Редитељ филмова „Муње“ и „Кад порастем бићу кенгур“ после 16 година опет иза камере

Радивоје Раша Андрић је један од оних феномена наше кинематографије, попут Слободана Шијана и Душана Ковачевића („Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“) чије филмске реплике одмах улазе у свакодневни говор свакога од нас, а ситуације и кадрови постају градиво које се учи напамет и понавља деценијама. Колико пута сте у адекватној прилици цитирали Гојка Сису, Брацу, Сумпора…?

https://www.instagram.com/p/BuM-7LlhvMl/?utm_source=ig_embed

Данас, шеснаест година након последњег филма који је режирао, а то је мегахит „Кад порастем бићу кенгур“, Андрић је поново иза камере. Реч је о остварењу „Лето кад сам научила да летим“, чији је сценарио настао према истоименом роману Јасминке Петровић и прича о девојчици која је кренула на наизглед предосадно летовање са две баке, али је онда почео да јој се дешава живот, преноси  „Wanted.rs“.

„У прошла три филма сам се бавио младим људима који одбијају да сазреју, а сад чиним коперникански обрт и желим да снимим филм о девојчици која баш жели да сазре што је пре могуће,“ објашњава Раша Андрић.

https://www.instagram.com/p/BTpO8tnlpWM/?utm_source=ig_embed

„Паузу сан направио зато што сам прилично пробирљив по питању сценарија. Радије за џабе урадим скрипт докторинг и вратим сценарио који ми се не допада него да га узмем само да бих нешто радио. Радије радим као помоћник у филму који ми се допада него што бих радио као режисер филма који ми се полу допада. Кроз моје руке су свих ових година прошле гомиле сценарија, али само три-четри су заиста била по мом укусу. Ово је један од њих. Привлачи ме тај изазов, морам признати. И осећам да сам спреман за њега“, открива редитељ.

(Б92)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: