ИН4С

ИН4С портал

Република Српска против наметнутих одлука и „бонских овлашћења“: Шта ће даље бити са БиХ?

1 min read

Getty © Miomir Jakovljevic/Anadolu

Република Српска и њени изабрани и именовани представници бориће се, на све законом дозвољене начине, да заштите дејтонску БиХ, али и уставну позицију Српске и српског народа, указује за РТ Балкан заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић.

Трајно опредељење Српске је договор два ентитета и три конститутивна народа, поштовање устава и дејтонске структуре БиХ. Ми смо партнери који желе решења која су плод домаћег договора и наши ставови о уплитању страног фактора су дефинитивни и јасни. Зато инсистирамо на затварању ОХР-а и одласку страних судија из Уставног суда БиХ, истиче за РТ Балкан заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац.

Кристијан Шмит, којег у Републици Српској не признају за високог представника, јер не постоји одлука о његовом именовању у Савету безбедности Уједињених нација, уз „употребу бонских овлашћења“ покушао је да наметне измене Изборног закона у БиХ.

Народна скупштина РС ће, заједно са надлежним институцијама и органима Српске, предузети потребне мере да би се заштитила права и слободе грађана и неутралисале последице противуставног деловања на територији Српске, наведено је у закључцима које је ноћас усвојио парламент РС.

Одговор на наметање закона

Аналитичар Анђелко Козомара указује за РТ Балкан да је Народна скупштина РС рано јутрос усвојила и Нацрт изборног закона Српске, као одговор на наметање измена Изборног закона БиХ Кристијана Шмита.

„Ово је само прва мера коју Српска предузима у заштити не само суверенитета БиХ, него и дејтонских права и позиције РС које системски урушавају нелегални високи представник и неки амбасадори“ наводи Козомара.

Како додаје, уз разне политичке колонијалне мере запрећено је и прекидом платног промета Републици Српској, што би зауставило живот у овом ентитету.

„Коришћење претњи и насиља против грађана РС и њених функционера, с циљем да се застраши или принуди РС да прихвати противуставно деловање дела међународне заједнице, тзв. високог представника и институција БиХ, без одлука СБ УН, биће сматрано актом тероризма“, наводи се у усвојеним закључцима.

Уколико први закључак не буде испуњен, Народна скупштина РС тражи да се у најкраћем периоду одржи седница Парламентарне скупштини БиХ и прогласе недозвољеним и ништавним све одлуке Шмита.

Заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац наглашава да је важно очувати јединство и доношење одлука у оквиру институција БиХ, а да је уплитање страног фактора неприхватљиво за суверену државу каква би требало да је БиХ.

„Избор је на странкама Тројке – да ли ће прихватити понуду Српске или ће и даље бити покусни кунићи и послушници америчког амбасадора Марфија и нелегитимног странца Шмита. Дакле, или ће партнерство градити са легитимно изабраним представницима српског народа или ће беспоговорно слушати западне амбасадоре и лажног високог представника“, указује Кошарац.

Договор Тројке, СНСД и ХДЗ је дао зелено светло БиХ на путу ка ЕУ, наводи шеф Клуба посланика СНСД у Парламентарној скупштини БиХ Сања Вулић, истичући апсурд да било ко дозволи да странци покваре такав успех. О наводи да су наметнуте измене Изборног закона упућене против два од три конститутивна народа.

„Данас на сцени имамо покушај етничког чишћења српског и хрватског народа из БиХ. И то два од три конститутивна народа у дејтонској БиХ. Амерички амбасадор Мајкл Марфи своје личне фрустрације и незадовољство усмерио је на обрачун са Милорадом Додиком, Републиком Српском и српским народом. Његова продужена рука и следбеник је туриста Кристијан Шмит“, указује Вулићева, истичући:

„Проблем у БиХ је што Срби имају Милорада Додика, Хрвати имају Драгана Човића, док Бошњаци немају никога и ништа, осим илузије да БиХ постане исламска БиХ.“

Ово је, наводи Вулићева, кључни моменат у коме ћемо видети ко је за дејтонску, демократску и европску БиХ, а ко за распакивање Дејтона.

Заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић дели мишљење са Кошарцем и Вулићевом уз оцену да новонастала ситуација успорава пут БиХ ка ЕУ.

„Наметање Изборног закона, од стране самопроглашеног високог представника, увело је БиХ у политичку кризу. БиХ се може кретати ка ЕУ само уз компромис, договор и међусобно уважавање и оно што је најбитније: само уз договор два ентитета и три конститутивна, народа како је то и предвидео Дејтон“, наглашава Гогановић.

Да ли су лидери Тројке спремни да врате суверенитет држави?

Кошарац очекује да се партнери „јасно определе да ли су способни да трајно раскрсте са малигним утицајима Марфија и Шмита“.

„Да ли су способни да преузму одговорност и да врате суверенитет земљи? Тројка треба да каже да ли прихвата договор легитимно изабраних представника конститутивних народа или ће у БиХ неке друге ствари морати да се решавају“, поручује Кошарац.

Шеф посланичког клуба СНСД у ПС БиХ Сања Вулић поручује да је СНСД „трајно опредељен за поштовање и примену Општег оквирног споразума за мир у БиХ“.

„Дијалог, договор и доношење закона у Парламентарној скупштини БиХ је опредељење СНСД-а, имају ли представници Тројке храбрости за то, сазнаћемо ускоро. Велика је одговорност на странкама Тројке јер су кључ развоја или распада БиХ“, поручује Вулић.

На нивоу БиХ је надлежна Парламентарна скупштина за доношење закона, наводи Вулићева, а да ли ће то бити препознато остаје да се види.

Гогановић поручује да очекује од партнера из Тројке да покажу да су зрели и дорасли да решавају тешка питања, без уплитања странаца.

„Важно је да прихвате предлог који долази из РС, да седну у Парламентарну скупштину БиХ и да ту доносе законе у складу са договором. Истина да је то изазован задатак и ми смо тога свесни, али претходних дана показали смо да је то могуће, када смо усвојили низ закона које је од нас тражила ЕУ“, указује Гогановић, уз поруку:

„Република Српска и њени изабрани и именовани представници бориће се, на све законом дозвољене начине, да заштите дејтонску БиХ, али и уставну позицију РС и српског народа.“

Аналитичар Козомара додаје да самовољи Кристијана Шмита и америчког амбасадора Мајкла Марфија мора да се стане на пут, али то ће бити веома тешко, јер Бошњаци беспоговорно извршавају њихове налоге

„У противном сви функционери РС би могли да опструишу рад заједничких институција, блокирају све одлуке на нивоу БиХ и доведу у питање тек отворени пут ове земље према ЕУ“, упозорава Козомара.

Текст припремила: Јелена Марковић, РТ Бакан

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Република Српска против наметнутих одлука и „бонских овлашћења“: Шта ће даље бити са БиХ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net