Релативизација

2 године ‎ ИН4С

Батрић Бабовић

Пише: Батрић Бабовић

Релативизација је најједноставнија именица са најсложенијим значењима. Мултиполарност овог појма помјера земљу и градове. Као полусрушена планета, изопштена и изрована мисао или помисао, релативизација сабира одузето, одузима сабрано, дијели умножено и умножава раздијељено.

О диобама одузетога и умношцима сабранога, хибридним комбинацијама релативизације постиже се много. Мултиполарност се дефинише као појам да је све дозвољено, или све се допушта да се оствари циљ. Црна Гора је еталон таквог недовршеног и изнова обновљеног процеса. Може се кренути редом и сијасетом примјера то доказати, као јавно гледиште новитета у старим главарским сједиштима. Од првих цивилизација па до данас, све власти личе једна на другу. Ипак као јединствени изузетак,све власти у Црној Гори су као сијамски близанци. Нешто је у ваздуху и води што је пријемчиво, за главе које народ воздиже на цетињске и немањинообалске пиједестале, кругом или квадратом око редног броје неке од усвојених изборних листа. А у коначном све заправо јесте, четири или пет година задеса за бираче и изабране народне представнике. Није све тако црно. Бијелог нема. Предњаче корисне нејасноће и сиве зоне. У мутним водама најгори људи су заправо најбољи ловци. Испада као закључак, да је легитимно ући у политику због новца, стана, славе, значаја и лијечења комплекса. Исто тако, легитимно је приказивати снагу сопствених политичких идеја као месијанство, а да као упориште у том стајалишту промотер нема статистичку значајност. Један човјек, може примјера ради, постати кумулативно политичко биће и у себи сабрати неколико државних функција или политичких неспојивости. Исто тако, такав појединац може око себе ротирати од 37 до 77 посланика. Шта би била релативизација у овим случајевима?

Постоје ли упоредне тачке или анализе сличног феномена у свијету? За све је потребно двоје. Чак и за релативизације свих типова. Некоме је бити господин министар све на свијету, а некоме је бити вјечита опозиција цијели свијет. Нема спојева између ове двије категорије. Код неких политичара преовладава став ако не будем министар, бићу гувернер Централне Банке или предсједник Олимпијског Комитета. Све је дозвољено, али да ли је све на корист? Уз све то потребне су просте и квалификоване већине да би неко био нешто. Алберт Ајнштајн у политици не постоји. Постоје само обесмишљавање система и вредновање небитног. Објаснити млађим нараштајима како је неко са 10 % подршке вршио 100 % извршне власти, тражиће успостављање новог истраживачког правца. Можда ће се вршити и специјализована здравствена вјештачења. Примјера ради,посланик можете бити у осмој деценији, љекар и професор Универзитета само уз сагласност надлежног министра или установе. Дежурство љекара субспецијалисте интерне медицине или хирурга вреди три килограма боровнице или четири килограма трешања. Туђа њега и помоћ вриједе нешто више од три килограма боровница. Правилник о додјељивању исте нема двојника, смисао и апсолутну вриједност. Колико кошта ентузијазам у фанатизованом друштву? Има ли паралеле за поређење? Је ли релативизација кад иста особа обавља премијерску и спољнополитичку мисију? Или кад исти пандам спаја двије врсте одбрамбених послова? Релативизација палог система зове се Влада. Остало су додаци.
Изражавање сумње у тачност нечега, условљавање нечега и упоређивање вриједности зове се релативизација. Како се зове Црна Гора у којој су политички микрони главари још није одгонетнуто. А до одгонетања сви остају ушанчени у својим рововима чекајући свјетлост… Релативизацијама никад краја

Подјелите текст путем: