Редитељка филма „Божији човек“ Јелена Поповић за ИН4С: Ово је прича о човеку који се бори против неправде, можемо се поистоветити са њим

Прича човека који се бори против неправде, бори се за оно у шта верује. И учи нас, на који начин да се носимо, са оним, што се ми сви срећемо са тим у животу, ми доживљавамо бол, неправду, патњу и много пута се питамо, зашто смо овде, зашто ми се ово догађа. Зато сам овој причи и пројекту приступила на људском нивоу, и покушала сам дочарам његов карактер, јер само тако ће људи моћи да се поистовете са њим. Јер не може да се драматизује светиња. То је немогуће, може само да се драматизује живот, казала је у разговору за ИН4С, редитељка великог филмског остварења, који „буди“ публику широм региона, Јелена Поповић, рођена Београђанка, поријеклом из Црне Горе, из Куча.

Српска редитељка Јелена Поповић је режисер и сценариста филма „Божији човек“, који приказује живот великог православног светитеља Светог Нектарија Егинског.

„Духовна премијера“ у Црној Гори, како је редитељка назвала приказивање у Никшићу, због њене жеље, да се филм премијерно прикаже близу Светог Василија, је била 28. октобра у препуној сали Никшићког позоришта.

Током боравка, редитељка је обишла и Храм, који је почео да се гради у Никшићу, а који је посвећен Светом Нектарију Егинском, једини храм у Црној Гори посвећен овом великом светитељу. Храм је уз благослове архијереја наше Цркве и игуманије и сестринства Манастира са Егине, почео да се гради прије пар година, а како истиче, главни „кривац“ за предивни храм који ће красити Никшић, архијерејски намјесник, протојереј ставрофор о. Слободан Бобан Јокић, очекује се да ће ове године, за дан Светог Нектарија бити служена и прва Света литургија у недовршеном храму.

Да ли сте знали, кад сте одлучили да премијера у Црној Гори буде у Никшићу, да у том граду се гради Храм посвећен великом православном светитељу, о којем се говори у филму „Божији човек“, Светом Нектарију Егинском?

Не, нијесам знала, док ме о. Бобан није позвао. Али, ја сам имала жељу, још и прије него је филм уопште био завршен, прије премијера у Грчкој и Русији, да, кад дође вријеме за приказивање у Црној Гори, да то буде код Светог Василија Острошког. И онда се јавио о. Бобан, И тако се остварила моја жеља.

Да ли сте очекивали да ће филм постићи оволики успјех, с обзиром, да ће многи рећи, да прича о православном светитељу није „комерцијална тема“?

Ја нисам могла, тако нешто да очекујем. Кад већ причате о теми, ја сам говорила, иако се многи људи нису слагали са мном, да ће ова тема бити занимљива људима.  Један јако познат глумац из Грчке који ми се јавио, који је био ту на почетку, он ми се јавио, пре једно месец дана, након што је филм тамо постигао велики успјех, и он ми је рекао, како се осећаш сада, ја те се сећам, као девојке са сценаријом, и за коју су сви мислили тада да је луда, и питали се, ко ће то гледа. И ево видите. Ја кад сам прочитала његову причу, о Светом Нектарију, која је толико јака, толико је потребна свим људима, невезано за вероисповест, национално опредељење.

Прича човека који се бори против неправде, бори се за оно у шта верује. И учи нас, на који начин да се носимо, са оним, што се ми сви срећемо са тим у животу, ми доживљавамо бол, неправду, патњу и много пута се питамо, зашто смо овде, зашто ми се ово догађа. Зато сам овој причи и пројекту приступила на људском нивоу, и покушала сам дочарам његов карактер на људском нивоу, јер само тако ће људи моћи да се поистовете са њим. Јер не може да се драматизује светиња. То је немогуће, може само да се драматизује живот. И оно што је омогућило да се ово направи у играни филм, је то, да је Свети Нектарије имао велики конфликт, имао је велике препреке у животу, и самим тим постоји драма у филму, која се догађа од почетка до краја, и зато држи пажњу, и зато ово јесте комерцијална тема. То су ствари, о којима сви размишљају, ствари које се тичу свакога од нас.

Много је светоотачких прича које су прелијепе, које су толико моћне, и због којих многи и вјерују, у живот вјечни у Христа. Зашто сте одабрали баш Светог Нектарија?

Ја нисам одабрала Светог Нектарија. Ја сам читала многа житија наших светитеља, која су толико прелијепа, и која остављају снажан утисак на душе људи, међутим, ова прича је мени била јако лична, тако да сам ја неке ствари разумела на јако личном нивоу и то је мене подстакло да направим филм о њему. Његова прича, опет напомињем, мислим да је јако важна за нас, за нашу данашњицу, за наше вријеме, јер овај свет тренутно пролази кроз страх, кроз несигурност, кроз лудило, тако да ја мислим, да овакве приче дају људима снагу, јер људима је потребна снага да прођу кроз живот, и да преброде све што се дешава, и што ће се тек десити.

Можда неке ствари не могу да објасним, можда неке ствари су подсвесне, али мислим да има везе са мојим оцем, који је био преминуо годину дана пре него што сам купила књигу, и тада сам баш била на помену, било је годину дана од његове смрти, и наравно он ми је био у глави, и та његова прича, једног човека, поштеног човека, не црквеног човека, мој отац није ишао у цркву, али је био јако поштен човек, који је страдао правде ради. Тако да је ту била једна паралела, онда паралела са мојим животом, ја сам имала имигрант, требало ми је дуго времена, 18 година, да добијем држављанство, није ми било лако, ја знам шта значи, кад знаш, да једино што имаш је твоја вера.

То је била снага, и ја сам то осетила, и то сам видела у животу Светог Нектарија. То је та линија лична, и самим тим сам се усудила да упливам у те воде, јер то није једноставно урадити. Јако је важно бити искрен, и ја сам то понављала свима, и продуцентима, да морамо приступити овом пројекту крајње искрено, и да то направимо веома људски, и зато ће то имати ефекта на људе.

Имамо главне глумца, Грка, Руса, и Американца. Је ли таква била и Ваша намјера, кад сте уопште размишљали о филму, или је то био сплет околности?

Кад сам ја замислила филм, имала сам осјећај, да филм треба да се уради за већу публику, имала сам ту неку интуицију да буде на енглеском. Ја се нисам борила за то. Кад сам ја дошла у Грчку, да су мени предложили да радимо филм на грчком језику, тако бих и урадила, али онда би било само за грчко тржиште, али ја сам веровала да он може да „прође“, због начина, на који ћу ја да испричам причу, и због теме приче. Ја сам одабрала глумце.

Мики Рурк је био моја жеља, за ту сцену, зато што је он феноменалан глумац, човек који је прошао кроз многе ствари у свом животу, човек који много пати, и који још увек пати, и који покушава да се пронађе, и самим тим, био је потребан глумац са великим срцем, човек на чијем се лицу види да је напаћен, да је у болу. Мики је такође верник, он је изјавио да је он заиста се моли, и верује у Бога и да није његове вере, вероватно би се одавно убио, у каквом он кошмару живи. Он је мени био идеалан за ту улогу. И онда ми је требало једно шест, седам месеци да преко пријатеља дођем до њега, и знајући да он има афинитета за овакве улоге, играо је и Св. Фрању Асишког и знам да он то воли. Кад је прочитао сценарио, њему се допала сцена, он је могао да се поистовети са том сценом и он је одлучио да то уради, и његов приступ тој улози је био просто невероватан, он је донео слику свог брата који је преминуо на његовим рукама, кад је имао 40 година, пошто је он глумац који користи одређену методу у свом послу, он је дао све од себе, јер је знао шта та сцена захтева. И он је био најбољи глумац за ту улогу.

У једном од ранијих интервјуа, сте казали, да једина сугестија је била, да главни глумац, који ће играти лик Светог Нектарија буде православни хришћанин.

То је било у манастиру у Аризони, манастиру Светог Антонија. Ја сам живела у Лос Анђелесу, и ја сам одлазила често да посетим старца Ефрема Аризонског, и пошто самм ја била јако блиска са њима, 2015, ту је већ сценарио, ствари су почеле да се догађају, и ја сам тада знала да ствари иду у смеру, да се овај филм можда и оствари, и ја сам отишла да тражим благослов да га урадим, и пошла сам у манастир Светог Антонија, код игумана Пајсија и старца Ефрема, и они су ми дали благослов, и они су ми рекли, да једино што имају жељу, ако је могуће да глумац који ће га играти буде православни хришћанин и да има веру. И казали су тада, ако је Божија воља, десиће се.

Каква је била премијера у Русији? С обзиром, да један од главних глумаца је велика руска звијезда Александар Петроф. Какав је био пријем руске публике?

Филм је добио награду публике на једном фестивалу у Русији. Људи су јако лепо прихватили филм, чак се сећам да је била друга пројекција и ја сам покушала да набавим карте за неке пријатеље, али су ми рекли: Опростите нам, Ваш филм је јако популаран, немамо карата. Александар Петроф је јако задовољан. Оно што је занимљиво у Русији, нема титловања, они све синхронизују, тако да је још више дочарано, на руском.

Да ли бисте се опет упустили у сличан пројекат. Да ли би направили филм о неком другом Светитељу?

Ја имам једну идеју, за један филм, о једном другом светитељу. Мислим да бих могла да опет уроним у те воде, јер је прича о једном светитељу који је био разбојник и који је драстично променио свој живот, и који не само да је променио свој живот, већ је одлучио да умре за своју веру.

Фото: Б.Ј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: