и Запада, са различитом структуром становништа, која је једнако видјела бенефите у савезништву како са Русијом тако и са Западом.
Питање које би Американци требали себи поставити јесте да ли је њихова дужност да бирају стране у сложеном грађанском рату и које су то тајне агенде довеле до америчког уплитања на оволиком нивоу.
Још од 1999. године, САД су шириле НАТО на Истоку, а од 2008. године изражавају интересе за проширењем чланства на Украјину. Ово је дио стратегије израђене да се окружи и изолује Русија и потенцијално дестабилизује дугогодишњи геополитички ривал.
Руски предсједник Владимир Путин је 2007. године лансирао визију мултиполарног светског поретка и предузео кораке у циљу стабилизације Евроазијског блока, за који вјерује да би једног дана могао бити моћан ривал САД.
Путин је такође заговарао грађење цјевовода у Централној Азији као и нафтну експлоатацију. Овакве мјере су пријетња америчкој контроли евроазијског „heartland“, које империјалистички стратези као З. Бжежински већ дуго сматрају круцијалним за америчку глобалну доминацију.
Хистерија која окружује случај „Russia-gate“ до сад је открила веома мало информација о наводној сарадњи између Трампове администрације и Руса или о конретним доказима у вези руског хаковања избора.
Међутим, то је помогло пумпању антируских осјећаја и хистерију у САД, коју спољнополитички естаблишмент користи да задобије подршку за конфронтирајуће агенде.
Америчка би јавност требала бити боље упозната са свим последицама политизирања случаја „Russia-gate“ и супротставити се Матисовим тежњама да наоружа Украјину смртоносним одбрамбеним оружјем. То је дио велике импрeријалистичке стратегије која ће допринијети још већем кршењу људских права од стране украјинске војске и уједно неизбјежно продубити геополитичко ривалство САД и Русије, креирајући нови Хладни рат.
Аутор : Jeremy Kuzmarov
Предаје на Универзитету Тулса и аутор је неколика књига укључујући предстојећу, ‘’Руси поново долазе, Хладни рат 2 као фарса’’.
Превео : Daniele Faschetti
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada je Hitler poceo da gubi rat posle Stanjigrada poceo je da vuce poteze u skladu sa svojim mentalitetom.Medjutim i kod takvog diktatora kao Hitler bilo je ljudi koji su mu se opiralai.tako je
njegov najcuveni general Guderijan poznat pod imenom „Marschall Vorwärts“ ,kada je Hitler uvrijedio starije genrale medju kojima je bio i on izmedju ostalog mu je i ovo kazao,“to sto radite je bolesno i ludo“,za veliko cudo Hitler je povukao spisak generala za smjenu.
Da li iko u USA ili bolje reci Bijeloj kuci ima snage da kaze administraciji da to sto radi ne moze vjecno trajati,vjerovatno da ima,ali oni drugog plana nemaju,ratovi se uglavnom gube jer poslijed intervencije Sasvezna Jugoslavija nato i USA su u silasku sa politicke scene,narvno da se to sada dobro vidi u Siriji i Ukraini.U Ukraini su ocekivali zestok odgovr Rusije a u Siriji uopste nijesu,kao su se prevarili.
Taj isti Hitler je povjerio Guderijanu da vodi vojsku na Rusiji,imao je jos jedan nadimak koji kaze da mu je najmili voditi vojsku tako da bude on na celo tenkovskih brigada sto je ponekad i radio,kod USa stratega je druga taktika,svi samo ne oni,a to je bila taktika Engleza u Drugom ratu,porilicno zastarela,ili za neke kao Talibani Mudzahedini i razne separatne grupe ne?
USA ce voditi neki rat dokle profit postoji ,znaci zarda veca od rashoda,da li je to sada slucaj ,nebi se reklo
u Siriji su Sirici i Rusi presli Eufrat i zauzimaju strateska naftonosna polja i prostor,ostaju Kurdi u Iraku,koji koliko god su bez drzave nemaju bas tu moc da zarate sa Turskom i Iranom u jednom trenutku i postignu neki uspjeh,a USA donekel moze ,kazem donekle moze jedan takvi rat ekonomski pomoci,a i to je pitanje koliko jer je neizvjesni od sviju druhi do sada a o profitu da i ne govrimo.
Kada bankari pocnu da okrecu svoje ventile u drugom pravcu promijeniti ce se i USA politika ,vec postoji raskorak izmedju interesa i dobiti i to velika,to EU najbolje vidi u sankcijama prema Rusiji.
Amerika polako silazi sa politicke scene a Tramp je doveden kao prelazna faza toga silaska,sledeci ce govoriti ne o ratovima nego o spasu propale imperije.
Ova nacistička banda u Kijevu je „ideal“ i „uzor“ ovdašnjim vlastdršcima, pa sad vidite što bi radili samo da im se može!