Релативизација кривице, или Европа се себе стиди

Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Још један тужан дан сјећања на можда највећи злочин у модерној историји човјечанства, на холокауст којим је фашистичка Њемачка покушала да, на звјерски начин, ријеши своје такозвано „јеврејско питање“. И не само јеврејско. Злогласне душегупке широм поробљене и њемачком чизмом згажене Европе на најмонструознији начин прогутале су и стотине хиљада Срба, Руса, Цигана… Уосталом, на улазу у концлогор Аушвиц, испод табле на њемачком језику „Халт“ стоји друга на којој, на српском јзику, пише „Стој“! Дан ослобођења Аушвица проглашен је даном сјећања на тај злочин, али не само сјећања већ и опомене да се онима који заборављају историја понавља у свом најгорем издању. И то је у реду.
Али, има једна зачкољица у том европском „подсјећању“ на авет смрти пониклу у самом њеном срцу – покушај да се злочин и истина о њему релативизују и припишу општем сумраку савјести човјечанства. Има, додуше, истине у томе да се холокауст, као практична реализација сулуде идеје о надчовјеку, може сматрати мрљом на лицу цивилизације, али још већа је истина да тај суноврат има адресу. Колико год се то данас прећуткивало и покушавало завести за Голеш планину, холокауст није „сумрак човјечанства“ већ је дјело фашистичке Њемачке и њених ратних сателита. Уосталом, велики Вили Брант је, клекнувши насред Варшавског гета, то и признао и затражио опрост. Али, утицај данашње Њемачке, која, несумњиво, велики дио Европе држи за врат, је толики да се истина о оној, Хитлеровој, по сваку цијену жели ставити под тепих.
У Аушвицу данас, на комеморацији, није било ослободилаца. А да би се што прије заборавило, чак је и Дан побједе над том најозлоглашенијом идеологијом и њеним последицама замаскиран Даном Европе. Само да Руса не буде!
Метод прекрајања, изопачења, отвореног кривотворења и „намјештања“ историје данас је присутан свуда. Једна од најприсутнијих „техника“ се састоји у томе да се рефлектор јавности непрестано држи усмјерен у само једном, изабраном, правцу, како би остатак историјске сцене остајао у најдубљем мраку. Тако и она наша дична снаха, госпођа Горјанц – Прелевић, док јури вјештице рата по Црној Гори, на шта, да се разумијемо, има сва права, деценијама ћути о ратним злочинима њене „дежеле“. Нити њу, као ни све ове данашње „миротворце“, нико никад није чуо да су макар и поменули такозвани „десетодневни рат“ у Словенији током којег су тек формиране снаге словеначке Теритиријалне одбране, мучки и из засједа, убиле 45 припадника ЈНА. Голобради и тек стасали младићи, већина њих тек приспјелу у војску, су, по наређењу Врховне команде, У МАРШЕВСКОМ ПОРЕТКУ, хитале да обезбиједе, још увијек, државне границе. За та, слободно се може рећи, отворена смакнућа не само да нико није процесуиран већ их нико више и не помиње.
А и „снајка“ ћути као заливена. Као што ћути и о томе да у њеној, већ одавно европској, домовини, Срби већ трећу деценију не могу да стекну чак ни статус националне мањине. Важно је прст и рефлекторе јавности држати уперене у већ унапријед предодређену жртву. А куд ћеш погодније жртве од Срба и Руса.
Холокауст је злочин, и то један од најмонструознијих, и ту дилеме нема. Као што нема дилеме да је изњедрен у срцу Европе, да је дио њеног историјског и вриједносног наслеђа (100 Срба за једног мртвог Њемца), њеног система вриједности који још увијек није мртав. Као што је истина да и данашња Њемачка у много чему опонаша ону претходну, нарочито када је ријеч о демонстрацији силе и метода уцјене. Сви напори шминкања лица данашње Европе, прећуткивање истине и њено склањање из димне завјесе прошлога, не могу да промијене непромјењиво: Њемачка је творац холокауста, Руси су ослободили Аушвиц, они су поболи барјак слободе на Бундестаг, било је то 9. маја 1945. а тај дан није био Дан Европе већ Дан побједе који је Русију коштао више од 20 милиона жртава. И тачка.
И да додам, чисто да „ снајку“ подсјетим: десетодневни рат у „дежели“ означио је почетак краја СФРЈ и тада су почињени први ратни злочини. А ту истину чак ни она, онако блазирана, са врло софистицираним маниром и наступом, не може да сакрије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

